Ljudi su počeli da prave razne vrste zadivljujućih kompozicija koristeći OpenAI’s DALL-E alatku koja generiše slike od nekoliko reči deskriptivnog teksta. AI entuzijasti koriste ovu alatku i u druge svrhe: da prošire klasične umetničke radove koristeći model mašinskog učenja da bi videli kako bi slike izgledale ako bi platna bila uvećana ili prikaz “odzumiran”.
„To je kao kada vaša tastatura na telefonu pogađa koju sledeću reč želite da napišete i predlaže je,” kaže Denis Širjaev, jutjuber i direktor AI kompanije neural.love za Motherboard. „Isto važi i u ovom slučaju ‒ AI se potrudio da završi sliku koja se sastoji iz piksela i tekst koji smo uneli mu je pomogao da upravlja procesom generisanja.”
Videos by VICE
Širjaev je rekao da je eksperiment počeo tokom početnog stadijuma funkcionisanja DALL-E 2, rekreiranjem nezavršene slike Džordža Vašingtona koja se nalazi na novčanici od 1 dolar. Pomogao mu je jedan korisnik Telegrama koji je pristupio zatvorenim testovima koje je napravio DALL-E, a Širjaev je zatim počeo da modelu daje “maske” izvedene iz poznatih umetničkih dela, koje govore algoritmu koje delove slike da proširi, zajedno sa strogim tekstualnim uputstvima.
Rezultati podsećaju na efekat koji se dobija odzumiranjem kamere, jer ovaj model popunjava delove pozadine koje umetnik nikada nije zamislio. Za sad, njih dvojica su proširili ivice platna klasičnih slika kao što su Mona Liza, srednjovekovna slika Hristos Pantokrator Sinajski i Vermerova „Devojka sa bisernom minđušom.”
Ovo nije prvi eksperiment koji je izveden korišćenjem mašinskog učenja u cilju igranja sa poznatim umetničkim delima. Prošle godine, u Rajks muzeju u Amsterdamu, AI je digitalno restaurirao Rembrantovu sliku koja je skraćena 1715. godine da bi mogla da uđe kroz ulazna vrata. Ostali istraživači restaurirali su tri slike Gustava Klimta koje su nacisti ukrali tokom Drugog svetskog rata. DALL-E se takođe koristi i da na sasvim novim način prikaže klasične slike tako što ih ovaj model reprodukuje u različitim stilovima.
„Verujem da iz perspektive umetnosti, ovi rezultati ne daju mnogo,” rekao je Širjaev. „Ali za mene lično, ovo je bilo putovanje puno uživanja gde sam iskusio poznatu umetnost, ali iz neočekivanih, drugačijih perspektiva.”