Nemoguća misija Brajana Ortege i ludo zabavna borba Halidova i Narkuna

Baš kao što smo i očekivali, okršaj Brajana Ortege i Frenkija Edgara bio je glavna tačka na minulom UFC-u 222. Ortega je postao prvi čovek koji je potukao naizgled neuništivog Edgara, poslavši ga na patos aperkatom koji je bukvalno povukao iz detinjstva. Ali, nemojte da vam ovo bude jedina uspomena na ovaj susret dva odlična borca. Ortega nam je pokazao svašta nešto, mnogo više dobrog od lošeg.

Za Ortegu smo znali da je enigmatičan bokser – ima i boljih i gorih strana. Njegova odbrana iz garda, recimo, je pod znakom pitanja. Kad god bi se povukao u defanzivu i pokušao da isturi rame, Edgar bi kontrirao levim krošeima u telo i desnim direktima u glavu, koja je uprkos gardu ostajala otvorena.

Još jedna Ortegina loša navika došla je do izražaja – nesposobnost da se odbrani kad menja stavove. Edgar bi ga redovno kažnjavao kada bi probao to da uradi, uglavnom desnim krošeom.

Edgar je sve vreme pokušavao da slomi Ortegu svojim brzim kombinacijama udaraca, ali ovaj se sve vreme uspešno opirao zahvaljujući dobrom radu nogu, štaviše, odličnom radu nogu. Pored toga, branio se i kontra-direktima, kojima je Edgara držao na distanci.

Edgarovi napadi su mahom bili pravolinijski, što je Ortegi omogućavali da ga direktima održava daleko od sebe. Kombinacijama od dva do tri direkta zaredom Ortega je vešto krio svoje nedostatke, koji bi u suprotnom brzo izašli na videlo.

Ortegina efektna direkt-strategija ponudila je i gledaocima malo raznolikosti, uzevši u obzir da su pre ove borbe preživeli onu u kojoj su se borili Andrej Arlovski i Stefan Struve. Njih dvojica su sve vreme pokušavali da nespretnim direktima iskopaju jedni drugima oči, i sve to dok su se držali ograde kaveza k’o pijan plota. U ovoj borbi smo naučili razliku između legitimne strategije i ozbiljnog prekršaja. Takođe, naučili smo da je teška kategorija UFC-a u krizi, ali to barem nije ništa novo.

Naše je mišljenje da bi Ortega, inače odličan „parteraš“, mogao da itekako uznapreduje ako počne više da se oslanja na šutiranje umesto čistog boksa. Pogledajte recimo kako je njegov kolega Luk Rokhold uspešno iskombinovao to dvoje. Ortega se nije našto našutirao u ovoj borbi, međutim u njegovom prvom pokušaju videli smo obrise tog potencijala. Edgar je uhvatio njegovu nogu i pokušao da ga obori, ali je ovaj odmah kontrirao „zagrljajem“ kojeg se ovaj jedva spasao. Sledeći put kada je Ortega pokušao nogom, Edgar se nije upuštao u ovakav vid odbrane.

Kao što smo rekli, Ortega i nije neki tehnički potkovan bokser, ali ume da vas povredi ako mu date priliku. On konstantno traži priliku da vas napadne udarcima u telo, a opasan je i kad krene laktovima. Upravo je jedan lakat bio početak kraja za Edgara – Ortega je konačno pročitao njegove jednolične napade i istresao ga iz gaća levim laktom.

Dobre stvari videli smo i od Šona O’Melija i Aleksandra Hernandeza. Hernandez je bio zamena za Bobija Grina, i njegov protivnik bio je odlični Benel Dariuš. Dariuš, odličan rvač i sve bolji bokser koji je izuzetno napredovao pod vođstvom trenera Rafaela Kordera, se našao u silnom čudu jer ga je Hernandez nabio u konopce šutevima u rebra bukvalno od samog starta. Hernandez se brzo kretao, menjao stavove i onda dokrajčio Dariuša eksplozivnim direktom koji je ovaj zakasnio da iskontrira. Neverovatna partija ovog mladog borca za koga bukvalno niko nije čuo do te tačke – ako ste ikada sumnjali u kvalitet UFC-ove lake kategorije, ovaj meč vam je još samo jedan podsetnik o kakvom se ovde leglu talenata radi.

O’Meli je dominirao prve dve runde svojeg okršaja sa Andreom Sukamtatom, ali je onda doživeo povredu stopala tokom jednog visokog šuta. Sukamtat je, međutim, ničim izazvano preselio borbu u parter, nesvestan činjenice da bi O’Meli bio primoran da preda meč ukoliko bi sudija insistirao na tome da oba borca ustanu. Posle petnaest minuta borbe sudije su O’Melija ipak proglasile pobednikom – ovaj je svoj trijumf proslavio ležeći na podu oktagona, grčeći se od bolova.

Mnogi već sada porede O’Melija sa Konorom Mekgregorom – obojica su dobri borci na daljinu, i obojica dobro koriste ogradu „kaveza“ u svoje potrebe. Pogledajte samo ovu varku ramenom koja je navukla Sukamtata da prosto uleti u Šonov direkt. Još par blesavih tetovaža i ljudi će sa poteškoćama razlikovati ovu dvojicu.

Možda i najzanimljiviji meč viđen je u KSW organizaciji, gde su se susreli šampion srednje kategorije Mamed Halidov i poluteškaš Tomaš Narkun. Ranije smo najavili da će ovo biti potencijalno jako interesantna borba, i naša predviđanja su se ostvarila.

Tridesetsedmogodišnji Halidov, možda i najbolji „srednjak“ koji nikad nije bio član UFC karavana, je u prvi mah izgledao brzo i poletno naspram mladog šampiona iz poluteške. Halidov, u mladosti dosta neoporezan, je ovaj put iskusnuo sačekao višeg protivnika da krene i onda ga dočekao „na pesnicu“. Prva uspešna desnica je Narkuna momentalno poslala u horizontalu.

Halidov nije imao nameru da se rve sa Narkunom, pa ga je sačekao da ustane. Narkun ga je ispratio, i onda ponovo poljubio patos.

Međutim, Halidov, osvedočeni „divljak“, je ubrzo izgubio strpljenje i počeo da se kocka. Svaka Narkunova kombinacija ispraćena je bežanijom, a pogledajte samo ovaj ludi pokušaj da kontrira nogom u skoku dok beži od protivnika.

Narkun nije preterano izdržljiv i ako ikada i dođe do treće runde, on izgleda prilično izmoreno. Ali ovo je bila posebna borba, i zahtevala je posebnu energiju od njenih učesika. U trećoj rundi, Narkun je stegao zube i odlučno napao Halidova, steravši ga u ogradu. Tu ga je „napunio“ kolenima i aperkatima, a kada je Halidov rešio da iz očaja preseli borbu u parter, Narkun je brzo rešio stvar u svoju korist i tako okončao Čečenov niz od četrnaest mečeva bez poraza.

Bio je ovo veliki trijumf za Narkuna, borca za kojeg često kažu da je talentovan ali ne i predobar tehničar. Ali, ni Halidov se ovde nije osramotio – odradio je dve vrlo kvalitetne runde protiv mlađeg i jačeg suparnika. Kako je ovo bila međukategorijska borba, ni jedan ni drugi nisu stavili svoj pojas kao ulog – bila je ovo, prostim jezikom govoreći, samo jedna dobra makljaža po ukusu gledalaca.