Provela sam 24 sata pijana i besna, živeći kao Džesika Džons

Uvek sam volela priče o zajebanim detektivkama. Moja baka je prikupljala starinske knjige o Nensi Dru u tvrdom povezu, i ja sam ih kao klinka gutala. Sada, kada sam odrasla, gledam samo TV serije sa glavnim junakinjama koje su detektivke, superheroine, veštice ili špijunke. I kada je Netfliks 2015. počeo da prikazuje Džesiku Džons, koja govori o privatnoj detektivki koja ima supermoći, osetila sam se kao da sam dobila na lutriji pop kulture.

Džesika Džons je zasnovana na stripu Alias (nevezanim za TV seriju u kojoj Dženifer Garner igra tajnu agenticu, mada mi je to takođe jedna od omiljenih serija). Džesika ( Kristen Riter) je propala superheroina koja je postala privatna detektivka koja slučajno poseduje neverovatno snagu, brzinu i pokretljivost. Ona je u nekoj vrsti haosa. Takođe je na granici alkoholizma, preke naravi i nesposobna za veze. Pored toga, jebe joj se živo da li će nekome udovoljiti.

U suštini, njen vajb je dijametralno suprotan od srednjezapadnih aspekata moje ličnosti. Moj difolt je ljubaznost. Kada sam se preselila u Njujork, ljudi su mi stalno govorili da delujem „baš fino“. Ali u gradu sa 8,5 miliona ambicioznih ljudskih bića koja ne trpe sranja, uvek sam se brinula da li me to što sam „fina“ sputava. S toga sam se zapitala: da li bi mi život bio bolji da živim kao Džesika Džons.

Pre nego što sam se upustila u svoju kosplej misiju, napravila sam spisak suštinskih aktivnosti Džesike Džons, kao što je ispijanje neodgovorno ogromne količine visikija, sa licem na kome nikada nema osmeha, i špijuniranje ljudi sa požarnih stepenica. Razmišljala sam o tome da obijem bankomat, ili da prebijem nekog jezivca i budem uhapšena, kao što se Džesiki Džons često događa u seriji, ali pomislila sam da bi VICE podvukao crtu, kada je u pitanju moje vađenje iz zatvora.

Onda sam ušla u trag nekome ko o Džesiki Džons zna više nego što bih ja ikada mogla, autorki serije Melisi Rozenberg. Ona je provela dve sezone gradeći lik sa Riterom. Dopao joj se moj spisak, ali je rekla da je prava tajna toga da živiš kao Džesika Džons u tome da se ubaciš u njeno stanje uma. „Postoji taj stav ’ne zajebavaj se sa mnom’, koji preovlađuje nad svime“, rekla mi je.

Za moj eksperiment sam takođe želela da pogodim izgled Džesike Džons. Ona u seriji nosi veoma specifičnu odeću: majicu i trenerku s kapuljačom ispod kožne jakne, pocepane farmerke, rukavice bez prstiju i bajkerske čizme. A iako je bilo mnogo rasprave oko toga da li je taj izgled stilizovan, kostimografkinja Džesike Džons, Elizabet Vastola, mi je rekla da poenta apsolutno nije u tome.

„Ja crpim inspiraciju od Peti Smit, Frensis Bin Kobejn, i od drugih žena koje u svojoj odeći deluju čvrsto“, rekla je. Kruto teksas platno i debela koža su u suštini oklop, baš kao i Džesikin odbojan stav, ali takođe treba da budu i funkcionalni.

„Džesikina najstrašnija moć je kada skoči sa ili na zgradu, ali takođe i kada svoju sirovu snagu koristi protiv ljudi. Ideja iza čizama, na primer, je da joj posluže skoro kao stabla na nogama, da može da bude stabilna kada treba da se teško dočeka na noge, ili baci nekog kroz staklena vrata“.

Ova garderoba je takođe i zgodna za nošenje. Džesika, koja se konstantno pijana bori protiv kriminala, ne bi traćila svoju mentalnu energiju na oblačenje. Veći deo vremena, samo obuče prljave farmerke koje nađe na podu.

Jednom kada sam se propisno opremila, izašla sam na ulicu, da provedem dan u farmerkama Džesike Džons. Evo kako je to išlo:

Veče pre mog Džesika Džons dana, otišla sam u bar iza ćoška svog stana i nalila se alkoholom. U seriji, Džesikin komšija-povlaka-zaposleni Malkolm je svakog jutra budi i zasipa njenu pijanu guzicu limenkama Red Bula. Ja nisam imala Malkolma, pa sam improvizovala, i pustila da me majukanje mačke mog cimera probudi. Mrzovoljno sam zgrabila farmerke s poda i obukla se u Džesikinu karakterističnu odevnu kombinaciju. Onda sam izjurila na vrata da bih otišla na posao, postaravši se za to da u prevozu buljim u neznance.

Na putu do posla, svratila sam u dragstor da kupim Red Bul. Kada sam došla do kase da platim, tip koji radi u dragstoru me je nazvao „srećice“, i pitao me da li mi trebaju kesa i slamčica za moj Red Bul. To mi je bila prva prilika da primenim Džesikin „jebe mi se za sve živo“ stav. Rekla sam ne, i suzbila poriv da dodam „izvini“ il „hvala“, ili da se nasmešim tom čoveku. On je ućutao i ostavio me na miru. Osećaj je bio dobar.

Kada sam stigla u kancelariju, otvorila sam Red Bul i prionula na posao. Iako Džesika Džons ima supermoći, kiriju plaća tako što radi kao privatna detektivka. Odlučila sam da preuzmem slučaj svoje najbolje prijateljice J, koju je goustovao taj tip po imenu D. Cilj je bio da nađem misterioznog baticu i slikam ga, da bih dokazala da nije umro, ili se preselio u Kinu, ili nešto slično.

Da bih se posavetovala kako da sprovedem istragu, pozvala sam pravog njujorškog detektiva po imenu Majkl Mekiver. On mi je rekao da je da bi bio vrhunski detektiv potrebno da znaš uličarske fazone i da si strpljiv, ali imao je i jedan solidan, praktičan savet: „Odavno sam naučio da ako pratiš nekoga u metrou, a nije gužva, nikada nemoj da uđeš u isti vagon kao i on. Sačekaj dve stanice, a onda uđi u njegov vagon, a onda deluje kao da si tek ušao“.

Fensi oprema je traćenje para, kaže on. „Nije da možeš da kupiš nešto zbog čega ćeš biti bolji privatni detektiv. Da li misliš da bi Erik Klepton bio sranje, kada bi imao gitaru od 200 dolara, umesto one od 5 hiljada“? Zvučalo je kao da će moja drevna digitalna kamera sa jednim objektivom biti dovoljna za prismotru.

Da se vratimo mom slučaju: iskoristila sam svoje veštine pretraživanja Gugla da bih pronašla D-ovo radno mesto, zvanje, kućnu adresu, broj telefona, i naloge na društvenim mrežama. Onda sam na zid okačila sve dokaze koje sam prikupila, pijuckajući svoj Red Bul. Kolege su mi rekla da moje istraživanje deluje „stvarno jezivo“.

Kada Džesika boravi u kancelariji Alias Investigejšns, takođe dosta vremena provodi potežući viski pravo iz boce, i onesvešćujući se za svojim stolom. Želela sam da moj dan bude što autentičniji, pa sam Red Bul zalila čašicom viskija. Nije bilo još ni podne. Osećala sam se kao đubre.

Kod mog plana da provedem dan kao Džesika Džons je postojao jedan veliki problem: ja ne posedujem supermoći. A imala sam problema sa pronalaženjem tajnovite ekipe naučnika voljnih da sprovode genetske eksperimente nadamnom, koji bi mogli da me ubiju, ali takođe bi mogli da mi daju i nadljudsku snagu. S toga sam to imitirala, trčeći po VICE-ovom krovu i izvodila bedni parkur, skačući po stvarima i sa njih. Onda sam se ušunjala na uvrnuti parking ispod vilijamsburškog mosta i neko vreme džogirala unaokolo. U seriji deluje kao da Džesika uvek trči negde. Kada mi se zamantalo zbog toga što sam čitavog dana pila samo Red Bul i viski, bilo je vreme da odem da špijuniram.

Na putu do centra grada, gde sam išla da uđem u trag tipu koji je guostovao moju prijateljicu, zastala sam da sprovedem neku dodatnu prismotru. U seriji, Džesika se smesti na požarne stepenice sa svojim digitalnim aparatom i termosom cirke, da bi krišom slikala ljude koji se ne vladaju dobro. Izašla sam kroz prozor i pokušala da hvatam ljude u Vilijamsburgu kako nisu pokupili za svojim psima, ili se ljubakaju sa poštarom, ili tako nešto. Ipak sam uhvatila jednog taksistu koji je išao suprotnim smerom u jednosmernoj ulici, i slikala mu tablice i broj taksija. Možda bih u budućnosti mogla da napravim plodnu karijeru u saobraćajnoj policiji Njujorka…

Kada sam ušla u predvorje fensi finansijske firme u kojoj radi moja meta, D, primetila sam da me je pripadnik obezbeđenja smesta sumnjičavo pogledao. Ovo nije bio srećan početak moje zasede. Kao što me je Mekiver posavetovao, prvo pravilo prismotre je pokušati da se utopiš u okolinu. „Ima slučajeva u kojima mnogo pratiš nekoga, i znaš da te ta osoba nikada nije videla. Kada bi poređali pet privatnih detektiva, tebe nikada ne bi izdvojili. Nikada te nisu ugledali. To je idealna situacija“, rekao je.

Obezbeđenje na ovom mestu je bilo ludačko, tako da nije bilo načina da se ušunjam gore, a da me ne uhvate. Rešila sam da moram da nateram D-a da dođe do mene. Moj grandiozni plan je bio da se pretvaram da dostavljam poklon i da pokušam da ga nateram da siđe dole da ga uzme. Sa klupe u uglu predvorja, pozvala sam njegov broj na poslu, i smesta dobila govornu poštu. Sranje. Onda sam okrenula glavni broj firme, i dobila recepciju. Bez uspeha. Govorni automat je blokirao moje pokušaje da dobijem ljudsko biće na vezi, koliko god puta da sam zatražila da razgovaram sa operaterima.

Zadržala sam se tu još neko vreme i čekala da vidim da li će D izaći na ručak, ili tako nešto. Ali do tada sam već postala mrzovoljna i bila sam gladna, pa sam zastala da uzmem parče pice na putu do Hels Kičena. Bilo je vreme da isprobam omiljenu Džesikinu razbibrigu…

Otišla sam u Rudijev bar na uglu 44. i 9, zato što se pominje u seriji. Jeftin je, i prava je rupčaga. Osim toga, daju ti besplatan hot-dog uz svako piće, što je sasvim svojstveno Džesiki Džons. Bila je sredina popodneva, ali bar je bio pun. Kada sam ušla unutra, grupa pijanih batica me je odmerila i smesta su pokušali da me muvaju. Sećam se da sam pomislila, „Imaću sreće ako odem iz ovog bara, a da nikoga ne udarim“.

Stvari se nisu popravile kada sam naručila čist viski i sela u separe. Stariji čovek koji je sedeo za susednim stolom me je pitao zašto sam toliko ozbiljna, i rekao mi da se nasmešim. Najiskrenije, nisam mogla da osmislim bolji toksično muževni trenutak. Pogledala sam tipa čeličnim pogledom i eksirala svoj viski, onda je fotografkinja koju sam povela sa sobom okrenula svoju kameru ka njemu, dok sam ga ja pitala zašto se on ne smeši.

Onda sam prevrnula sto.

Samo se šalim, ali to bi bilo veoma nalik Džesiki. Umesto toga, naručila sam još jedan viski.

Džesika Džons možda deluje čvrsto kao stena, ali svako malo imamo priliku da vidimo njenu emotivnu stranu. „Džesika ima seksualnu i ženstvenu stranu. Zvuči smešno pričati o tome, ali ona nije u neskladu sa svojim telom. Jeste, na neke načine, kao što je to kako se opija do izbezumljenja, ali takođe je i žena koja je usklađena sa svojom seksualnošću“, ističe Vastola. Ovu mekšu Džesikinu stranu smo videli par puta, obično u kontekstu njenih veza. A postoji i jedna scena u drugoj sezoni kada se stvar zakuva – to jest, ako vas lože primenjene umetnosti.

Teško je ovo organizovati bez spojlera, ali daću sve od sebe: jedan život bude spašen, hladan odnos smekša, popije se mnogo cirke, i dolazi do spontanog seksa – u nečijem stanu, na podu po kome je prosuta farba.

U stvarnom životu, organizovati muvanje u prosutoj farbi zahteva mnogo planiranja. Morala sam da kupim zalihe, kao što je netoksična boja koja se spira, još viskija, i ponjavu za pod, da me ne bi izbacili iz stana. Nakon što sam sve organizovala i zalepila najlon po podu, najiskrenije, izgledalo je kao da planiram da ubijem tipa sa kojim treba da se vidim, u Deksterovom stilu.

Srećom, on je kul tip koga ne odvraćaju uvrnute stvari koje radim zarad novinarstva. Možda iz tog razloga, ili zahvaljujući dodatnom viskiju koji smo popili pre nego što smo prionuli na posao, bilo je smešno i zabavno.

Najiskrenije, moj dan proveden kao Džesika Džons je bio iscrpljujući. Zbog svog tog viskija i brze hrane, osećaj u stomaku mi je bio radioaktivan. Bila sam ljuta na muški rod zbog toga što mi je i dalje dobacivao, uprkos mom izrazu lica koji je govorio „ne zajebavaj se sa mnom“. A ispostavilo se da je zapravo teško špijunirati nekoga kada si konstantno pijan. Nikada nisam fotografisala tipa koji je goustovao moju prijateljicu, ali kao što mi je privatni detektiv Mekiver rekao, „Ako se dogodi, dogodi se. Ako ne… ne možeš da učiniš da se to dogodi“.

Jedna stvar koja mi se jeste dopala kada sam živela kao Džesika Džons je bilo to koliko je dobar osećaj ne truditi se da budeš ljubazan prema ljudima kada su nepristojni prema tebi. Posle tog dana sam bila inspirisana da se malo više oslanjam na svoj izraz lica „ravnodušne kučke“. Uprkos svojim problemima, Džesika je moćan ženski lik. Podseća me da je ponekad okej osloniti se na svoju nadrndanu, tvrdoglavu stranu da bi dobio ono što želiš, naročito u plemenite svrhe.