Sport

Preminuo Mati Nikanen: Podsetimo se najbizarnijih epizoda iz života legendarnog ski skakača

U 55. godini je preminula jedna od najvećih legendi zimskih sportova i finskih zatvora, Mati Nikanen.
04 Februar 2019, 12:46pm
Mati Nikanen na skakaonici, Olimpijada Kalgari 1988
Foto: YouTube printscreen

Mati Nikanen je debitovao na zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu 1984. i odmah ušao u legendu skijaških skokova, pobedivši sa najvećom razlikom u odnosu na drugoplasiranog u dotadašnjoj istoriji sporta. Dominaciju je nastavio i na sledećim igrama, 1988. u Kalgariju (kada mu je u konkurenciji bio i legendarni Eddie the Eagle), na kojima je postao prvi koji je osvojio tri zlatne medalje, a zahvaljujući njegovim epskim skokovima i finska reprezentacija je tada osvojila zlato u jednom od svojih nacionalnih sportova.

Tokom svoje relativno kratke ali ubitačne desetogodišnje karijere, Mati Nikanen je poslužio kao pravi uzor za izraz „osvojio sve što se osvojiti može“ i njegovo ime će bez sumnje večno ostati zapisano u istoriji zimskih sportova.

Ali ono po čemu bi svet trebalo da jednako ga pamti jesu i njegovi u najmanju ruku upitni životni izbori, koji su možda povezani sa njegovom sklonošću prema alkoholu i izlivima nasilja. Zbog svega toga je ostao zapisan u sudskim knjigama u Finskoj, a i često izazivao poređenja sa drugim sportskim velikanima koji nisu baš mazili život, kao što je Džordž Best. Evo najtvrđih, najbizarnijih i najružnijih momenata iz šarolikog života možda najvećeg nordijskog sportiste svih vremena.

Pop zvezda

Rekordni uspesi u sportu kao što su skijaški skokovi možda donose slavu i večno poštovanje u nordijskim zemljama, ali zlatne medalje ne plaćaju račune za ogrev i votku. Po završetku karijere, 1992. godine (pošto je sa šampionskih postolja u roku od jedne godine pao na to da završi 50.), Mati je probao da se „reinventuje“ kao pevač, na nagovor grupe biznismena koja je valjda videla u tome potencijal za zaradu. Na svoju skijašku slavu je uspeo da u rodnoj Finskoj proda 25.000 primeraka svog albuma upitnog kvaliteta, na kome se mogu susresti svi smrtni gresi popa ranih devedesetih, uključujući i proto-repovanje. I to na a finskom, pošto je Mati čitav život odbijao da progovori neki drugi jezik.

Inače, Mati je na svom trećem albumu prešao u nekakav čas pop-pank, čas pop-metal, što bi čak bilo kul, da se nije dogodilo tu negde 2006. kada je pop-metal bio „stvar“ otprilike samo u Finskoj i posledično na Evroviziji - ko se seća grupe Lordi?

Dodatni poslovi

Pošto je slava krenula da bledi, a muzički uspesi nisu bili toliko veliki da je nadomeste, Mati se oprobao u raznim drugim delatnostima: pokrenuo je telefonsku liniju gde je delio ljubavne savete; oko njega je formirana stranka za parlamentarne izbore 1995. koja se ipak raspala pre izbora; a kulminacija te trajektorije je usledila kada je počeo da nastupa kao striper u jednom restoranu u finskoj provinciji. Ipak, kada se ovo pročulo, restoran i njegov vlasnik su trpeli veliki negativni publicitet, pošto je finska javnost iz nekog razloga smatrala da on eksploatiše Matija, tako da striperska karijera nije dugo trajala.

Bračni lomovi

Mati se ženio 4 puta. Ni sa jednom od prve tri žene nije uspeo da sastavi duže od dve godine, iako je kod trećeg braka on uzeo ženino prezime, iz razloga koji su možda povezani sa alkoholom, mada to nikad nećemo znati zasigurno. Ali četvrti brak je bio sudbonosan – njegova izabranica je bila Mervi Tapola, naslednica finske imperije kobasica i mesnih proizvoda, od kojih je pokušavao da dobije sponzorstvo.

Sa Mervi je takođe uspeo da ostane u braku dve godine, s tom razlikom da su se posle godinu dana ponovo uzeli. Brak je obilovao uzbuđenjima, a pod time u stvari mislimo na krivične prijave za nasilje u porodici protiv Nikanena, koji je u proseku jednom godišnje išao u zatvor. I to je trajalo sve do 2010. kada je Mervi podnela svoj petnaesti i konačni zahtev za razvod, pošto ju je Mati ubo nožem i pokušao da je zadavi. Na Božić.

Napomena: u bračne eskapade možemo da računamo i veridbu sa tada sedamnaestogodišnjom Estonkom, koja je, srećom po sve umešane, otkazana posle nedelju dana.

Zatvor

Matijevu gubitničku stranu nismo imali prilike da vidimo u javnosti, jer je u svom odabranom sportu uvek pobeđivao. I to je bila dobra stvar, jer kada je Mati prvi put izgubio u nekom nadmetanju, nije to baš dobro podneo. Doduše, sport je bio nadvlačenje prsta (što jeste regularan sport, pre svega u zemljama u kojima ima puno snega, zaključke izvucite sami), ali njegova reakcija je tim preteranija: ubo je nožem (primećujemo šablon ovde) porodičnog prijatelja koji ga je „nadvukao“. Osuđen je za pokušaj ubistva bez predumišljaja, na 26 meseci zatvora. Pušten je posle pola odslužene kazne, jer ipak je to naš Mati.

Lik na poštanskoj markici

Nikanen se pojavio i na poštanskoj markici, ali ne finskoj, nego u izdanju Demokratske Narodne Republike Koreje. To je stvarno dostignuće kojime se može pohvaliti malo ljudskih bića i može se reći da je možda i najveći od svih Matijevih uspeha, jer je stoprocentno zasnovan na onome zbog čega smo ga kao klinci gotivili i navijali za njega iako smo imali Primoža Ulagu – njegovim za sada nenadmašenim rezultatima u skijaškim skokovima.