Koliko je kokain zaista loš?

„Oh FFS“ je kolumna koja identifikuje sve stvari koje volite veći deo života, i pokazuje kako uništavaju planetu. Uživajte!

Šta je u pitanju? Kokain.

Šta je to? To je ono kada se probudiš sa dubokim osećajem sramote i šest upozorenja na aplikaciji banke da si u nedozvoljenom minusu.

Da li je biorazgradljiv? Na neki način, utoliko što ga tvoj organizam razgrađuje kada ga uzmeš – ali ogromne količine i dalje završe u otpadnim vodama u najvećim gradovima širom sveta.

Ah, kokain. Najrasprostranjenija ilegalna droga koja stvarno može da ti uništi život. Svi znamo da dugotrajno uzimanje kokaina može da te ošteti lično – strukturalni integritet tvog nosa, u suštini sve tvoje organe, tvoj odnos sa svima koje si ikada cenio – ali kakav efekat tvoj nezasiti apetit za kokain ima po planetu?

„Kokain u prahu je alkaloid koji je izdvojen i rafiniran iz listova biljke koke“, objašnjava Stiv Rols, viši analitičar politike u tink tenku koji se bavi drogama, Transform. „Lišće koke može da se gaji kao bilo koja druga biljka – međutim – kada je zabranjena, proizvodnja postaje tajna, i često je sele u udaljene predele, u kojima je šuma raskrčena posebno za uzgajanje koke“.

I stoga, u suštini, svaki put kada povučeš liniju, saučesnik si u uništavanju šuma na Zemlji, a šta više, i u globalnom zagrevanju koje će nas jednog dana sve ubiti. Nacrtaj mi još jednu liniju!
A to nije sve:

„Kada snage zakona unište takvu plantažu – ili ručno, ili prskanjem iz vazduha – umesto da proizvodnja time bude prekinuta, jednostavno se seli na neko drugo mesto, što dovodi do daljeg krčenja šuma, a prskanje toksičnim herbicidima takođe ima širi uticaj na životnu sredinu“, dodaje Stiv. „Druga ozbiljna šteta po okolinu nastaje tokom prerade listova u kokain. Velie količine toksičnih hemikalija koje se koriste se ispuštaju direktno u tlo i vodene tokove, izazivajući veliko zagađenje i štetu po okolinu“.
U redu, ali samo jedan gram – to nije toliko loše, zar ne?

„Karbonski otisak jednog grama je sićušan“, kaže mi Stiv. „Nema razloga da bude iole drugačiji od otiska korišćenja bilo kog rafiniranog biljnog proizvoda uvezenog iz Latinske Amerike, osim kumulativnog efekta istrebljenja i deforestizacije“.

Kakvo olakšanje. Samo treba da nastaviš da ignorišeš činjenicu da je tvoj jedan gram u pabu došao preko Atlantika kao deo ogromne pošiljke kokaina, koji je proizveden tako što je uništena prašuma, koja je bezbrojnim vrstama, uključujući i ljudsku, očajnički neophodna za opstanak.

„Prohibicija je ono što stvara najveće ekološke probleme sa kokainom – a ne koka ili proizvodnja kokaina, kao takva“, kaže Stiv. „Nema razloga zašto legalna proizvodnja kokaina – kao što se radi u Boliviji – ne bi mogla da bude ekološki održiva. Takođe postoji i legalna proizvodnja i tržište za kokain u medicinske svrhe, koja nije povezana sa groznom štetom po okolinu koju pravi paralelno ilegalno tržište“.

Ako pretpostavimo da smo daleko od globalnog legalnog tržišta kokaina, postoji li išta što bi ljubitelji kokaina mogli da učine da ne ostavljaju toliko veliki karbonski otisak po Zemlji? Kako da naš paketić postane eko-frendli?

„Na isti način kao što radimo sa bilo kakvim poljoprivrednim proizvodom – sertifikatom da je organski; edukacijom i podrškom lokalnim proizvođačima; poreskim i ostalim inicijativama; primenom ekološki održivih standarda; standarda fer trgovine, i tako dalje“, objašnjava Stiv. „Ništa od toga ne može da se dogodi dok je kokain i dalje ilegalan, i proizvodnja i nabavka ostaje u rukama kriminalnih profitera. Legalizacija je očigledni preduslov za bilo kakav smisleni napredak na tom polju“.

Eto, tako vam je to: potražnja neće nestati, što znači da je razarajući uticaj po okolinu tu da ostane. Osim ako, znate, kreatori politike ne počnu da slušaju argumente zasnovane na dokazima i totalno preokrenu način na koji postupamo sa globalnom ekonomijom droge – tako da ćemo i dalje da krčimo šume!