Večiti derbi i kako ga je VICE snimao

U četvrtak 12. maja VICE na TV Prva prikazuje dokumentarni film “Večiti derbi” koji je prošlog proleća u Beogradu snimao američki VICE Sports.

Gledaoci u Srbiji biće prvi posle publike TV kanala Viceland i “Tribeca” filmskog festivala koji će biti u prilici da vide ovaj uzbudljivi film koji je snimljen tokom 148. derbija između Crvene zvezde i Partizana na stadionu “Rajko Mitić” 2015. godine.

Pored VICE Sportsfilma koji je snimila ekipa naših kolega iz SAD, gledaoci TV Prva videće i specijalnu dvadesetominutnu emisiju pod nazivom “Kako je sniman srpski derbi” u kojem će biti prikazani brojni zanimljivi kadrovi i intervjui koji nisu ušli u finalnu verziju filma.

Za ovu priliku napravili smo razgovor sa producentom Vice Sportsa Denom Bredlijem koji se osvrnuo na kompletno iskustvo snimanja u Srbiji.

VICE: Dan, šta si znao o rivalstvu naša dva najveća kluba pre ovog derbija?

Dan: Puno smo istraživali pre dolaska u Beograd. Saznali smo dosta o istoriji tog rivalstva, videli mnoge stvari koje deluju preteće, na primer likove poput Arkana, potom bakljade, nerede i interventne policije na stadionima, tako da smo otprilike znali u šta se upuštamo. Ali prve večeri kada smo sleteli u Beograd, otišao sam pravo sa aerodroma na košarkaški derbi izmedju Partizana i Zvezde. Domaćin je bio Partizan i bili su samo njegovi navijači u hali. Ja sam bio u društvu jednog navijača Zvezde koji je morao da stavi kapuljaču na glavu da ga ne bi prepoznali. Ja nikada u životu nisam bio u bučnijem košarkaškom okruženju u svom životu. Na terenu je bio i Markus Vilijams, koga znam iz NBA lige i koji je kontantno bio vređan od navijača, a na teren su padali razni predmeti. Već te prve večeri sam shvatio da Jutjub video klipovi ne mogu da dočaraju tu atmosferu. Shvatio sam da je to stvarno ludo okruženje.

Posle takvog prvog utiska, šta si saznao o derbiju u danima pred utakmicu?

Dan: Mnogo ljudi nam je konstantno govorilo da moramo da se pazimo na stadionu. Čuvajte se tamo, pazite na kameru, padaće svašta na teren. Ali ono što sam pre svega ukapirao brzo da je vaš grad stvarno podeljen na dva tabora, jer koga god da smo pitali, svi su nam govorili da navijaju za jedan od dva kluba, od kelnera u restoranu do neke majke sa detetom na ulici. Ono što je nama bilo jako zanimljivo što ovaj rivalitet nema veze sa pripadnošću nekoj religiji ili recimo određenom delu grada, što smo vidjali po svetu. Ti si zvezdaš ili partizanovac, i prosto si to što jesi.

Posle celog iskustva, po tvom mišljenju o čemu se zapravo radi u filmu?

Dan: Mislim da je to film o tome šta se desi kada navijači preuzmu kontrolu nad nekim sportskim događajem, zapravo jednom celom ligom. Te dve navijačke grupe su najmoćnije u zemlji i one zaista imaju uticaj na klubove, od donošenja odluka do novca. Istovremeno se vidi da trpi fudbal na terenu, verovatno delom i zbog toga. Primetno je da oba kluba često pričaju o slavnim danima iz prošlosti i tome kako doći ponovo do tog nivoa. Očigledno je i da navijači misle da su baš oni ti koji će još većim spektaklima i tučama ponovo doneti tu slavu klubu. Sa druge strane, ljudi iz nekadašnjih uprava klubova, kao što je na primer Dan Tana, su nam rekli da ipak neki deo države mora da se uključi i reši ovaj problem, kako bi se stara slava klubova povratila, jer kvalitet fudbala definitivno trpi.

Koliko su Beograđani bili otvoreni u razgovorima sa vama?

Dan: Možda su neki ljudi bili malo kruti u početku ali većina ljudi je vrlo otvoreno pričala o svemu. Bio sam iznenađen time koliko je sagovornika imalo neku svoju teoriju – teoriju zavere takoreći, o tome zašto se sve ove stvari dešavaju. Na primer, tog dana kada se igrao derbi je bio neki politički skup u gradu pa nam je dosta ljudi govorilo kako je “nekom odgovaralo” da se nasilje na stadionu desi. Dosta toga nismo skroz razumeli, i iako to možda i nije tačno, bilo je jako zanimljivo što nam je puno ljudi o tome govorilo.

Puno intervjua nije ušlo u konačnu verziju dokumenatrnog filma. Za šest snimajućih dana u Beogradu snimili ste veliki broj bivših igrača, trenera, novinara, javnih ličnosti koji su navijači oba kluba, pa čak i naše sociologe i filozofe. Kako bi opisao te razgovore?

Dan: Bilo je tu puno zanimljivih ljudi. Na primer od jednog lokalnog sportskog novinara smo zaista puno naučili o istoriji rivalstva, ali prosto nije ušao na kraju u film. Filozofija običnih navijača, koju nam je dočarao jedan kompjuterski programer sa kojim smo pričali nam je takođe bila jako zanimljiva. On je veliki navijač Zvezde i iako je jasno da on recimo ne učestvuje u tučama, i kod njega se videlo da je na neki čudan način ponosan na tu strast koju iskazuju organizovani navijači.

Meni su takođe bili zanimljivi intervjui sa bivšim igračima i trenerima večitih rivala. Iako su prepričavali kako su i sami vredjani i napadani na terenu za vreme svojih karijera, oni otvoreno kažu da su ponosni što su deo istorije derbija, koji toliko znači ljudima – što je za nas fascinantno. Mislim da igrači i treneri u SAD ne razmišljaju baš tako. Znaš, mi smo ovde imali na primer ono čuvenu tuču na NBA utakmici izmedju Detroit Pistonsa i Indijana Pejsersa, 2004.godine. Ta tuča je dala značajan pečat nacionalnom sportskom identitetu u Americi, ali i promenila dosta toga jer je većina bila šokirana tim scenama. U Srbiji su nam ljudi govorili da možda nekada stvari odu predaleko na utakmicama ali ne žele da se toga odreknu, i to je zaista interesantno.

Produkcijski je ovaj film dosta veliki zahvat. Koristili ste tim sa puno ljudi i tehnike. Da li znaš da su i srpske dnevne novine pisale o produkciji ovog filma posle derbija. Čak su pisali da ste imali 10 kamera na stadionu a da je jednu nosio pripadnik policije. Hajde da otkrijemo, da li je to istina?

Dan: Što se tiče te GoPro kamere na policajcu, to nije istina. Imali smo jednog snimatelja koji je taj dan derbija proveo sa policijom, ali nije policija nosila kameru. Na samom terenu imali smo četiri kamere, a sve ukupno osam kamera koje smo koristili tog dana. Znači nismo imali policajca koji je nosio GoPro, mada bih voleo da jesmo.

Ono što verovatno jedino nedostaje filmu je navijačka grupa Delije?

– Da. Nismo imali sreće sa njima. Nisu hteli da nas puste među njih. Moram da priznam da me to i nije mnogo iznenadilo uzimajući u obzir neka prethodna iskustva koja su oni imali sa stranim filmovima i produkcijama, nisu često izgledali dobro u njima. Negde mogu i da ih razumem što nisu hteli da učestvuju.

– Mislim, šteta je, jer su navijači Partizana bili prilično otvoreni ka nama. Obećali su nam da ćemo sa njima u grupi ići do stadiona, iako mislim da bi nas neki pobili da smo im bili malo bliže tog dana. Imali smo i taj intervju sa njima koji nam je dosta otvorio oči. Ne znam, pretpostavljam da bi i zvezdini navijači izgledali bolje na kraju krajeva da su pristali na intervju. Šteta, svakako što nisu.

Kompletan intervju pogledajte na u emisiji VICE na TV Prva u četvrtak 12.maja.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu