Šta opijanje dvaput nedeljno u dvadesetim radi tvom telu

Veoma se plašim za svoje zdravlje, zato što ne želim da ikada fizički patim na bilo koji način, niti da umrem. Takođe volim da pijem. U tome, verujem, leži problem.

Ali kakvu štetu mogu da naprave dve do tri večeri žestokog opijanja nedeljno, kada imaš dvadeset i nešto? Da li to ima ozbiljne kratkotrajne ili dugoročne efekte za koje ja ne znam? Da li treba da ignorišem besplatno vino na događajima zato što je „radni dan"? Da li stvarno treba da unosim koliko sam piva popila u ovaj glupi Fitbit koji sam kupila zato što sam idiot? Da li treba da počnem da pokazujem određenu zrelost i samokontrolu?

Pozvala sam tri stručnjaka za cirku da mi odgovore na sva navedena pitanja, nadajući se da će reći nešto što će opravdati moje ponašanje.

VICE: Da li je stvarno BAŠ SADA za moje zdravlje bitno to što se opijam dvaput nedeljno, recimo?

Džejms Moris, Politika o alkoholu, UK: Tu očigledno postoji rizik od gojaznosti zbog unosa kalorija. Ali veći problem s mladim ljudima u dvadesetim godina koji to rade je rizik od društvenih problema: nesreće i povrede, svađe, neuspeh u izvršavanju obaveza koje se od njih očekuju ili su ih sami isplanirali, bez obzira da li je u pitanju posao ili emotivne veze. To ne znači da ne može i da neće doći do ozbiljnih posledica po zdravlje; samo je verovatnije da će se manifestovati u kasnijem periodu života, a ne u dvadesetim. Ali kod ljudi u dvadesetim godinama može se naći rano oštećenje jetre, a alkohol ubija moždane ćelije, utiče na pamćenje i dugoročni razvoj mozga.

Endrju Mičel, Briga zbog alkohola: Preporuka Ministarsta zdravlja je da se ne unosi više od 14 jedinica alkohola nedeljno, što je jedna i po boca vina, pa je s toga kada popiješ bocu za veče prilično mnogo. Takođe je zanimljivo i kako su se ideje promenile, jer mislim da je pre verovatno 20 ili 30 godina ideja da neko sam popije celu bocu vina bila prilično izuzetna, dok je to danas prilično uobičajeno – ako izađeš na večeru, ili tako nešto – svaka osoba popije po bocu vina – a možda i dve. Tako da da, to nije dobro.

Dr Sara Džarvis, medicinski savetnik Drinkavera: Ovde o alkoholu razmišljam kao o depresivu – počne sa euforijom, zato što hrani deo mozga koji popušta inhibicije, ali terevenke su povezane sa depresijom, na primer. Takođe znamo da do velike većine pokušaja samoubistava dolazi kada se umeša alkohol. On u velikoj meri uvećava rizik od namernih ili slučajnih povreda.

Pogledajte VICE dokumentarac o teškom poroku mladih u Srbiji "Mladi Kockari":

Sada mogu da živim s tim, ali ako čovek nastavi da pije i u tridesetim i nadalje, koji su kumulativni efekti?

Džejms Moris: Bolesti jetre se veoma retko javljaju kod ljudi u dvadesetim, ali ih ima mnogo više kod ljudi u četrdesetim. To zavisi od mnogo varijabli, ali znamo da su oni koji piju rizično – koji piju duplo više od preporučene nedeljne doze, znači, 30 jedinica ili više – 13 puta više izloženi riziku od bolesti jetre prouzrokovanih alkoholom od onih koji piju u okviru preporuka. Do tada može da dođe i do stvarnog kratkotrajnog ili dugoročnog gubitka pamćenja.

Endrju Misel: Danas viđamo slučajeve oštećenja mozga od alkohola kod ljudi u četrdesetim godinama, dok se ranije smatralo da to pogađa ljude u šezdesetim i sedamdesetim. Mislim da nije u pitanju to da li ću reći da će svako ko se rutinski opija vikendom imati oštećenja mozga, ali ranije smo mislili da se to češće događa u kasnijem periodu života, a sada vidimo sredovečne ljude sa simptomima sličnim demenciji, koji su rezultat dugotrajnog žestokog opijanja.

Šta je sa rakom?

Dr Sara Dejvis: Već znamo da su veće šanse da dobiješ rak u četrdesetim i pedesetim, ako se u dvadesetim stalno opijaš.

Endrju Misel: Ima brojnih veza između konzumacije alkohola i određenih oblika raka, ali to ne znači da će svako ko se opija ili svako ko se žestoko opija dobiti određenu vrstu raka. Te veze nisu toliko jake kao, recimo, veza između pušenja duvana i raka pluća, ali ipak postoje. Teško je, zato što mi kao odrasli ljudi procenjujemo situacije. Ima određenih stvari koje ne radimo zato što mislimo da su isuviše opasne, ali koliko nas bi zaista selo i pomislilo, 'Ah, proceniću potencijalni rizik od toga da za deset godina dobijem rak, pre nego što popijem ovu čašu vina, ili ovu kriglu piva'? Život je prepun rizika, a kada ne bi želeo nikada da rizikuješ u životu, verovatno bi se sakrio ispod kreveta, ili tako nešto. A i to bi verovatno bio rizik po tvoje mentalno zdravlje.

Da li je rasporediti piće tokom nedelje zaista toliko mnogo bolje od toga da sve popiješ za vikend? Zato što moram da kažem da bih radije radila ovo drugo.

Džejms Moris: Pa, zapravo ne bih rekao da je zaista bolje. Ako ga rasporediš, pre će se kod tebe razviiti zavisnost, pa čak iako redovno popiješ samo jednu čašu vina, ili veoma umerenu količinu nekog alkohola, i dalje uvećavaš rizik od razvijanja zavisnosti, zato što tvoja tolerancija raste, i efekat od iste količine alkohola se umanjuje, i verovatnije je da ćeš piti veću količinu alkohola da bi postigao taj željeni efekat. Možda ćeš početi sa jednom čašom vina svake večeri da bi se opustio, onda ćeš možda shvatiti da jedna čaša vina više ne izaziva isti efekat kao nekada, i to je razlog zašto toliko mnogo ljudi počne da pije po dve čaše vina – a onda zavisnost postaje istaknutiji i ozbiljniji problem.

Endrju Misel: Mislim da su po tom pitanju mišljenja podeljenja. Postoji određeni broj dokaza za to da kada piješ u naletima jetra ima određeno vreme da se oporavi. Međutim, s druge strane, ako unosiš velike količine alkohola u telo – čak iako to radiš samo jednom ili dvaput nedeljno – tvoji organi će osećati njegov efekat, a kapacitet jetre za oporavak je ipak ograničen.

„Trebalo bi da pokušaš da sebi odrediš neke granice, umesto da samo kažeš, 'Večeras neću toliko mnogo da popijem'."

Da li biste mladim ljudima koji piju u cugu predložili da se tokom nedelje uzdržavaju od alkohola, ako znaju da će izaći za vikend? Ili bi najbolji savet bio: jednostavno nemoj toliko mnogo da piješ?

Džejms Moris: Pomalo i jedno i drugo, rekao bih. Ako si mnogo pio, stvarno pokušaj da svom telu – a posebno jetri – pružiš priliku da predahne posle žestoke sesije. Može da bude veoma loše po telo ako piješ u petak, a onda to ponoviš u subotu. Takođe bih ohrabrio ljude da paze na to šta piju kada izađu. Ako inače popiješ deset pića, da li ozbiljno umanjuješ rizik ako popiješ dva pića manje? Kada sam ja izlazio, poslednja dva pića su uvek bila ona zbog kojih bih zažalio, i koja mi ne bi donela ništa dobro. Tako da bi trebalo da pokušaš da sebi odrediš neku granicu, umesto da samo kažeš, „Večeras neću toliko mnogo da popijem".

Mislite li da će dugoročni rizici po zdravlje biti mnogo veći problem za ljude moje generacije, i da ćemo to shvatiti tek kada bude prekasno?

Džejms Moris: To zaista ne znamo. Mi smo nacija koja voli da se opija – više nego većina evropskih naroda. Ja imam 35 godina, a u devedesetim godinama su se pojavila sva ona koktel pića, kao što je WKD, kao direktna posledica želje industrije da pridobije nove generacije mladih koji piju. Ljudi koji su postali tinejdžeri u devedesetim i u prvoj deceniji dvehiljaditih svakako su mnogo pili. Neki ljudi opisuju 2004. godinu kao „vrhunac cirke" – po tome što je konzumacija toliko dugo rasla, da je u jednom trenutku morala da dostigne vrhunac, i da od tada počne da opada. Ali ponovo bi mogla da poraste posle ovih mera štednje koje je uvela Tereza Mej.

Dr Sara Džarvis: Jedan od problema koje imamo je taj što su potrebne godine i godine da se ti veliki rizici po zdravlje razviju, ali mladi ljudi u svojim dvadesetim godinama ne razmišljaju o cirozi jetre. Sasvim je moguće da te probleme vi gomilate za kasnije. Rekla bih da u ovoj zemlji imamo pravi problem sa mladim ljudima koji misle da su imuni na negativne posledice alkohola.

Još na VICE.com:

Pili smo najjeftinija pića da se podsetimo koliko je loše

Još loših vesti za ljude koji vole slaninu i alkohol

Kada ti alkohol pomrači svest