Vikinzi nisu stvarno nosili ‘vikinške šlemove’ s rogovima, potvrdili su naučnici

Ikonična slika Vikinga koji nose šlemove sa rogovima, toliko poznata u pop kulturi, skroz je pogrešna, zaključuje se u novom istraživanju.

Kao što je detaljno navedeno u decembarskoj studiji objavljenoj u nemačkom naučnom časopisu Praehistorische Zeitschrift, istraživači na Univerzitetu Arhus u Højbjergu, Danska, odredili su starost dva rogata šlema koja su nađena u danskoj močvari, procenivši da su napravljeni 900. godine pre nove ere, skoro dva milenijuma pre nego što su se Vikinzi pojavili i krenuli u masovne pohode širom Evrope oko 800. godine.

Šlemovi izgledaju slično onima koje inače povezujemo sa Vikinzima: napravljeni su od bronze, ukrašeni strukturama koje istraživačima izgledaju kao oči i kljun, a na vrhu su dva zakrivljena roga. Oni su verovatno služili da predstave „izuzetan značaj, sugerišući da su njihovi nosioci imali moć, bilo da ih doživljavaju kao bogove, kao ljude ili nešto između“, primećuje list.

Jedan kopač je je 1942. otkrio dva šlema u treseti u Veksou, malom gradu u istočnoj Danskoj — bili su prekriveni blatom i počivali su na drvenoj ploči. Od tada su smešteni u Nacionalnom muzeju Danske, gde su stručnjaci spekulisali da su iz nordijskog bronzanog doba, kada je redovna trgovina metalima širom Evrope postala uobičajena.

Ali datiranje metala je teško, i tek 2019. godine, kada je istraživač primetio komad katrana na jednom od rogova, postalo je moguće kao opcija. Vandkilde i njen tim su koristili metodu radioaktivnog datiranje na materijalu iz unutrašnjosti rogova i potvrdili prethodne spekulacije stručnjaka, procenjujući da su šlemovi verovatno nastali između 1006. i 857. pre nove ere i 976. i 907. pre nove ere.

„Dugi niz godina u popularnoj kulturi ljudi su povezivali Vikso šlemove sa Vikinzima“, rekla je za Live Science Hele Vandkilde, arheolog sa Univerziteta Arhus u Danskoj i prvi autor ovog dokumenta. “Ali zapravo, to je besmislica. Rogata tema je iz bronzanog doba i može se pratiti do drevnog Bliskog istoka.”

Slika Vikinga koji nose rogate šlemove je relativno skorašnji izum. Prvi put se pojavila krajem XIX veka u kostimima za izvedbu Vagnerovog ciklusa Prstena Nibelunga, kako stoji u članku naučnice sa Jejla Roberte Frank iz 2000. pod nazivom „Pronalazak vikinškog rogatog šlema“. Od tada je reprodukovana do beskonačnosti, ostajući kliše koji opstaje i danas, i pored toga što filmovi i serije o vikinzima u poslednje vreme teže istorijski utemeljenijim prikazima, bez rogova.

Šlemovi koje su istraživači analizirali najverovatnije su transportovani širom Evrope trgovačkim rutama poput onih koje su napravili Feničani, grupa trgovaca moreplovaca koji su naseljavali obalu Levanta, u Sredozemnom moru oko 1000. godine pre nove ere, kažu istraživači. Takođe nikada nisu korišćeni za borbu, rekao je Vandkilde za Live Science; nego su verovatno korišćeni kao simbol političke vlasti u vreme kada je kontrola metala signalizirala ekonomsku i kulturnu moć.

„Ti lideri su sigurno koristili verska uverenja i inovativne simbole, kao što su rogovi, da bi unapredili svoju moć“, rekla je ona.