"Ratovi zvezda: Poslednji džedaji" ima probleme, ali šljaka

Napomena: u tekstu nema spojlera.

Zamislite da onaj tip koji snima glas za Honest Trailer odjednom poseduje sposobnost naracije na srpskom.

Dakle, ukoliko želite da vidite:

Marka Hemila kako dramatično skida kapuljaču

Lava Pajkića sa lajtsejberom i Ekšn Men ožiljkom

BB8 kao nešto jednako slatko kao beba Grut

Svemirsko izdanje TLC kanala

Fantastične specijalne efekte

i

Još jedan film (od milijardu koliko sledi) iz franšize o Ratovima zvezda

Onda je Poslednji džedaji prava stvar za vas. Nećete izaći iz bioskopske sale razočarani, neće vam biti žao para i niko vam neće prebacivati “Eto ti tvoji Ratovi zvezda”. Poslednji džedaji je okej, ali ništa više od toga.

Pravom fanu Ratova zvezda će ovo biti dovoljno. Neće ni nastaviti da čita ovaj tekst, već će presrećan vitlati telefonom i pokazivati ortacima “Vidite, imamo potvrdu da je film okej, što znači da možemo bez griže savesti da ga odlgedamo četiri puta iste nedelje”. Mislim, nije kao da moje ime znači bilo šta u nekakvom svetu filmske kritike, ali razumete šta želim da kažem. To i treba da bude modus operandi mozgova fanova.

Iako mislim da zaista morate da pogledate najnovije Ratove zvezda, jer bi bilo baš trulo da to propustite u bioskopu, hajde da se ipak osvrnemo na određene aspekte ovog filma. Trudiću se da izbegavam spojlere, ali ako to što kažem da Mark Hemil u većini scena izgleda kao potpuni moron smatrate spojlerom, onda imate veliki problem.

Okej, specijalni efekti i generalno sve što se dešava u otvorenom svemiru izgleda do jaja. Mada, morate da budete mnogo nesposobni ili prosto Zek Snajder, pa da vam nekako pođe za rukom da u 21. veku CGI izgleda kao gejmplej igrice za plejstejšn kec. Zato Iks-vingovi, manevrisanje Milenijum Falkonom, hiperpogon i ostale zajebancije izgledaju standardno dobro i bude istu onu draž kao i prilikom prvog gledanja neke od ranijih epizoda. Deluje moderno, a istovremeno je zadržana Lukasova estetika.

Međutim, najveći problem sa ovim filmom je što je dosadan i nekim čudom spor na momente, što ne očekujete od Ratova zvezda. Tek mi je u poslednjoj trećini filma postalo zanimljivo, nateralo me da se uspravim u sedištu i nagnem napred u iščekivanju nečeg interesantnog.

Kao da sam gledao neku porodičnu terapiju na kablovskom kanalu. Kajlo Ren (Adam Drajver) je po pitanju zrelosti uspeo još više da degradira. Još uvek lomi sve pred sobom kad god mu vrhovni vođa Snouk kaže da je balavi rasplaz ili ga nazovu pravim imenom – Ben Solo. Ljut je na bukvalno svakog člana porodice i, pa, na sve ljude oko sebe, emocionalno nestabilan, ali hej, kao takav je verovatno savršen izbor za Snoukovog naslednika i mladog lidera Prvog reda. I tako cmizdri kroz čitav film i tera nas da pomislimo kako je duboko u njemu zakopana dobrota i da treba da batali to crno jer niko nije umro, osim ćaleta koga je ubio u prošlom filmu.

Mark Hemil mi nikada nije bio nešto naročito veliki car. Da, on je kul kao Luk Skajvoker i ne možemo da zamislimo nikog drugog u toj ulozi bla bla bla, ali iz ove perspektive, u Novoj nadi je mogao da se pojavi i Majkl Džej Foks. Mark Hemil nije dobar glumac. Odlično pozajmljuje glasove i njegova interpretacija Džokera je jedna od najboljih, ali pred kamerama nema snagu zvezda, što dokazuje u ovoj intergalaktičkoj izvedbi Starca i mora. On je samo džangrizavi drkadžija koji iz nekog razloga želi da bude izostavljen iz sukoba – scenario koji smo do sada videli milijardu puta i to samo u proteklih pet godina.

- Luk, neophodna nam je tvoja pomoć – rekla bi mu Rej (Dejzi Ridli) prvi put.

- Ne! – odgovorio bi Luk, dramatično.

- Ali budućnost cele galaskije zavisi od tebe – opet bi Rej pokušala.

- Ma nema šanse – tvrodglavi starkelja.

- Tvoja sestra me je poslala… – sad je Rej već navaljivala.

- Ma zaboravi. Želim da sedim sam u ovoj vukojebini, uzgajam mahovinu i muzem ove životinje nalik mravojedima, jer, džabe mi bionička ruka, kad laktoza fali kostima. I zaboravi na džedaje! To je sve sranje!

I tako 45 minuta! I svaki put kada bi skunuo kapuljaču, pomislio sam “Evo ga, smekšao je, počinje obuka”, ali jok, tip nije hteo da odustane.

Mada, priznajem da mu je finalni potez u filmu genijalan. Ta izvedba je čist porno gikovskog sadržaja i već danas očekujem tonu mimova i gifova na tu temu.

I ne znam koja je fora sa onim veštački usađenim marvelovskim humorom koji ovde jednostavno ne štima. Bilo je par dobrih fora koje u kombinaciji sa nekakvom nostalgijom realno mogu da izmame osmeh čoveku, ali ostalo je bespotrebno. Ne kažem da Ratovi zvezda moraju biti neko mega ozbiljno sranje, ali ne treba sve što se baci, padne ili prska da bude smešno. Pa ovo su Ratovi zvezda, Lukasovo čedo, a ne neki Adam Sendlerov projekat za video klubove. Deluje kao pokvareni plan iz testamenta Volta Diznija. “Hej, kupite onu Lukasovu papazjaniju od kompanije i obavezno ubacite šale, doskočice i nešto sa vodom koja prska. Hoću da sve bude smešno. Želim da se ljudi smeju čak i kada neko umire na ekranu!”.

Taj “humor” i gomila “šta se ovde dešava, molim vas ošamarite me ili mi nabijte tejzer u slepoočnicu” drama trenutaka je ono što ove Ratove zvezda nekako čini najmanje Ratovima zvezda. I okej, kapiram da većini to neće biti strašno dokle god se u pozadini čuje ono pucketavo vibriranje koje proizvodi lajtesber prilikom zamaha.

Sa druge strane, epizoda VIII ima nekoliko jako dobrih stvari.

Tu je recimo Keri Fišer koja se ovim putem na jako lep način oprostila od “ovog sveta” i jedne od njenih značajnijih uloga. Ne znam da li ovom utisku prethode emocije ili stvarno glumačko umeće Keri Fišer, ali pokret otpora zaista nije mogao da ima bolju generalku u svojim redovima. Ipak, ovo ne znači da više nikada nećemo videti Keri Fišer na velikom platnu. S obzirom kako su kompjuterski uradili Pitera Kašinga u Rogue One, moguće je da ćemo večno gledati princezu Leju. Tako da je ovo zbogom od duše i tela Keri Fišer, ali ne i od njenog digitalnog zapisa. Jebi ga, u kapitalizmu pravite pare i dižete gledanost čak i u smrti.

Rej je super i možda jedina predstavlja pravu nadu za pozitivan smer kretanja ovog serijala. Malo je falilo da Fin (Džon Bojega) u ovom delu na maestralan način ispuni svoju svetu dužnost koja ga je kao afroamerikanca u svemiru čekala iza ćoška još od prošlog filma, ali to se nije dogodilo, tako da ćemo tek videte šta sve ova momčina može. Za početak, dobro je da je ustao iz kome, iako je odmah hteo da beži.

Po Demeron (Oskar Ajzak) opet ima herojske trenutke dojstojne vrhunskog pilota, ali ima i situacija u kojima ispada klasična usijana glava, ali to su trenuci koji vas nateraju se nasmejete i kažete “Hehe, a to je naš Po. Ne može čovek da ga ne voli”. Da, pojavljuje se i Benisio Del Toro kao… Benisio Del Toro.

Ali Oskar popularnosti, slatkoće i svih mogućih simpatija ponovo ide droidu BB8, čiji pokreti i zvuci nekakvom magijom ovog puta deljuju još više ljudski. Zaista, ako bismo ih postavili na takmičenje za Mis Svemira, beba Grut i on bi se klali po slatkoći. Možda bi pobedu ipak odneo mali Grut jer BB8 nema onako dobru disko muzičku podlogu, ali to su sada finese.

Uglavnom, nakon prvog naleta oduševljenja izazvanim bitkom u svemiru, sledi sat vremena smaranja, ravnodušnosti i blagog lupkanja po čelu kao onda kada ste gledali onaj jedini naučnofantastični film Meta Leblanka, ali zato poslednja trećina filma zaista vredi. Tada ćete dobiti onakve Ratove zvezda kakve želite, zbog kojih ste se ložili na trejlere i došli u bioskop u kostimu Boba Fita.

Ako bih upoređivao sa skorijim Ratovima zvezda – besmisleno je praviti paralele sa prvim filmovima, ili epizodama I, II i III, jer prosto ima previše razlike u tehnici, storitelingu, Natali Portman i ostalom – ne mogu da kažem da je bolji od Rogue One, ni od Buđenja Sile. Oni prosto nemaju taj talas dosade koji nekako lupa neizbrisiv pečat Poslednjim džedajima. Ne kažem da je film negledljiv, ali ima rupe, dosta neočekivane za Ratove zvezda u 2017.

A možda je upravo to problem – Ratovi zvezda u 2017. Ne u 2017. kao nešto specijalno lošoj godini po film, nego već u 2017. Ovo je treći film iz ovog serijala u poslednje tri godine i imam nekakav osećaj da se nisam čak dovoljno ni uželeo, ni naložio, a već sam dobio novi film. Ne posebno dobar novi film.

A to ne treba da bude tako, barem ne kada su u pitanju Ratovi zvezda. Oni treba da nas oduvaju, a ne da sadrže pridev dosadan. Jer u Ratovima zvezda ranije ništa nije bilo dosadno, čak ni intro credits. Sada je drugačije i nešto strahujem da se to neće promeniti.

Još na VICE.com:

Evo šta o Ratovima zvezda zna neko ko ih nikada nije gledao

Igre o Ratovima zvezda nisu ništa bolje od filmova

"Liga pravde" mi je ubila sva očekivanja od filma