Zašto žene tokom seksa vole muškarce da zovu ’tatice’

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na Broadly

Imena od milja su prilično uobičajena kod ljudi koji se karaju. Dušo, srce, srećice, mače. Međutim, jedan od nadimaka je dokazano kontroverzniji od drugih: tatica. Zašto neke žene svoje tipove tokom seksa zovu „tatice"?

„Dosta muškaraca mi je reklo da ih to odbija, i da su zabrinuti da je to indikator za 'probleme sa ocem'", kaže seksualna terapeutkinja Vanesa Marin. „Da, 'tatice' može da znači 'otac', ali tu reč koristimo i kada želimo nekome da kažemo da je šef, da ima kontrolu, da je zaštitnik, ili da dobro radi to što radi. Za žene obično ima takvo značenje u krevetu. To je pomalo i kliše iz pornića sedamdesetih godina. Nikada nisam srela ženu koja je svog partnera zvala 'tatice' zato što zaista voli da zamišlja da joj je otac'".

Frojd je tvorac teorije da bismo svi mi kresnuli svoje roditelje. Takođe je smislio i zavist zbog penisa – ideju da su sve žene obuzete opsesivnom željom da imaju visuljak – što je jedan od osnovnih razloga za to što je njegov rad malo skrajnut u savremenoj psihologiji. Međutim, njegovo prisustvo i dalje bdi nad populističkim diskusijama o mentalnom zdravlju. Na internetu, čak i ljudi koji poriču da njihovi problemi s ocem imaju ikakve veze sa tim što tokom seksa svoje partnere zovu „tatice", nekako isuviše revnosno to čine. „Hm, ne znam. Volela sam svog bivšeg da zovem 'tatice', jer mi je to zvučalo erotski", kaže jedan redditor. „Nemam oca, i nemam 'probleme' s njim".

Na Reditu postoji opšta saglasnost da žene svog partnera zovu „tatice" zato što vole da budu potčinjene muškom autoritetu. „'Gospodine/gospodaru' nema taj isti blagonakloni ton, shvatate šta želim da kažem", kaže jedan Reditor. „Neke devojke vole da zovu svoje muškarce 'tatice' na način koji nema nikakve veze sa njihovim očevima, već na taj način žele da izraze da su potčinjene njihovoj muževnosti", kaže drugi. Najekstremnija verzija ovakvog poimanja stvari je kink zajednica DDlg. DDlg je skraćenica za „Carstvo tatica/malih devojčica", gde se obično samo „tatica" piše velikim slovima. Kod ovog fetiša, muškarci se staraju o svojim „klinkama", obezbeđuju im igračke i disciplinuju ih. Klinke zauzvrat donose radost nevinosti u vezu. DDlg zajednica cveta na Tumblru, gde postoje različiti blogovi za DDlg tajne, lični blogovi, i blogovi za žene koje za sebe kažu da su „Mentalnog uzrasta između 3 i 6 godina, a fizički odrasle žene".

Meni je to odvratnije nego da žele da se kresnu sa svojim ćaletom. Ali to je verovatno samo zbog toga što je moj lični fetiš da me poštuju kao odraslu osobu. To takođe ima veze i sa problemom koje društvo ima sa seksualizovanjem dece i predstavljanjem odraslih žena kao da su deca. Šta to što fetišizujemo bespomoćnost i potčinjavamo se nečijoj volji govori o našem društvu? I da li je podudarnost to što, kada se napiše, „Ddlg" izgleda kao da je SMS skraćenica za „dudlaj ga"?

Dok sam istraživala za ovaj članak, uočila sam da mi moja lična pristrasnost smeta. Zbog toga sam uradila ono što bi uradio svaki odrastao čovek koji želi da ga shvataju ozbiljno. Razgovarala sam sa svojom mamom.

Dr Margaret Skvajersviše od 35 godina vodi terapije za parove, a više od 30 radi sa žrtvama seksualnog zlostavljanja dece. Ona ne veruje da kod tepanja nekome „tatice" ima ičeg posebno pedofilskog. „Mislim da se takav rečnik najčešće javlja u zdravim vezama. Kod parova koji su veoma vezani jedno za drugo". Takođe ne misli da je DDlg dinamika neki preterano veliki problem. „Ponekad ljudi jednostavno prepoznaju obrazac svoje veze. Zbog toga smo u vezama, da bismo mogli da se pouzdamo jedno u drugo. Nije neophodno da u svemu svi budu podjednako jaki".

Postoji rizik da se dopusti da ti obrasci u vezi postanu kruti: moja majka to zove depersonalizacijom. „Ljudi u takvim vezama izbrišu sve svoje osobine koje smetaju onoj drugoj osobi. Ne prepoznaju da imaju svoja prava". Priznaje da bi tatice mogle da se depersonalizuju, i da izbrišu svoje detinjaste osobine kojima je potrebna nega, ali se „žene češće depersonalizuju, zato što je u našem društvu to ono što žene rade. Žene od veoma ranog uzrasta uče da tuđe potrebe stavljaju ispred svojih, i da sebe u određenim situacijama izbrišu".

„Tvoj deda je svoju ženu zvao 'Puž'", nastavila je moja mama. „Nije preterano važno brinuti se oko toga kako ljudi zovu jedni druge. Važno je prepoznati našu sopstvenu indivudalnost i naći partnera koji je podržava".

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram