​Šta je trebalo da kažem: Žene se prisećaju majki koje su umrle mlade

Moja majka je umrla kad sam imala 20 godina. Većinu zajedničkog vremena proveli smo u mom predpubertetskom i pubertetskom dobu i, kao kod mnogih mladih u tim godinama, moj odnos sa majkom bio je emocionalno iscrpljujući. Njeno preterano mešanje u moj život često me je sramotilo, kao kad je napravila scenu na mojoj prvoj godini srednje škole zato što je profesor engleskog razredu izlagao pojednostavljene verzije književnih klasika. Danas, pak, to umem da cenim.

Uvek je želela da me vodi sa sobom kod manikira i pedikira, ali nijednom moja tinejdžerska verzija nije pristala na to. Rekla sam joj da to nije moj fazon, ali nju bi to baš bili usrećilo. Danas stalno idem na manikir i pedikir i žao mi je što ona nije tu sa mnom.

Nakon što je umrla, patila sam za njenim učešćem u mom životu. Uzela sam nju i njenu ljubav zdravo za gotovo. Majčino prisustvo i posvećenost su nezamenjivi. Da je bila živa tokom mojih dvadesetih, znam da bi odigrala veliku ulogu u svakom aspektu mog života — od moje karijere do mojih frizura. Često se pitam kako bi se naš odnos razvio da je i dalje živa.

Razgovarala sam sa drugim ženama koje su izgubile majke kao mlade i pitala ih šta najviše cene kod svojih majki sad kad ih više nema.

Džena Kambo je imala 19 godina kad joj je umrla majka. Pored toga što je bila bipolarna, njena majka se još borila se dve vrste raka. Otkako je se Kambo seća, vreme je provodila po bolnicama. Iako je uvek bila bolesna, uvek joj je i bilo malo bolje.

"Mislim da moj brat i ja nismo dovodili u pitanje da će jednog dana ozdraviti. Uvek sam pretpostavljala da će se izlečiti. Znala sam ja da ona može da umre, ali nikad nisam mislila da će se to stvarno dogoditi."

Kambo se često pita da li bi donela iste životne odluke da je njena majka i dalje živa.

"Moj otac mi zapravo nije bio pravi roditelj. Kad sam se odselila u Los Anđeles, nije imao mišljenje ni o čemu. I mislim da i dalje nema pojma čime se bavim u životu. Moja majka bi bila uključenija u moj život. Prepuštala sam se raznim rizicima samo zato što nije bila tu da mi kaže 'nemoj'. Da je bila, možda bih bila prisiljena na odluke koje su bile bezbednija ili bih ih makar donosila iz griže savesti."

Kad god Kambo prolazi kroz burnu vezu ili se sprema da se preseli, volela bi da može da pozove svoje majku.

Kristina Palardi je imala 23 godine kad joj je umrla majka. "Znala sam je kao luckastu ženu koja pleše po kuhinji, pije gotovo isključivo long ajland ledeni čaj i vino od jagoda. Obožavala je svoju majicu sa Tigerom iz Vinija Pua, svoju decu, naša dva bernardinca i onu pesmu Eminema koju je zvala ' two trailer park girls go round the outside '. Odlazila je na stočne pijace, vraćala se kući u ponoć mirišući na piljevinu sa pilićima i jagnjadi koje je dodavala svojoj velikoj menažeriji. Nije bio Dan zahvalnosti ukoliko nije bila prisutna da nutka moju sestru i mene vrelim pogačicama… Njena reč za tepanje svojim ćerkama bila je 'kretenu' i bila je ponosna na svoju majicu na kojoj je pisalo 'najbolje grudi u gradu'."

Palardi kaže da joj žao što nije više propitivala majku o njenoj prošlosti.

"Na njenoj sahrani, moj ujak je ispričao priču o tome kako je pretukla dvojicu siledžija koji su ih maltretirali dok su išli peške do cvećare njihovog teče. Nije me iznenadilo, ali sam bila tužna što mi lično nije ispričala tu priču. Nikad je nisam pitala."

Beki Golin je imala 23 godine kada joj je umrla mama. "Nedostaju mi razne nevažne gluposti, sitnice koje su me nekad nervirale, ali sada me zasmejavaju", kaže ona. "Kad bih bila u kabini za presvlačenje, ona ne bi imala nimalo poštovanja prema mojoj privatnosti. Samo bi otvorila vrata a ja bih joj rekla: 'Mama! U gaćicama sam!'"

Golin je dok je bila na koledžu vozila taksi. Dolazila bi kući kasno, a svako jutro bi njena majka tražila da prebroji novac koji je ovoj ostao od bakšiša.

"Probudila bi me ujutro i pitala me koliko sam zaradila prethodno veče. Strašno bi se uzbudila od želje da prebroji moj novac i vidi koliko sam zaradila. Bilo je to preslatko. Čak i ako sam prethodno prebrojala novac, ne bih joj rekla koliko ga ima, zato što je to toliko volela da radi", kaže ona.

Golin kaže da bi volela da može da nazove majku i pita je za savet za svakojake sitnice kao što je kuvanje.

"Jeste, tu je internet i tu su drugi ljudi, ali ima stvari koje naučiš samo od majke", kaže ona.

Majka Dženi Miler umrla je kad je Miler imala 21 godinu. Sada sa 42, i Miler je majka. Ona kaže da ju je strašno bolelo kad joj se rodilo prvo dete. Iako je bila okružena prijateljicama, tetkama i svekrvom, to nije bilo isto.

"I dalje me je obuzimao sumorni osećaj potpune samoće, kao da sam izgubila važan delić slagalice", kaže ona.

"Kada izgubite majku mladi, to je kao da vam skinu pomoćne točkove sa bicikla za koje niste ni znali da ste ih imali", kaže Ana Volz, koja je svoju majku izgubila kad je imala 20 godina. "Naučili ste da vozite baš dobro, ali se uvek pitate da li biste bili još bolji biciklista da ste još neko vreme zadržali te točkove viška."

Volz kaže da je u vreme smrti svoje majke osećala zahvalnost makar da je bila "donekle" odrasla, da njena majka makar nije umrla dok je ona bila dete.

"Ali sada, sa 37, shvatam koliko sam mlada bila. Koliko toga sam još imala da naučim. I koliko me je pedalanja čekalo. Ali znate šta? Nakon što sam se udala prošle godine i sada sam trudna sa svojim prvim detetom, prilično sam zadovoljna kako je ispala ta vožnja."

Kejsi Brir je izgubila svoju majku sa 18 godina. Nedostaje joj način na koji je njena majka stavljala parfem: dva kratka špricanja svako jutro pre nego što izađe iz kuće. Kada je Brir išla na koledž, njena majka joj je slala jednu razglednicu nedeljno samo da joj se javi. Poslednja rečenica na svakoj razglednici je glasila: "Ne zaboravi, budi uvek dobra prema ljudima." Posle koledža, iako su se viđale skoro svaki dan, njena majka joj je slala razglednicu jednom nedeljno na adresu njenog stana.

"Kad sam bila mlađa, pričala bi mi priče o svojoj majci koja je umrla pre nego što sam ja rođena. Obično bih pomislila: 'Čula sam ovu priču 100 puta, ne razumem zašto je to bitno, nje više nema.' Ali sada sve vreme pričam deci priče o svojoj majci i znam da ih stalno ponavljam iznova i iznova, i sigurna sam da moj sin Metju misli isto što sam ja onomad mislila, ali želim da imaju neku predstavu o tome ko je ona bila i možda predstavu o tome zašto sam ja ovakva i kako sam postala ovo što jesam."

Beki Šelenberger je imala 22 godine kad joj je umrla majka. "Nedostaje mi bezuslovna, beskrajna ljubav. Nikad joj nije bilo bitno šta sam uradila ili rekla. Nema ničeg na ovom svetu što sam mogla da uradim što bi je nateralo da prestane da me voli", kaže ona. "Nedostaje mi to da ne moram da se osećam jakom sve vreme. Nedostaje mi osećaj kao da nisam sama na ovom svetu. Nedostaje mi jedna osoba koje me je potpuno poznavala… U mom srcu je ogromna rupa veličine moje majke koja nikad ne može biti ispunjena, a mislim da ni ne treba da bude. Majka je neverovatan blagoslov koji treba ceniti i budući da me je volela kao što niko drugi nije, i ja sam volela nju kao što niko drugi nije."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu