Stihovi koji nas pogađaju u žicu

Tekst je prvobitno objavljen na Noisey.

Pre nedelju dana Loren O’Nil, naša koleginica iz Noisey UK, tvitnula je ovo. Za slučaj da vas mrzi da otvarate još jedan tab u brauzeru, piše: „znate ono kad vas tačno jedan deo pesme (reči + muzika) pogodi bukvalno u grudi, fizički vas zaboli?“ Na to smo mi kolektivno odgovorili „Znamo, hajde sad svi da pišemo o tome.”

Ovaj tekst je zbirka emotivniih muzičkih momenata iz naše redakcije. Prepričavamo pesme i stihove od kojih se osećamo dobro / loše / bogovski / živo. Sigurno i vi imate svoj izbor pesama i stihova i emocija. Možete da nam ga pošaljete mejlom, ili napišete nekom pismo, ili šta već; uglavnom, pročitajte prvo ovo što smo mi izabrali.

Ima dosta upečatljivih stihova u pesmi Car od Built to Spill. Ono kad objašnjavaju šta su to komete i zvezde i sateliti; ono kad opisuju kako je to biti stondiran kad duva vetar; ono kad uzmu slobodan dan i odu da se voze dok ne spoznaju kako svet u stvari funkcioniše. Moj omiljeni stih je ipak ono kad izraze želju da gledaju filmove snimljene po njihovim snovima.

Car je pesma o žudnji za nedostižnim, a snovi su obično ilustracija iste ideje. Nije bitno o čemu se rade, bitno je da bi bilo dobro da se to lepo snimi na VHS. Kako peva Dag Marš, „hoću da ga gledam sad“. I mi bismo, Daže. Hajde @naučnici, rešite to. – Rajan Bazil

Ima u Wires refrenu deo kad svi instrumenti osim gitare utihnu, a pevač krene u ono running, down corridors, through, automatic doors… takva strast se retko čuje u soft roku od pre deset-petnaest godina, a kad se instrumenti vrate meni nekako bude puno srce, a zašto, pa zato što sam se sa društvom iz škole tada strašno ložio na tu pesmu iz nekog neobjašnjivog razloga. Ono kad zapalimo sa fizičkog i odemo da kupimo neko piće jer jedan od nas ima „evropsku vozačku dozvolu“, onda se nacrtamo u nekom šumarku kod škole i cirkamo i pevamo to naglas.

Ova stvar se danas retko čuje, ali ako se desi da mi naleti – u nekoj čekaonici, ili dok Vodafon servis moli da sačekam slobodnog operatera – odmah se setim tog bezbrižnog doba kad me nije brinulo ništa osim neopravdanih. Plus što realno pesma baš zakiva. – Anonimni član VICE UK redakcije koga je bilo sramota da se potpiše ispod ove dirljive anegdote.

Na ovoj pesmi sa istoimenog albuma „Šeril Krou“ iz 1996., Šeril Krou na četiri različita načina peva stihove Hey there, Miscreation / Bring a flower, time is wastin’. Četvrta varijanta mene dobije kad god je čujem.

Tačno jedna milisekunda u sred reči „hej“ je oličenje transcendentalne čistoće njenog glasa. Tempo se malo spusti da joj omogući da otegne taj jedan slog, što Šeril Krou voli da radi nezajažljivo. Kantri tonalitet joj na tom eeEee baš dolazi do izražaja, a meni neobjašnjivo zagreje dušu. U pitanju je moj omiljeni prirodni fenomen. Zalasci sunca? Sranje. Planine? Jebe mi se za to. Ali reč „hej“ na dva minuta i šesnaest sekundi pesme Šeril Krou Hard to Stand? Ubrizgaj mi je u vene u roku od odmah. – Loren O’Nil

Ima jedan trenutak u kom Self Control iz „nežno“ prelazi u „zabranjeno za mladež ispod osamnaest godina“. Mislim da svi znate na koji trenutak mislim. Pesma počinje standardno tugaljivo, gitara zvuči kao Džon Frušante u nekakvom tutorijal videu, ali onda ide klavijatura, onda Jang Lin zapeva, onda pomisliš „kakva su sad ovo osećanja odjednom“, ali tu te već hvata instrumental na 2:31 i sve je gotovo.

Taj gitarski solo zvuči kao pas koji cvili jer ga je vlasnik ostavio samog. Frenk brutalno jednostavno drži opelo romansi. Vokali se ređaju jedan preko drugog sve dok te čitav hor fizički ne primora da zastaneš i shvatiš koliko te lepote okružuje i koliko bi sva ta lepota bila besmislena da nema tuge i kako samo prolaznost daje smisao i jebote šta je sad to, tapka te po ramenu neki čikica, pita jesi dobro, što stojiš tu sa kesom krompira u rukama i plačeš u samoposluzi? – Ema Garland

Kao i obično, reči koje Džordž Majkl peva manje su bitne od načina na koji ih peva. Pesma na prvi pogled deluje euforično, ali u stvari opisuje lošu vezu kroz unutrašnji monolog koji nas pita zašto trpimo ono što nas ne čini srećnim.

Ključni detalj je na 3:32 kad Majkl kaže My God! kao da je baš tog trenutka doživeo otkrovenje. I don’t even think… that I love you. Znaš ono kako neke stvari postanu jasne tek kad ih izgovoriš? Meni je taj stih brutalno, srceparajući moćan. Kao da padaju maske, magla se raščisti, samoobmana nestane. A glas mu je nadljudski gladak! – Dejzi Džons

Znači, nebitno ako u džepovima imam samo nešto mali sitnine, bitno je da nešto zvecka, da tandrče, kao kad slušam kako Thugga repuje I got cash in my pants oko 43 sekunde na With Them. – Rajan Bazil

Neki stihovi udaraju osećanjima koja kod čoveka već postoje u neverbalnom obliku, kao kad u „Istendersima“ Ben Mičel udari ključem dete po glavi i kaže „Znaš ti zašto.“ U ovoj analogiji, Ben Mičel je Sofi Alison iz Soccer Mommy, dete sam ja, a francuski ključ je refren pesme Still Clean koji u samo par reči priča priču čiji kraj svi dobro znamo, praćen melodijom tako krhkom da se koža ježi. Razbija me, stvarno. – Loren O’Nil

OMG cela ova pesma je kao znoj i sunce na koži i mamurluk posle noći provedene sa nekim ko te stvarno privlači. Ali uvod mi je opsesija: ono na 0:47 kad Kevin cedi svaku reč kao da sanjari i priseća se nekog ko mu je još u mislima, a glas mu ide sve više i više i svaki put me dobije. – Dejzi Džons

Poenta ovog teksta je da muzika ume da uđe pod kožu i iskopa vrlo specifična osećanja. Koliko god jadno bilo to što se ja sa svojih dvadeset šest leta prisećam Eminemovih ranih radova, ti stihovi meni i danas mnogo znače. Na stranu sve to mračnjaštvo, ali Eminemov život jeste ličio na moj. Odrasli smo siromašni, sestra i ja smo spavali u istom krevetu a roditelji na kauču u dnevnoj sobi, porodica se posle raspala… sve ono kao, radnička klasa, mladi belac odrastao nadrndan, sedi sam u mračnoj sobi, sreća sreća radost.

Hailies Song, If I Had, Mockingbird, Cleanin’ Out My Closet, Difficult – sve te pesme bile su mi terapija iako to tada nisam znao. Najbolja je muzika koja ti ostavi knedlu u grlu. Stan je sablasna pesma o opsesivnom fanu, ali sadrži i stav po kom muzika može da pomogne ljudima u oporavku, da ponudi saosećanje i razumevanje, da vodi ka katarzi. Čak i ako ništa od toga ne upali, uvek možeš da pustiš nešto kad ti je loš dan i odlebdiš. – Rajan Bazil

Noisey je na Tviteru.