Svaštara

​Zašto smo navučeni na klikbejt članke o životnim promenama

Psihološkinja Munira Haidermota našu neprekidnu potrebu da se usavršavamo pripisuje našoj hiper-svesnosti sopstvene predstave o sebi.
21 Oktobar 2016, 6:49am

Ako vidim ovakvu sliku, ja kliknem na nju. Fotografija Flickr.

Imam mnogo Fejsbuk prijatelja kojima se ne ponosim. Sa mnogima od njih verovatno ne bih razgovarala na ulici – dobrom broju njih bih ponovo morala da se predstavim – ali čoveče, itekako čitam članke koje šeruju.

To nisu tek tamo neki članci. To su oni o „samopomoći", koje te bace duboko u vrtlog preispitivanja. Čak i ako imam veoma malo zajedničkog sa osobom koja je šerovala članak pod nazivom Kako da upropastiš svoj život (a da to ni ne primetiš), ako ga ilustruje fotografija neke devojke koja gleda u neku vodu, sa natpisom, „isuviše stvarno", ja ću da ga pročitam.

Pročitaću ga ako ima znatan broj „lajkova", pročitaću ga i ako nema. Pročitaću ga čak i ako ne prepoznam ime osobe koja ga je postavila – jer šta ako me samo jedan klik deli od sreće? Šta ako Matilda, autorka na intrenetu iz Viskonsina koja voli konje, zna nešto što ja ne znam? I šta ako me sva Matildina retorička pitanja nateraju da shvatim šta propuštam?

Ovakvi članci, u kojima se neprekidno analizira i evaluira naše postojanje, da bi se objasnilo zašto smo anksiozni, zašto nas neko ignoriše, ili zašto se plašimo sopstvenog srca, razlog su zašto su sajtovi kao što je Thought Catalog, promovisani preko društvenih mreža, toliko rapidno postali popularni.

Članci na temu „kako da..." i „po prvi put sam..." postoje zato što, kao što je osnivač sajta Kris Lavern objasnio Tajmu, „čak i najblaziraniji, najciničniji ljudi imaju intenzivn osećanja". Šta onda tera milenijalse, u svoj njihovoj mladosti, da se toliko prepuštaju sentimentalnosti?

Psihološkinja Munira Haidermota našu neprekidnu potrebu da se usavršavamo pripisuje našoj hiper-svesnosti sopstvene predstave o sebi.

„Ovo do neke mere izgleda kao novi fenomen. Milenijalsi su odrastali u atmosferi zajedničkog odlučivanja i ravnopravnih veza, pa im je evaluacija drugih veoma važna, kao reper za evaluaciju samog sebe". Haidermota takođe objašnjava da u našoj generaciji postoji „kolektivno samopouzdanje", zbog čega se milenijalsi osećaju naročito posebno.

„Oni su rođeni u digitalno doba, što ih čini društvenom generacijom. Oni su takođe generacija zasnovana na vrednostima, zaštićena i veličana, i kao takva, ne želi ništa da konzumira u tišini. Ona upoređuje i preispituje."

Lajf kouč za milenijalse Kejtlin Du Pri kaže da milenijalsi traže pomoć od nje ponajviše zbog toga što nisu zadovoljni svojim zaposlenjem. Primetila je da mladi ljudi ostaju na radnim mestima koja ne vole zato što osećaju pritisak iz spoljnih izvora, kao što su prijatelji i porodica.

Širenje članaka kao što su Napustila sam posao da bih putovala po svetu po našim društvenim mrežama izgleda potvrđuje ovaj stav, ali Du Pri ne podržava ovakav sadržaj.

„Mislim da je važno slediti svoje snove, ali jednako je važno imati realističan metod njihovog ostvarivanja. Članci kao što je 'Napustio sam posao da bih živeo na Barbadosu, i nikada nisam bio srećniji' su u redu, ali ako je to ono što želiš, moraš da imaš plan kako da to ostvariš."

Du Pri veruje da su milenijalsi posebno olako dele informacije, što genereralno ne znači da deluju u stvarnom životu. „U doba interneta, kada se deli toliko mnogo informacija, moramo bolje da razaznajemo šta je istina, a šta laž."

Haldermota se slaže da preterana analiza može da ima negativan efekat. „Preterana analiza može da nas spreči da delujemo dok tražimo 'savršeno rešenje'. Može da ima parališući efekat na učinak."

Međutim, oba stručnjaka se slažu da je za mentalnu dobrobit pozitivno da milenijalsi stavljaju privatni život ispred profesionalnih ambicija, za razliku od prethodnih generacija. „Primetila sam da danas, kada mladi znaju da su nesrećni svojom trenutnom situacijom, shvataju da ne moraju da rade ono što su radili njihovi roditelji. Ne moraju to da trpe 30 do 40 godina", kaže Haidermota.

Naša sklonost samoprocenjivanju i unapređivanju nas takođe čini boljim ljudima, prema Haidermoti i Du Pri.

„Milenijalse ponekad opisuju kao 'generaciju ja pa ja', opsednutu sobom i narcističnu", kaže Haidermota. „Ali zbog toga su takođe i progresivniji u svojim pogledima i raznolikosti vrednosti. Otvoreno su strastveni kada je u pitanju jednakost i svesni su samounapređenja, kao i da ne smeju da vređaju bilo koju određenu grupu ili sistem vrednosti."

Du Pri takođe kaže da je istraživanje sebe putem upoređivanja način da se nosimo sa ekstremnim društvenim pritiskom koji nam nameću naši prethodnici. „Mislim da je sistem osmišljen zarad lične dobiti i moći, sa malo ili bez ikakvog akcenta na ekološku održivost ili mentalno zdravlje."

„Svedoci smo toga da milenijalse često napadaju u medijima zbog toga što ne idu stopama prethodnih generacija, ali svaka nam čast na tome što smo promenili fokus. I na tome što istražujemo svoja osećanja... i što želimo da budemo drugačiji."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu