Dejvid Bouvi 1974, fotografija: viaWiki

Mršavi beli vojvoda je umro sa 69 godina i iza sebe ostavio neke od najvećih pesama svih vremena. Neki od naših autora izabrali su svoje omiljene pesme i objasnili šta im one znače.

LET’S DANCE

Ovo nije nužno moja omiljena pesma Dejvida Bouvija, iako jeste jedna od omiljenih. Ali, kada smo kod sećanja na Bouvija, izabrao sam je jer je ova pesma simbol jednog od njegovih najvećih dostignuća – Serious Moonlight ture. Sa umetnicima kao što je Bouvi, čiji je rad mnogo više nego muzika, i čije se delo sastoji od vizije, čini mi se da je nemoguće govoriti biranjem jedne jedine pesme.

I dok mnogi povezuju Bouvijevu veličinu sa androginim, vanzemaljskim kreaturama poput Aladina Sejna i Zigija Stardasta, po meni se njegov najveći uspeh desio kada je postao Dejvid Bouvi, veliki romantik. U to vreme, negde početkom osamdesetih, Bouvi je konačno postao pomalo starija pop zvezda koja peva ljubavne pesme i nosi odela. Za mene je to najbliže što smo uspeli da priđemo pravom Bouviju. U svojim poluiznošenim odelima plakao je za starim ljubavima. Nosio je sjajne pantalone, sjajno je plesao i odlično pevao. u to vreme bio je najoriginalnije, najgenijalane, najiskrenije, najčudniji, i najseksi stvorenje koje sam ikada video. A to je nešto zbog čega sam najtužniji što je umro – činjenica da je, kada je počinjao, biti u isto vreme čudan, kul i skesi izgledalo potpuno neostvarivo.

Clive Martin, autor

ALWAYS CRASHING IN THE SAME CAR

Nemam pojma da li ova pesma priča priču o stvarnom događaju kada je Bouvi naleteo kolima na svog dilera koksom, ali to je mit koji je prati otkako je objavljena. Očigledno je da Bouvijev berlinski period znači mnogo svima nama.

Aleks Miler, glavni urednik

MODERN LOVE

Where are we now? Heroes Sweet Thing/Candidate/Sweet Thing (Reprise) „We’ll buy some drugs / and watch a band / and jump in the river holding hands.“

Ali, reći ću Modern Love jer kombinuje preciznu kulturnu opservaciju sa zaraznim ritmom, aranžmanom i Bouvijevim glasom. I daje još jedno uputsvo za upotrebu života: „I know when to go out / and when to stay in / get things done.“Znao je kada da izađe. Znao je kada da ostane kod kuće. I završio je toliko toga.

Oscar Rickett, autor

CHINA GIRL

Mogla bih sada da prospem neke gluposti o tome zašto volim pesmu China Girl kao na primer, zbog toga kako obrađuje orijentalizam jako dobro ili kako spot iz osamdesetih vešto imitira svaki stereotip o Azijatima, ali stvarno? Kada sam odrastala i slušala muziku, rok i pop nisu baš išli uz ljude kao što sam ja. Bilo je to pevanje o i za slatke bele devojke sa dugim kosama i lepim sisama. Čudne kvir azijske tinejdžerke nisu bile lepe, seksi ribe o kojima su pevali beli dečaci. China Girl i Dejvid Bouvi u svojoj tananoj bisekusalnoj veličini pokazali su da ipak možeš da budeš i jedno i drugo.

ZING TSENF, urednica, Broadly

MOONAGE DAYDREAM

Kada delikantni tonovi klavira uplivaju i Bouvi počne da vrišti o laserskim puškama i licima iz svemira, a gitara Mika Ronsona počne da riče poput motorne testere u praznoj šumi, tada, u tom trenutku ne postoji ništa drugo. Samo pesma Moonage Daydreams.

Joe Zadeh Urednica, Noisy UK

V-2 SCHNEIDER

Iskeno, ne pokušavam da budem neki ludak iz VICE-a koji pokušava da mahne zastavicom i pozdravi jednu od najvećih kulturnih ikona kako bi pokazao koliko je kul. Moja omiljena pesma Dejvida Bouvija je teška, cmizdrava i i glasna V-2 Schneider.Iako se Bouvi skoro ne čuje u ovoj pesmi, ova pesma i skoro trideset godina kasnije zvuči onako kako ste ikada mislili da će budućnost zvučati. I da, taj saksofon! Taj pohotni, nepristojni i stavrno prljavi saksofon. Pesma genija.

Josh Baines, urednik. Thump, UK

WHERE ARE WE NOW?

Neke pesme se stvaraju, neke se otkrivaju, a Dejvid Bouvi je imao neopogrešiv talenat za otkrivanje. Nema boljeg primera od, po meni, pesme iz 2013. godine Where are we now. Ova pesma zvuči kao da je oduvek postojala. Možda pesme sa najnovijeg albuma Blackstar, poput Lazarusa, nude vše osećajnosti, ali meni je Where are we now daleko veće srcecapajuće svedočanstvo. Tekst pun referenci na vreme koje je Bouvi proveo u Berlinu je žalosno prisećanje na godine revolucije koju je Bouvi sam velikim delom uobličio. Rečima As long as there is me, as long as there is you podseća na ideju koja me rastužuje – sve vreme koje trošimo gledajući unazad i sećajući se svojih nekadašnjih pobeda ne znači ništa ako to radimo sami.

Angus Harison, autor

MAGIC DANCE

Muzika koju je Bouvi ostavio za sobom je bogata i različita, rečita i neuporediva, ali za mene, on je plenio vizuelnim utiskom – špicastom kosom, senkom za oči, prokvarenim osmehom i uskim helankama. Nestašni kralj Goblina, pokvarenog osmeha. Izabrati Magic Dance za omiljenu psemu je perverzno – banalna je i smešna i sadrži elemente koji su danas tako pase. Ima još toliko pesama u njegovoj zaostavštini, ali ovo je Bouvi u svom najrazigranijem maniru –pesma i igra koja je prati su pune radosti. Ovo je Bouvi kakav je oduvek bio – radi ono što želi i iznenađuje nas na svakom koraku.

Kim Taylor Benett, urednik i producent , Noisey

ROCK ‘N’ ROLL SUICIDE

Kao muzički novinar, sada bih mogao da napišem koju rečenicu o tome kako Bouvi ovom pesmom od Zigija Stardasta pravi isprani rok kliše, ali jako volim ovu pesmu. Slušao sam je posle svake neverovatne noći u mom životu. To je pesma koja govori o ranjivosti nakon preterivanja, pesma koje opisuje vaše stanje kada ste mamurni i kada se pitate zašto ste to uradili i čemu sve to. Trenutak u kome shvatite da niste besmrtni.

Jenny Stevens, Managing Editor

HEROES

Očigledan izbor jer je bez sumnje najveća Bouvijeva pesma. Među glamuroznim zidovima prostiru se note nečega što gori i što je napravljeno od zlata. Ima sve što jedna velika pesma treba da ima – osećaj mogućnosti. Kao da ljubav mog života čeka iza ugla, čeka samo da zađem iza ugla i nađem joj se u rukama. Ova pesma mi pomaže da se osetim živo, puni me obećanjima, tera me da žudim za momentima koje još nisam doživeo i ponovo proživim one koje jesam.

Ryan Bassil, Staff Writer, Noisey UK

FASCINATION

Na mnogo načina možete reći da je neko bio najveći među najvećima. Jedan od načina je da pogledate stepen intimnosti kojima su ispunjena saučešća koja stižu sa svih strana posle Bouvijeve smrti. Koliko je njegov genije bio živ i trajan, poput neke nepodedive tečnosti koja je uspela da prodre u najudaljenije pore kulturne planete gde niko ranije nije uspeo da dobre. Mnogi ljudi Bouvija danas opisuju kao „vanzemaljca“, ali to su bezvezni komentari. Dodirnuo je duše toliko ljudskih bića – on nije vanzemaljac, samo je redovno bio u kotaktu sa njima.

Za mene će on ostati čovek koji je obema nogama stajao na zemlji. To je delom i zbog toga što je bio konstakno prisutan u mom životu – moj otac je bio opsednut Bouvijem još od kada je bio tinejdžer i tu opsesiju je preneo i na mene i moje sestre.

Godinama, koliko slušam njegovu muziku, omiljena pemsa se menjala toliko puta – Moonage Daydream, Big Brother, Heroes, Life On Mars, A New Career in a New Town i The Bewlay Brothers, sve su se u nekom trenutku našle na listi. Trenutno to mesto zauzima Fascination. To čak i nije pesma koju je Bouvi sam napisao. Bouvi je saradnje na pesmama umeo da nosi kao maske, a znate kako kažu – maska uvek odaje mnogo više o ljudima koji je nose od onoga što bi oni želeli.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu