Elvira Parada i Antonio Rodrigez oboje imaju po 87 godina i jedini su preostali stanovnici Pradelasa- malog planinskog sela u Galisiji. Ova regija u Španiji je jedna od najpoznatnijih koju je zarazila depopulacija. Svake nedelje jedno selo iz ove oblasti postane potpuno prazno, a već 3, 562 njih je već potpuno opustošeno. Elvira i Antonio su mi rekli da je ovo selo vrvelo od života kada su bili mladi. Seljani su skoro svakog dana odlazili na planinu i organizovali male žurke i događaje u kojima su svi učestvovali. Većinu stanovništva činili su farmeri koji su srećno živeli u uživajući u harmoniji sa prirodom.
Reklame
Međutim, poslednja generacija ljudi koji su rođeni u Pradelasu je napustila selo čim je našla priliku i niko više nije ostao sem ovo dvoje ljudi. Ukoliko im se nešto loše desi, Elviri i Antoniju nema ko da pomogne.
Već godinama Antonio ima problema sa disanjem i živi praktično stalno priključen na pumpu sa kiseonikom. Jedno od njihove dece ih redovno posećuje kako bi im donelo osnovne potrebštine. "Skoro nikada ne napuštamo kuću. Imamo malu baštu sa povrćem, ali napolju je uglavnom jako hladno. Imali smo mnogo životinja, ali ne možemo više da se staramo o njima."Elvira mi priča kako su, "Jednom prilikom, pre nekoliko godina, sedeli u dnevnoj sobi u sred noći. Kuću je udario grom i nestala je struja, a moj muž je bio povezan na aparat. Toliko sam se zabrinula da uopšte nisam mogla da se urazumim. Pokušala sam da zovem hitnu pomoć, ali naravno ni telefon nije radio. Morala sam da izađem, prepešačim planinu i dođem do obližnjeg sela u kom ima ljudi. Lokalci su mi pomogli da nađem pomoć. Bilo je strašno."
Kako Elvira kaže, to nije život vredan življenja, uvek se može desiti da struja ponovo nestane, a da se priča ne završi srećnim krajem. "Pekar više ni ne dolazi ovde, a ako želimo da kupimo hranu, moramo da pešačimo sat vremena do susednog sela." Zašto onda uprkos svemu i dalje žive u Pradelasu kada mogu da žive sa decom u gradu? "Iako je jako bolestan, Antonio ne želi da napustimo selo u kom smo se venčali i zasnovali porodicu. Ovo je naš dom i on želi da budemo tu dok ne umremo," kaže Elvira. Ona bi pak više želela da je sa sinom u Pontevedri, ali ukoliko bi napustila muža to bi skroz razočaralo i slomilo. "Isterati Antonija iz ovog sela bi bilo kobno po njegovo zdravlje," ubeđuje me ona.
Reklame
