Počinje moj život bez SOS kanala

Soskov promukli vapaj "Kažite svom bosu da se reklamira na SOS-u… SOS-u" će očigledno sve teže stizati do mušterija i potencijalnih saradnika. Naime, jedan deo korisnika SBB-a (preciznije njih 35 odsto) više neće moći da prati program SOS kanala. Ovaj provajder je objavio da će isključiti signal SOS kanala na analognoj mreži i ubuduće će samo oni koji imaju digitalne prijemnike moći i dalje da gledaju program ove stanice koji je obeležio živote TV zavisnika u proteklih par decenija.

Da li je moguće da je nakon 20 godina postojanja dugo jedinog srpskog sportskog kanala, vreme napokon pregazilo SOS? S jedne strane je potpuno razumljivo čuditi se kako je sportski kanal koji nema licencu za prenos nijednog sportskog takmičenja sem voždovačkog turnira u malom fudbalu za petliće uopšte uspeo da zadrži publiku, ali sam spreman da tvrdim da SOS i dalje treba da ima mesto u tv revijama.

Možda vama koji ste zablejali u nekoj fotelji na Vračaru sa praznim pakovanjem kineskih nudli zabole šta radi Donji Srem protiv Stepojevac Vage, ali ogromnom broju ljudi je bitan takav rezultat. A ako im je jebada da se prebacuju na digitalnu televiziju i listaju kanale sa aukcijama polovnih diskova, kako da pogledaju Bubamaru, verovatno jedinu emisiju u Srbiji koja im može reći šta radi Budućnost iz Zvečke? A Vladana Tegletiju da ni ne pominjem.

I gde sada da uhvate Crnu tačku gde se prolazi kroz prljav veš domaćeg fudbala? Žalbe, greške i potpune nelogičnosti najzajebanije igre na svetu, poput Mirkovićevog napada na Jarnijevo međunožje i sličnih zlatnih trenutaka, izgubiće deo publike. Šta sada ti ljudi da rade? Da se uvale jedinom komšiji u ulici sa digitalnim prijemnikom, koji se u poslednjih mesec dana baš naložio da gleda istetovirane frajere u majicama bez rukava kako vade stabla iz močvare u Luizijani?

Ili ono Zašto vodlim Zvezdu/Partizan gde poznate ličnosti odgovaraju na deset istih pitanja. Kada ga je Dvougao izduvao sa onom formom i smaračkim sagovornicima, ovo je preuzelo primat i sada ljudi jednostavno treba da se pomire sa činjenicom više puta dnevno neće moći da pogledaju ni jedan sekund programa, analiziraju argumente i svađaju se sa ukućanima. Kao da im nije dovoljno što su godinama morali da potisnu sliku Tadića kako iz lože podržava grobarske navijače, sada im još uskraćuju ovo?

A Sećanja? Iako se retrospektiva u Srbiji povezuje jedino sa reprizama Boljeg života, malo ko može da kaže da mu srce ne zaigra dok gleda neke od najupečatljvijih momenata srpskog sporta. Grbićevo preskakanje zapisničkog stola na Olimpijadi u Sidneju, čuvena Đorđevićeva trojka, pa i Mijatovićeva prečka protiv Holanđana - sve nas to ispunjava, razdražuje, a ponekad i boli. Kao listanje porodičnih fotografija.

SOS je verovatno jedina televizija koja se na ovim prostorima može pohvaliti zvaničnom maskotom – Soskom. O poreklu dobroćudnog stvorenja promuklog glasa se godinama polemisalo, ali niko nije siguran na čemu se zasniva njegov lik. Brojni stručnjaci tvrde da bi u celebrity deathmatchu između sarajevskog Vučka i televizičnog Soska, Sosko odneo ubedljivu pobedu uz brzopotezni K.O. od koga bi se i Sub Zero uzentao.

Dok je Sosko neumorno gostovao po raznim, mahom dečijim sportskim priredbama, jedni su njegovu ogromnu glavu upoređivali sa planetom iz logoa kanala, drugi žučno tvrdili da je u pitanju glavica crnog luka, dok su treći smatrali da je u pitanju davno izgubljeni brat podjednako misterioznog Skočka. Svakako je u pitanju autentičan karakter, a kako sada stoje stvari, izgleda da istinu nećemo nikada saznati.

Vlasnik SOS kanala Dragiša Kovačević kaže za Politiku da njegovu televiziju sada ne mogu da gledaju "građani iz ruralnih oblasti, stariji sugrađani koji vole da prate domaće kanale."

I predsednik Udruženja Sportskih novinara Srbije Predrag Milinković, koji je zamolio SBB da još jednom preispita svoju odluku.

- U državi, čiji je najpoznatiji brend sport, u kojoj su sportisti najbolji ambasadori, SOS kanal, kao autentična srpska sportska televizija, u svojoj tradiciji dugoj dve decenije, dao je ogroman doprinos afirmaciji srpskog sporta i srpskih sportista …. pa bi ukidanje SOS kanala bio žestok udarac domaćem sportu – Milinković navodi u pismu upućenom SBB-u .

Iz SBB-a poručuju da je kompanija "posvećena razvoju digitalnih servisa" i poziciju na kojoj se nalazio SOS kanal iskoristiće za njihovo dalje unapređenje. I koliko god se trudio da razumem tehničke razloge provajdera, ne mogu mirno da posmatram kako deo sugrađana ostaje bez jednog javnog dobra kao što je program SOS kanala.

Uredništvo SOS kanala se tokom godina nepopustljivo držalo njihove najveće zvezde serijom promotivnih spotova u kojima Sosko po pravilu promoviše prave vrednosti. Među najnovijima je i video za pesmu "Sosko je naš prijatelj i drug" u kojoj čitavo životinjsko carstvo kliče u čast maskote srpske sportske televizije. A kada bi ostale životinje klicale Vučku? Pa nikad, jer nije ortak kao Sosko, već alava stoka koja će ih proždrati.

Uvek će postojati oni koje će pričati da SOS kanal nikome neće nedostajati, smatrajući ovaj kanal amaterskim koji prenosi mečeve snimljene mobilnim telefonima. Možda čak i da je isključivanje sa analogne mreže čak i blaga odluka za kanal koji tehnički nije mogao da ide u korak sa vremenom.

Ali zašto bi?

SOS kanal je neka vrsta televizijske vremenske kapsule, kao ona prostorija na Univerzitetu u Džordžiji, zapečaćena 1940. sa namerom da se ponovo otvori nakon šest hiljada godina. Baš tako, samo sa trajnim uvidom na devedesete i to na jedan klik od vas.

SOS kanal verovatno može da plati 100 evra nekom klincu sa republičkog takmičenja iz informatike da im napravi fensi grafike, omogući prenos strane utakmice u relanom vremenu, ali koja je poenta? Mogu i da obrate pažnju šta ljudi pišu u onim sms-ovima koji se čitav dan vrte na krolu, ali koja je poenta toga? Publika gotivi ovakav program i evidentno je da će joj faliti, a jedini način da ga povrate je drkanje sa tehnikalijama.

Paradoksalno, ali SOS kanalu je potrebna pomoć i podrška, samo je pitanje ko će primetiti njihovu signalnu raketu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu