Svi neprijatni susreti sa policijom

FYI.

This story is over 5 years old.

Fotografija

Svi neprijatni susreti sa policijom

Rekonstrukcija susreta likova iz Bronksa sa policijom.
24.12.15

Ovaj članak se pojavio u The Photo Issue 2015

Fotografije Dru Donovan i Eve Arnold / Magnum Photos

Ovog proleća, Dru Donovan je sarađivao sa grupom ljudi iz Bronksa, kako bi rekonstruisao fotografije na kojima prezentuje njihove pređašnje susrete sa policijom u Njujorku. Uz priču i fotografiju, ovo su iskustva tih ljudi.

MOHAMED: Bilo je kasno uveče i izašao sam po mleko za mog sina, koji je imao jedva dve godine. Policija me je pratila čim sam izašao iz zgrade i kada sam zašao iza ćoška, zaustavili su se i četiri ili pet oficira je izašlo iz kombija. Kada sam pitao u čemu je problem, dvojica su me pribila uza zid. Jedan lik je davao instrukcije: "Proverite mu prepone, raširite mu noge. Budite sigurni da ništa nije sakrio tu." Izgledalo je kao da ih to uzbuđuje, kao da im je zabavno da to rade. Znao sam da koliko god me maltretirali, nije bilo šanse da se odbranim u tom trenutku. Uzeli su mi novčanik i videli studentsku karticu, da bi počeli da mi drže predavanje kako je ovde opasno. Rekli su mi da su pokušali da me zaštite od kraja u kojem živim. A kuća mi je bila pored. Kako da me zaštite od sopstvenog doma? Svaki put kada prođem pored tog ćoška, setim se kako sam bio pritisnut uz zid. Sada kada sam ponovo posetio taj zid sa sinom, imam samo želju da ga bolje pripremim za život i sa čime će se sve suočavati.

EASY AL: Blejali smo u bloku, sedeli ispred zgrade, pričali viceve i tako to. Policija je samo doletela i krenula da nas pretresa. Smestili su nas uz zid i terali da klečimo na kolenima. Ubijala su me od bola. Vikali su na nas "Ko ima drogu od vas?". Ćutali smo dok su pretili da će da nas prebiju. Jednog lika su imali vezanog, kao da je pas. Strah u tom trenutku je neobjašnjiv, svestan si da nemaš ništa. Zato što oni imaju moć da ti oduzmu slobodu. Pa čak i život.

BRENDON: Sastao sam se sa službenikom za uslovnu kaznu i rekao mi je da sam prekršio pravila uslovne slobode. Želeo sam da nazovem mamu jer me je dovezla do njegove kancelarije i parkirala je tačno ispod njegovog prozora, koji je bio kao ogledalo. Mogao si da vidiš spolja šta se dešava, ali spolja nisi mogao da vidiš šta se odvija unutra. Imao sam telefon u ruci i rekao mi je da ne mogu da je nazovem. Ali želeo sam da je obavestim šta se događa. Kada sam to učinio, pozvao je podršku i bacili su me uz zid, pokušavajući da mi uvrnu ruku. Jednom rukom me je držao za leđa, drugom je pokušavao da mi oduzme telefon. Dohvatio ga je i bacio na pod. Pročitali su mi prava i posle toga nemaš nikakvu kontrolu nad sobom. Upotrebe silu, uhapse te i zaborave na tebe.

Roni: Tek sam se preselio u Njujork i vozio sam se sa prijateljem do mog stana. Bio sam nov u kraju i slučajno sam skrenuo u jednosmernu ulicu. Tek što sam skrenuo, tri džipa su zastala i policajci su izleteli sa oružjem uperenim u nas. Zaustavio sam auto držući ruke na volanu, a policajac je vikao "Ruke u vis!". Digao sam ih u vis. Onda je jedan viknuo "Vrati ih na volan!". Mislio sam da ću umreti ako ih stavim na pogrešno mesto.