Par pitanja za ortake koji su izvlačili crte kokaina u avionu

Ove 2018. ja ne verujem više nikome. Ni u šta. Nekad sam verovao, više ne. Gledam video snimke po internetu sa arhi-cinizmom YouTube ateista. Nekad sam smatrao da postoje opipljive stvari, stvari koje se mogu okusiti, omirisati, videti svojim očima i poverovati u njih. Danas svake dve sekunde stiže novi viralni video, ja više ne znam kome da verujem.

Šta hoću da kažem: Ne verujem da su ona dvojica stvarno izvlačila one debele lajne kokaina u avionu. Ali opet, nije ni da ne verujem. Koks (bio pravi ili lažni) im se baš onako prašnjavo razmazao po podlozi kao što ume. Lik što sedi do prolaza demonstrira pravu kombinaciju adrenalinskog uzbuđenja i nervoze kada vidi da mu stjuard prilazi. Takođe, imajmo u vidu da je kompanija u pitanju "lou-kost" Rajaner. Sve nam to sugeriše da stvarno rade "krmače", ali opet apsolutno je nemoguće da je kokain pravi. Eto sa kakvim se problemima nose cinici leta gospodnjeg 2K18. Nije nama lako:

Dakle, idemo dalje sa teorijom da ovo nije stvarno ali bi moglo da bude ali verovatno nije iako možda jeste.

Imam nekoliko pitanja:

Najbolja stvar u vezi sa Rajanerom je to što nas sve izjednačava. (Najgora stvar u vezi sa Rajanerom je sve ostalo.) Rajaner, kao i druge lou-kost avio kompanije leti jeftino do relativno bliskih sunčanih destinacija, pa je tako koristan za momačke večeri, devojačke večeri, obeležavanje godišnjica mature; vole ga i krupni momci u prslucima sposobni da unesu zabrinjavajuću količinu MDMA u svoj organizam bez umiranja na licu mesta, vole ga porodice koje se za let avionom oblače kao za sahranu, vole ga mirni i tihi parovi u teksas jaknama koji tokom leta samo čitaju, a i sredovečne mame navikle na British Airways nesposobne da shvate kako to da ne mogu da stave prtljag direktno iznad svog sedišta. Pobogu, zar će morati 2 časa i 50 minuta da se paranoično osvrću da im neki putnik tri sedišta niže ne bi ukrao tašnu punu maramica i rezervnih olovaka. Jednom sam video bivšeg Premijerligaša na Rajaner letu, čije stanje na računu je definitivno bilo sasvim suprotno od mog, ali eto, nekako smo se obojica našli na letu za Ibicu bez dovoljno prostora da ispružimo noge.

Divni su ti (sve ređi) procepi i zjapeće jame u društvu koje ljude izjednačavaju: u pabu, u kiosku za podaju brze hrane, i na Rajaner letu za Španiju smo svi isti. Nema klasnih podela na Rajaner letu (jer niko na planetu nije dovoljno bogat da kod njih plati šolju kafe i dve kesice indijskih oraha a da se ne zabrine zbog tog troška, čak ni Didi). Visina plate je u vazduhu nebitna. Obrazovanje, stalež, privilegija, ništa od toga nije bitno: uprkos svemu, nećeš smeti da koristiš telefon i nećeš imati dovoljno prostora za kolena, nećeš čak imati ni ekran na kom bi mogao da pogledaš film. Ali ja ipak volim da zamišljam da je iza ove trojice što ili šmrču belo ili se prave da šmrču belo tako energično i silovito da njihova šala dovoljno masivna da gravitaciono privuče svaki pogled i svaku mrvicu pažnje u avionu, da je dakle iza njih tiho sedela neka gospođa koja je krenula u Marbelju da poseti deku, i sad pokušava da se skoncentriše na roman Elenor Olifant, pod svojom dugom platnenom maramom.

Jeste. Bonton nalaže svakom osim nedavno izlečenom zavisniku da kada ti veselo ponude da izvučeš crtu, ti izvučeš crtu. Moraš, žao mi je, pravila su pravila! Nije mi bitno što služi votku već pijanim putnicima (plus), ni što toleriše njihovu ilegalnu aktivnost (takođe plus), bitno mi je samo to što neuljudno odbija da izvuče crtu!

Cenim da je lažno zbog svog konstantnog prezira za sve što se izdaje za stvarno. A cenim da je stvarno zbog bukvalno svega drugog. Može li se uneti droga u avion? Naravno da može. Nateraće te da se izuješ i prospeš vodu iz plastične flaše, ali ne zanima nikog šta je u kesici koju si zalepio ispod muda. Mogu li se izvući tri monstruozne crte u vazduhu bez da ti iko išta kaže? Takođe, naravno da mogu. Radi se o Rajaner letu, tu svi konstantno nešto viču; tu ne važe društvene konvencije.

Tu su i sitni a indikativni detalji: već sam pomenuo karakteristično razmazani prah i emotivno stanje kurčevitosti koja prikriva nervozu. Ko hoće da šmrče koks na avionu, jedini su mu izbori privatni let ili Rajaner, nema ničeg između. Posebno je uverljivo zato što smo svi nekad leteli ovakvim letom, svi smo se nekad našli u istoj kafani sa ovakvim ljudima. Uverljivo je zato što potajno zamišljamo da bismo, kad bi imali muda, u njihovoj ulozi lako mogli da budemo i mi.

Možda je i najuverljiviji detalj stanje linija, što bi tabloidi rekli "neidentifikovanog belog praha”, ili što bi cinični Tviteraši rekli "šlag za kafu iz kesice, idiotski razvučen". Crta je, ako ćemo iskreno, užasna. Vitkosti i oblika jednog ćevapa. Tekstu mrvljenog stakla i šljunka. Kad pogledam tu nazovi lajnu, udari me strašan flešbek na ono kad u tri po ponoći vilenim po jugu Londona, umesto da kod kuće spavam. Ta lajna kaže Uber vozaču "Ja ću da zapalim, jel' tebi to OK?" Ta lajna nema nijednu zavesu u kući. Ta lajna pusti neki YouTube hepi-hardkor miks i stoji pred ekranom zatvorenih očiju, samo mrda prstom gore-dole. Ta lajna ti svrati par nedelja kasnije, pita da li je se sećaš i da li može da prespava ko tebe. Ta lajna otkine WC šolju od zida. Ta lajna ti priđe razrogačenih očiju na nekoj žurci i užasnuto šapne: "BEŽIMO!"

Dugo se već nosim mišlju da kod nas postoje dve sukobljene strane našeg nacionalnog identiteta: ili si fudbalski navijač iz orkestra sa tribine, ili si učesnik u rijaliti programu u kom se mese pite. To je osnovna rodna podela u engleskom društvu, preklapanja nema. Ili zamišljamo da smo rafinirani ljubitelji sendviča sa krastavčićima i dugih vožnji po šljunkovitoj obali mora koji obožavaju Kraljicu, ili smo oni što duvaju u trubu jer obožavaju Harija Kejna. Dakle za ovu naciju je karakteristično to da mnogi ljudi, mnogi Britanci koji žive u Britaniji, zamišljaju da smo nacija sastavljena od Meri Beri klonova, dok smo u stvari nacija mladića koji se zapiju već na aerodromu pa onda u avionu izvuku crte belog na plastičnom poslužavniku. Ima tu neke dostojanstvene, uzvišene lepote.

@joelgolby