Ovaj tekst je originalno objavljen na VICE Spain.
Huan je rođen u Madridu i godinama je učesnik tuča u prestonici Španije, najčešće fudbalskih, a ponekad i onih koje su povezane sa socijalnim ili političkim protestima.
On ima 23 godine, istetoviran je i već se može nazvati uličnim veteranom. Tražio je da mu ne otkrivam lice. Zapravo, Huan i nije njegovo ime. Insistirao je da napišem da su svi stavovi samo njegovi, a ne grupe ili nekog pokreta. “Sve što ti budem ispričao je moj život i hoću da to bude jasno.”
Našli smo se u jednom irskom pabu u predgrađu Madrida gde smo započeli priču o Alfonu, dvadesetdvogodišnjem mladiću koji je u novembru 2012. godine uhapšen i optužen za nošenje eksploziva na demonstracijama u vreme generalnog štrajka.
Videos by VICE
VICE: Poznaješ li Alfona?
Da, on je moj prijatelj, zajedno smo prošli mnogo toga.
Jeste li i dalje u kontaktu?
On ne voli mobilne telefone, pa se retko čujemo i viđamo.
Šta se, po tvom mišljenju, dogodilo tog dana 2012. godine?
Kao i mnogi drugi, Alfon je krenuo na demonstracije ne očekujući probleme. Prešao je možda 100-200 metara sa kolonom i na njega su skočila panduri i krenuli da ga bombarduju pitanjima, tvrdeći da on veliča terorizam. Odjednom, pravo niotkuda, stvorio se taj ranac sa bombom.
Šta misliš, otkud taj ranac?
Ranac nije bio Alfonov, neko mu ga je podmetnuo. Namestili mu ranac, ne znam tačno kako i u kom trenutku, ali cela priča o rancu sa bombom je nameštena. Nije to prvi put da su maltretirali Alfona i njegovu porodicu.
Alfon će možda dobiti četvorogodišnju zatvorsku kaznu, njegov slučaj je pred Vrhovnim sudom. Policija je zapravo htela da preuzme njegov kraj u kojem živi, i maltretira puno dobrih ljudi.
Ti takođe tamo živiš, u Valekasu?
Da, Valekas je radničko naselje, sa reputacijom buntovničkog kraja još iz vremena Franka. Još od tih dana, ljudi su kod nas u kraju angažovani, aktivisti… To su mahom ljudi koji znaju koliko je život težak. Poštujem to što sam doživeo u mom kraju i mislim da bolje razumem život od ljudi koji žive u drugim krajevima Madrida.
Jesi živeo nekad u nekom drugom kraju grada?
Jesam, u centru Madrida, gde sam se redovno tukao sa prosjacima i psima oko hrane iz kontejnera.
Da li nekad bio član neke organizacije?
Samo navijačke grupe mog fudbalskog kluba, iako smatram sebe članom antifašističkog pokreta u Madridu. Od dvanaeste godine sam deo tog pokreta i učestvovao sam u mnogim akcijama. Posebno kada smo skupljali novac za političke zatvorenike, imigrante, nezaposlene ljude kojima sudi država.
Da li si nekad koristio nasilje da postigneš svoje ciljeve?
Kada neko ne želi da promeni svet i ne pokušava da uradi ništa po tom pitanju, to znači da nema savest. Umoran sam od ljudi koji sede u skupštini i ne rade ništa sem optuživanja ljudi kao što sam ja da izazivam haos u Španiji. Zato je nasilje ponekad opravdano, posebno ako se branim.
Ako ne grešim, to znači da jesi učestvovao u nasilnim akcijama?
Ne grešiš. Prvi put sam učestvovao u tuči sa neonacistima kada sam imao 11 godina. Tukao sam ih štanglom na Kolumbus trgu.
A danas, sa kim se potučeš?
Ulične tuče su mnogo ređe ovih dana.Čak i kada se dese, nisu tako intezivne kao nekada. Danas su najčešće tuče po krajevima gde žive emigranti, Latinosi sa Afrikancima, i slično.
A policija?
Više puta su me hapsili i mučili. Šibali su me pendrecima, gazili čizmama, tukli su me i vezanog nekoliko puta, do povraćanja.
Nego, zaboravih da te pitam, od čega živiš?
Ja sam terapeut, zapravo se bavim masažom. Radio sam svašta u životu, čak sam i prosjačio. Jednom sam, pošto sam jeo ostatke iz kontejnera, zakačio gadnu infekciju, ali sam preživeo. Što te ne ubije, učini te jačim.
