Muškarci koji blajhaju kosu su nove bradonje

Krajem prve decenije dvehiljaditih, nešto se dogodilo sa bradetinama. Bon Iver je objavio album, i ubrzo nakon toga, svima su nam momke i sinove preoteli fetišizmi kraft piva, sirovog teksas platna i berbernica sa logotipima nalik starim tetovažama. A nas – ljude kojima se dopadaju muškarci – je nešto probolo u grudima. ’Ooo’, pomislili smo, ’brade’.

Nasledivši alernativni izgled pet čačkalica u grombi kaputu, brade su signalizirale povratak „estetici pravog muškarca“, ali uz osetljivost odgovarajuću za Čoveka novog milenijuma. To je bio drvoseča koji će te grubo uzeti na piljevini, a posle sa tobom razgovarati o svom odnosu sa tvojom mamom.

Odjednom smo bile prinuđene da muškarce gledamo drugim očima. Oni koji nam se ranije nisu dopadali su nam postali privlačni; oni koji su već bili zgodni su postali još zgodniji. Bilo je novo i uzbudljivo.

Takođe je u pitanju bio i trik.

Posle nekoliko meseci je postalo očigledno da je, u devet od deset slučajeva, brada bila samo zamena za ličnost, kao beretke, ili ozbiljno loženje na vutru. Kada je pala zavesa, takođe je opala i seksualna privlačnost čekinja na licu.

Sa žaljenjem saopštavamo da se isti fenomen upravo dešava i danas, samo sa oblajhanom kosom.

Budimo sasvim jasni: ne govorimo o, na primer, nedavnoj transformaciji Troja Sivana u otelotvorenje Botičelijevog heruvima. Ne govorimo ni o kome ko uspešno farba svoju kosu, koju takođe i održava, kao što hvale vredna manjina i čini. Govorimo o muškarcima koji nikada nisu čuli za toner, a koji su oblajhali svoju kosu i liče na mešavinu Borisa Džonsona i Bilija Džoa Armstronga negde oko 1995. godine. Na Duluksovom spektru, to je negde između „citronske zore“, i „one uznemirujuće jarke nijanse žute, u koju je mama prekrečila kuhinju dok je bila u menopauzi“.

Teško je ući u trag nedokučivim korenima ovog trenda, ali generalno se čini da se tu isprepletalo nekoliko pojava.

i) Rajan Gosling koji izvodi akrobacije na motociklu, i šeta unaokolo napucan, u pocepanoj majici Metalike u Kući iza borova (2012.)
ii) Još jedan recidiv nostalgije za devedesetima. Sećate se kako su svi, od Džastina Timberlejka do Breda Pita, šetali unaokolo izblajhani, za izraslim korenima, i kako je sve to tada delovalo smisleno, zato što je kodeks oblačenja bio „bela majica + farmerke“? U pitanju je povratak na to, ali od vrata naviše, i to su usvojili muškarci koji na sebi nose na stotine funti ulične odeće. Što je ono što je u stvari u celoj priči uvredljivo: ako imaš 500 funti da spiskaš na Palasovu trenerku, mogao bi i da odeš kod profesionalnog frizera da ti sredi kosu. To je samo još jedan primer onoga kada (uglavnom) strejt momci teže nečemu objektivno dobrom, ali to sasvim sjebu time što se ne potrude dovoljno. Pogledajte i pod: muškarci koji tvrde da se bave negom kože, zato što poseduju samo jednu (jednu.) tubu hidratantne kreme Buldog.
iii) oblajhani London.

DESNIČARI
Ovaj trend u poslednje vreme uživa u dugotrajnosti u zajednici megalomana – setite se Donalda Trampa, Majla Ijanopulusa i Džulijana Asanža – što sugeriše da je tu umešan i podkontekst statusnog simbola. To je jednostavan način da štrčiš u gomili, bilo iz opravdanih, bilo iz sjebanih razloga.

SERONJE KOJE PRATE TRENDOVE
Među skorijim počiniocima su i: Zajn Malik, u zaista neverovatnoj inkarnaciji pukovnika Sandersa za doba HypeBeast-a, Adam Levin, profesor Grin, svaki božji reper sa Saundklauda, nezasluženo neproslavljena novinarka VICE-a Ema Garland, i gomila drugih u našoj kancelariji (izvinite, momci).

FUDBALERI
Fudbaleri su negde oko 2015-2016. u velikom broju počeli da se pridružuju Goslinzima, Biberima i Kanjeima ovog sveta, i time blajhanje od „smelog ili subverzivnog modnog iskaza“ sveli na „opciju za bilo koga ko ne zna šta bi sa svojom kosom“.

JEBAČI
Ovo je jedina odlika koja je zajednička svima koji su prihvatili ovaj trend. Na primer, kada bi se pojavio mim Vans patika stare škole, na njemu bi se nalazila tri momka oblajhane kose, verovatno sa nekim oblikom pirsinga na nosu. Baš kao i bradetina pre nego što je ušla u mejnstrim, i samim tim ostala bez bilo kakve naznake po pitanju interesovanja ili ličnosti, oblajhana kosa danas o onome ko je ima govori veoma malo osim: da „prati modu“, ili je verovatno počeo da sedi.

„Mojoj ženi se sviđa!“ – Adam Levin, 2018.

Ovaj trend – kao što je slučaj sa svim trendovima – može da opstane samo uz pomoć volje željnih. Na kraju krajeva, to je sada jaka stvar samo zbog toga što ju je dovoljno nas prihvatilo, pa je razumno reći da samo mi možemo da preokrenemo trend. Žeđ ga je uzdigla, žeđ će ga i srušiti.

Pretpostavljamo da će leto 2018. biti prekretnica. Svaki park ili seoski proplanak će, kao na nekoj francuskoj impresionističkoj slici, biti načičkan raznim nijansama plavih skalpova. Do kraja godine, svaka izdavačka kuća u Londonu će u tvrdom povezu objaviti po knjigu pod nazivima kao što je Oblajhani momci, Oblajhani London, ili Londonski stil blajhanja, punu istih batica koji stoje ispred išaranih roletni u Brik Lejnu, u crnim ili belim majicama, uz malo navedenih činjenica. U nastupajućim godinama, u modnim arhivama će stajati da je moda posle dvehiljadite postala kaleidoskop, sloboda za sve, liberalan izbor stilova iz bilo koje dekade, osim jedne te iste boje kose.

Toliko smo ubeđeni u to da smo kontaktirali WGSN, sajt za analizu i predviđanje trendova, da bismo ispitali ovu teoriju. „Kratka kosa, obrijana glava, šiške, pa čak i dredovi; svaki stil je dozvoljen, a usvajanje farbanja je u roku od godinu dana eskaliralo od neobaveznih pramenova, do potpuno oblajhane glave, što nagoveštava da će 2018. biti godina kada će taj izgled ući u mejnstrim“, odgovara Ema Grejs Bejl, modna urednica WGSN. Obrt zapleta: oni takođe misli da je „plava kosa samo početak“ i da nas čeka epidemija osnovnih boja. Tako da imamo čemu da se radujemo.

Ali da li su brade ikada izumrle? Ne, nisu. Međutim, ponovo zanimaju samo one koji su od starta imali predispozicije da uživaju u njima. To je neizbežna sudbina i oblajhane kose. Kada svetina izgustira ovu novotariju, oblajhana kosa će se vratiti svojoj originalnoj bazi: napaljenim idiotima koje privlači sve što ima konotaciju „problema sa agresivnošću“ ili „problema sa mamom“, usled zanemarivanja emocionalnih problema. U suštini, nama.

Takođe, imajte na umu i ovo: sve odlazi u peršun iste sekunde kada se u to umeša Lijam Pejn.