Briselski Vavilon: insajderski vodič za seks, novac i prepirke u sedištu EU

Sa sopstvenom poreskom stopom, nerazumljivim žargonom, EU Briselokrate su intelektualna i društvena klasa za sebe. Evropski mehur od sapunice iz mašte vašeg urednika Sana zaista postoji. Svako mesto ima svoje poglede na svet, svoju antropologiju, i naši „neizabrani, neodgovorni" (izabrani, potpuno provereni) briselski upravitelji nisu ništa drugačiji.

Razlika je u tome što se 90 minuta putovanja Eurostarom u britanskim medijima čita kao odlazak u daleku zemlju o kojoj veoma malo znamo. U tekućem bregzitovskom ping pongu smelih procena, sada smo u opasnosti da razvodnimo i ono malo što smo znali.

Stoga sam odlučio da pozovem nekoliko tih Euro-orka da mi ispričaju kako to tamo ide. Slede njihove priče, anonimne i izmešane, ali takođe i prenešene od reči do reči. Oni su zaposleni u NVO, novinari, državni službenici, lobisti, savetnici – tri Britanca, jedan Irac, jedan Francuz i jedan Anglo-Francuz, koji su se složili da što iskrenije pričaju o zadovoljstvima i zamkama života u Euromehuru.

PARE

„Za one koji rade u Komisiji, ako su stažisti, generalno imaju kratkoročan ugovor i kući odnesu veoma malo. Ali ako postaneš funkcioner – dobiješ pravi posao državnog službenika – pare su sjajne. Počinješ sa oko 4500 evra mesečno. A kirija je skoro duplo jeftinija nego u Londonu".

„Ali ako si dogurao do srednjeg nivoa – AD12, recimo – što ljudi lako dostignu sa dvadeset i nešto – kući nosiš oko 14 soma mesečno. To je 20 posto više od onoga što prima Dejvid Kameron. To je svakako više nego dovoljno za Mercedes, kada plaćaš posebnu stopu poreza za eurokrate, koji je 12,5 posto. U samom kompleksu zgrada EU postoji tržni centar sa subvencionisanim cenama – 10 posto popusta za diplomate".

„Gde drugde bi prosečan činovnik mogao svo četvoro svoje dece da školuje u privatnim školama, da ima lepu kuću u predgrađu, i sav spoljni sjaj bogatstva? To se naziva zlatnim kavezom. Ljudi bi u stvari želeli da odu, ali su se navukli na takav stil života".

„Ako ne radiš direktno za Komisiju, ono što najviše nervira je to što je u Belgiji porez oko 50 posto. Tako da čak iako imaš platu od 3000 evra – pa, žao nam je, kući nosiš oko 1500. Mnogo ljudi u čitavom tom cirkusu jedva preživljava".

SEKS

„Kao i u svakoj internacionalnoj sredini, ljudi se dosta krešu. Kada stigneš tamo, učini ti se kao da si došao u jedan veliki letnji kamp, na jedan veliki studentski raspust. Ima mnogo ljudi iz različitih zemalja koji obično tamo dođu sami, i često odlaze odatle posle par godina, ili posle samo nekoliko meseci. Svi su veoma sličnog obrazovanja. U tom sloju se i onako dosta cirka. To je sjajan recept da se karaju kao zečevi. A Tinder je promenio scenu, kao i svuda. Više se sve ne vrti oko barova".

„Pošto je mentalitet poprilično seoski, veoma je lako saznati ko šta radi. Ima mnogo priča o oženjenim poslanicima koji su se pojavili na Tinderu. Tu je još i ona neminovnost – a i meni se to dogodilo – da se neko koga si kresnuo naredne nedelje pojavi na sastanku za suprotnom stranom stola. Ili još gore, postane ti šef".

PLUKS

„Trg Luksemburg (Pluksu) je legendaran u Briselu. Nalazi se na platou odmah pored kompleksa EU, prepun je barova, pridošlice idu tamo da piju. Posle nekoliko godina naučiš da ga izbegavaš, da ga prezireš. Vraćaš se tamo samo sa 'ironijskim odmakom', ili ako si krenuo u lov na lak plen u vidu stažista".

„Četvrtak uveče, a ne petak, je ključno veče za dejtove. Ume da bude tolika gužva, da policija preusmerava saobraćaj. U petak ujutru se svi poslanici Evropskog Parlamenta vraćaju u svoje zemlje, pa ti šef nikada nije tu da vidi kako mamuran teturaš. To je čudna konstelacija seksa i umrežavanja. Ljudi tamo razmenjuju vizit karte".

„Poslednji par godina, u ekipi UKIP-a su tradicionalne uštogljene pukovnike zamenile mlade pijandure, tako da ako ikada izbije tuča na Trgu Luks, znaj da ju je najverovatnije započeo neko iz UKIP-a.

„Postoji taj čudan običaj da se u svim barovima pišanje naplaćuje 50 centi".

STEREOTIPI

„Stereotipi na nacionalnoj osnovi su, nažalost, često tačni. Nemci su dinamični. Većina italijanskih poslanika zabušava. Rumuni i Bugari skoro da ni ne dolaze. Od pola pet su svakog dana u barovima na Pluksu".

POREKLO

„Svi su oni deca iz prvih klupa sa podignuta dva prsta. Svi su barem dvaput magistrirali. Ali malo ih je sa Oksbridža. Više ekipe ima sa LSE – ljudi koji su završili veoma specifične evropske studije, federalizam, birokratiju".

„Drugi veliki inkubator je Ecole Nationale d'Administration. Širak, Oland, De Vilpen, pa čak i evropski komesar Pjer Muskovici – svi su završili ENA".

„Ali prava završna škola za briselsku elitu se nalazi u Brižu. Zove se Evropski Koledž. Tamo je Nik Kleg upoznao svoju ženu. Veoma ga je teško upisati. Pohađa ga 200 diplomaca kojima je EU sudbina, i koji provedu čitavih godinu dana zajedno, u malenom gradu gde nema šta da se radi, osim da se pije i kara. I do kraja godine, elita se formirala sama, i u tom smislu je veoma incestuozna, jer su pred svima velike stvari, ali se svi veoma intimno poznaju".

„Prekvailifikovanost je posvuda. Postoji relativno mali broj smislenih rukovodećih poslova, i na hiljade ljudi koji dolaze tamo da se zaposle. Postoji mnogo ljudi koji su završili neke od najboljih fakulteta u Evropi, čiji je posao da dodaju oznake sa imenima na konferencijama, dok ne pronađu način da napreduju. Za šta su nekada potrebne godine".

POSAO

„Da, neki poslovi su veoma, veoma dosadni i tehnički. Ali to već unapred znaš. Uzbuđenje je u igri. 20 hiljada ljudi radi za Komisiju. 5000 za Parlament, ima još 20 hiljada lobista. Svi oni igraju igru uticaja, u uskim krugovima lične moći i trampe. Nema sličnog mesta na svetu".

„Najbolji posao, ako zaista želiš da kuliraš, je da radiš u trgovinskoj asocijaciji. Ja imam prijatelja koji je bio menadžer komunikacija u industriji margarina. Napišeš par izveštaja, odeš na poneki sastanak, i nadaš se da se ništa neće promeniti, po pitanju zakona".

POSTATI DOMORODAC

„Većina ljudi, u jednom trenutku – obično posle dve ili tri godine – bivaju suočeni s izborom. Uspeli su se na lestvici, ali sada su zaključani u sistemu gde napretka više nema. U suštini čekaš da neki šezdesetogodišnji eurokrata umre ili ode u penziju, da bi svi napredovali za jedan korak. Ako im je suviše dosadno da to sačekaju, idu dalje. Ako ne, onda će verovatno ostati ovde do kraja života. A život ume da bude dobar ovde, kada malo ostariš i postaneš buržuj, i počneš da razmišljaš o tome da imaš decu. Škole su sjajne. Kod lekara možeš da odeš istog dana kada ti je to potrebno, za razliku od UK. Predgrađa su prijatna. Veoma je udobno".

BELGIJANCI

„Belgijanci su stvarno grozni ljudi. Trebalo bi ih zbrisati sa lica zemlje. Oni su najveći fatalisti i najneinspirativniji od svih evropskih naroda. Ima ona replika iz Lorensa od Arabije, kada princ Fejsal kaže, 'Tako je suđeno', i mene to asocira na Belgijance – kada se nešto dogodi, dogodi se zato što postoji procedura koja to omogućuje, koja ide veoma lagano. Nije ni čudo što su Belgijanci najgori u uslužnim delatnostima na čitavom kontinentu".

„Ja volim Belgijance. Imam dobre prijatelje Belgijance u Flandriji. Bilo mi je potrebno dugo vremena da ih upoznam, ali oni su zaista prijateljski nastrojeni i divni ljudi. Veoma su otvoreni. Veoma gostoljubivi. Belgijanci su veoma dinamični. Mnogo putuju, tako da zaista sve kapiraju. U tom smislu je veoma lako družiti se s njima".

MIŠLJENJE BELGIJANACA O MEHURU

„Postoji velika podeljenost u gradu. Većina ljudi koji rade za Uniju nemaju više od jednog ili dva prijatelja Belgijanca".

„Briseljani se uvek žale na EU. EU ne plaća porez, i to je oduvek bilo seme razdora. Zatim, kada se u gradu dešava neki važan politički skup, zatvore ulice. Kada je Obama bio ovde, grad je bio paralisan nedelju dana, i bilo je mnogo uvodnika u novinama o tome da bi svi bili zaposleni, da Evropski Parlament nije tu. Da, ali šta bi radili? Nezaposlenost je ionako prilično velika u Belgiji. Kada bi EU otišla, ne bi mnogo toga ostalo.

JEZIK MEHURA

„Više nije francuski. Nekada je bio, ali otkako su pristupile istočnoevropske zemlje, engleski, njihov drugi jezik, je potpuno preuzeo primat".

„Naravno, nije to baš ni pravi engleski – više je nekakav esperanto, jer je prepun francuskih i nemačkih reči, kao i lokalnog žargona – na primer, ako treba da se sastaneš s nekim, možda ćeš da kažeš da ideš na 'bilateralu'. Pripravnike nazivamo francuskom rečju 'stražista'. I tako dalje".

NOĆNI ŽIVOT

„Poslednjih godina je postao malo više kul. Čak i pre samo četiri godine je umelo da bude prilično mrtvo. Ali sada ima mnogo više andergraund dens žurki i naravno, pošto je ovo Belgija, postoji snažna elektro scena u Flandriji – što je i dalje dobar izlazak, udaljena je manje od sat vremena vozom".

„Prilično je od uva do uva. Ne možeš tek tako da odeš negde i da očekuješ da ćeš naći neko kul mesto".

„Ovde se duva i šmrče koks. Nisam primetio mnogo MDMA".

PLEMENA

„Francuzi nemaju običaj da se mešaju s drugima. Postoji neka vrsta severnoevropskog saveza između Britanaca, Holanđana, Šveđana i Nemaca. A Španci i Italijani furaju svoj fazon. Oni su skloni velikim zajedničkim grupama. Često se zadesiš na nekoj kućnoj žurci gde su skoro svi Italijani ili Španci. A kada oni u jatu odu, mesto se isprazni".

„Ljudi generalno vole da se druže s drugim nacijama. Imajte na umu, svi ti klinci su posvećeni federalisti. Upoznavati ljude drugih nacionalnosti i spajati se s njima – genitalijama ili na neki drugi način – je upravo ono zbog čega su i došli".

UMREŽAVANJE I LOBIRANJE

„Umrežavanje u Briselu nikada ne prestaje. Susreti oči u oči su od vitalnog značaja. Tako da se stalno organizuje neki doručak, prijem, ručkovi, večere, kao i bezbroj konferencija. Uvek ima jeftinog belog vina i neorganskog soka od pomorandže".

„Jednom sam radila za jednu lobističku firmu koja je organizovala događaj na kojima smo komesarima i poslanicima služili širok asortiman svinjskih prerađevina, pa sam između ostalih služila i Nika Grifina i Najdžela Faraža. Kao lobista u tom trenutku ne dobijaš ništa, samo blagu prednost. Verovatno s njima u tom trenutku nemaš da razgovaraš ni o čemu od vitalnog značaja, ali želiš da imaš njihov kontakt, kada dođe dan da pokušaju da spuste dozvoljenu količinu kostiju i hrskavice u standardu za EU kobasice".

TVITERSFERA

„Pošto ima toliko ljudi koji rade isti posao, koji bi skoro svako sa tim obrazovanjem mogao da radi, od vitalnog je značaja istaći se. Društvene mreže su postale veoma važne. U evromehuru su na društvenim mrežama obično najjaktivniji oni koji su tek pristigli. Često nemaju mnogo posla, pa svu energiju ulažu u svoje profile".

„Da budem iskren, prilično su jednolični. Ljudi retvituju nešto što je Komesar rekao, ili šta neki poslanik misli. Ima mnogo uvlačenja".

BREGZIT

„To je goruća tema, naravno. Ali nije došla iznenada. Evropljani već godinama znaju koliko su Britanci ambivalentni. I najiskrenije, mnogima od njih bi bilo veoma drago da Britanci odu, jer žele pravu federalnu Evropu, a zbog stava Britanije, stalno voze pod ručnom".

„Ljudi su ovde očajni zbog stava Britanije".

„Jedno od najzanimljivih pitanja ako odemo je šta će biti sa svim tim Britancima koji rade u Komisiji – preko noći će postati stranci, ali da li to znači da ne bi mogli, niti bi trebalo tu da rade? Ja pretpostavljam da bi im samo dali ogromne otpremnine".

„Ljudi su zabrinuti. Veoma zabrinuti".

„Pretpostavljam da bi sve generalno išlo normalno. Bilo bi potrebno par godina da se sve raspetlja, a čak i posle toga, Britanija bi i dalje morala da šalje parlamentarne delegacije ovamo".

EVROPSKI PROJEKAT

„Mislim da su ljudi koji dolaze da rade ovde u većini ubeđeni i posvećeni evropski federalisti, koji veruju u san, i rado upoznaju druge Evropljane. Međutim, posle nekog vremena postaju malo blazirani".

„Uprkos svemu, većina ljudi i dalje veruje da vredi zalagati se za to. Svakako je bolje od alternative".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu