U džamiji crnogorskog imama poginulog u borbi na strani Islamske države

Adem Mustafić je deset godina služio kao imam u Baru, gradu u kome se danas nalazi jedna od najvećih džamija u regionu. Krajem aprila, potvrđeno je da je poginuo u Siriji boreći se za Islamsku državu.

Iako se u medijima često pisalo o ljudima koji su iz ovog primorskog grada krenuli ka Iraku i Siriji i pridružili se Islamkoj državi, Adem je prvi visoko kotirani zvaničnik Islamske zajednice sa ovih prostora koji se pridružio islamistima i čija je smrt zvanično potvrđena.

U Baru su ga svi poznavali - bio je otac troje maloletne dece i imam, što znači da su ga vrlo dobro znali svi koji su dolazili na verske službe. Pre tri godine ostavio je sve to da bi se pridružio Islamskoj državi.

Godinu dana nakon njegovog nestanka, u Baru je, posle dvanaest godina gradnje, otvoren najveći islamski kulturni centar u Crnoj Gori i jedan od najvećih u regionu. Ogromno zdanje od 4 hiljade kvadrata, sa džamijom Selimijom u centralnom delu, vedi 4 miliona evra.

Novac je u početku prikupljan od donacija, da bi na kraju najveći deo novca pristigao iz Turske. Turska razvojna agencija za međunarodnu pomoć i saradnju (TIKA) finansirala je veći deo izgradnje centra.

Danas je centar pun Barana, od jutra do mraka, ali, među njima je teško sresti porodicu bivšeg imama. Sadašnji glavni imam Mujdin Milaimi kaže da retko posećuju centar.

Mujdin mi je sačekao u restoranu Centra. Pojavio se u odelu i sa naočarima za sunce. Prva stvar o kojoj smo razgovarali bila je šifra za WI-FI – rekla sam mu da sam se konektovala na mrežu nekog fitnes centra koji je verovatno negde u blizini džamije. Ispravio me je – fitnes centar je u sklopu centra, odmah pored džamije.

Oko centralne džamije nalaze se dnevni boravci za decu, škola veronauke, škole arapskog, turskog i engleskog jezika, teretana, biblioteka, komjuterski centar. Kaže da je sve to normalnan rezultat dvanaestogodišnjeg rada na izgradnji Centra, koji nije bio ni malo lak.

Grube radove su završili donacijama iz dijaspore, a onda je nastao problem.

- Bilo je ponuda raznih donora, ali nismo hteli da prihvatimo novac od svih. Mi živimo u jednom gradu koji je vrlo miran. Danas vijerski obekti mogu da se prave vrlo lako, ali danas takođe ima mnogo tih grupacija i sekti koje itekako mogu da naškode jednoj zajednici, bilo da se radi o hrišćanima ili muslimanima. Imali smo ponude takog tipa, pogotivu od onih koji su radikali i mi to nismo hteli. Turska je ipak najbliža nama, sa obzirom na toda su Turci bila ovde trista godina i mi se poklapamo u mnogim običajima, priča mi.

Sekte koje pominje su frakcije koje neguju radikalniju formu islama. Kaže da o crnogorskim vehabijama postoji nerealna slika u javnosti.

- Nažalost, stvorila se slika da ako neko nosi malo dužu bradu, to je odmah asocijacija na vehabizam. To nije tako, ali stvorila se slika. Zato ja mnogima kažem, pogotovo mladima, da skrate bradu i srede se, da niko ne bi uprirao prstom u njih. Moramo pratiti situaciju kakva jeste i ponašati se shodno situaciji. Vehabijski vođa u Crnoj Gori, ja ne bih mogao da kažem ko je, ali on postoje. Mi, kao islamska zajendica, pokušavamo da im ne ostavimo lokacije za formiranje paradžemata kakvi postoje u Bosni. Ali, oni funkcionišu - kaže.

Borba protiv onoga što ne smatra "čistim islamom" se odvija na institucionalnom nivou. Poput odbijanja donacija.

- Mi im jednostavno ne dozvoljavamo da uđu u odbore i da propagiraju svoje ideje u institucijama islamske zajednice. A vaninstitucionalno, vi ne možete nikome ništa braniti. I ne možemo kontrolisati. Mi radimo onoliko koliko možemo unutar naše institucije i ne dozvoljavamo podele unutar naše zajednice - kaže.

Poginuli imam Adem bio je deo celog projekta izgradnje Centra godinu dana pre otvaranja. Pitam sadšanjeg imama koliko se Ademova vizija centra razlikovala od ovoga što Centar danas jeste.

- Zajedno smo radili deset godina i slobodno mogu da kažem da smo imali korektnu saradnju iako smo se dosta ideološki razlikovali. On je preferirao taj zatvroreni islam, koji je eto, radikalniji - kaže.

Glavni cilj Centra je, kaže, da predstavi zdrav islam – od infrastrukture objekta, preko čistoće i urednosti.

- Vi ste sigurno očekivali nekog zapuštenog, u uniformi - kaže mi.

Jesam.

- Mi želimo da fasciniramo svakog i da pokažemo da je ovo islam. Ne želimo da širimo sliku koju neki ljudi šire predstavljajući islam primitvnim. To je velika greška. Mi imamo obavezu da budućim generacijama ostavimo da budu mirni - kaže.

U medijima je bilo izveštaja da je iz Crne Gore u Siriju i Irak otišlo oko tridesetoro ljudi. Državne bezbedostne službe su kasnije demantovale taj broj i izjavile da je daleko manji.

- Adem je bio tačno deset godina mlađi od mene. Kada sam ga upoznao, on još nije diplomirao. Studirao je teologiju u Novom Pazaru. Kod mene je vježbao arapski jezik da bi položio i na kraju je uspeo da položi - priča mi imam o Ademu, iako mi je odmah naglasio da nema mnogo šta da mi kaže.

Ne zna šta mu se "desilo u glavi".

- Kada je završio fakultet, zaposlili smo ga kao imama - kaže.

Za tih deset godina se jako ideološki promenio.

- Kada govorim o ličnosti i ovome što je on uradio, to niko ne može da opravda. To je čovek koji je završio teološki fakultet, koji je zanovao porodicu, ima troje male dece, ima stare roditelje. Sve ovo govorim jer naš poslanik Muhamed veliku pažnju daje porodici i roditeljima, ništa nije preče od starih roditelja i maloletne dece. Kada gledamo tako, a vi ostavite sve to i odete tame negdije gdje postoje ideali da ćete se približiti Bogu na ekstreman način i misliti da je to džihad, to je malo neshvatljivo.

Kaže mi da Kuran strogo zabranjuje ubistvo nedužnog čoveka, bio on musliman ili ne. Ali, mene zanima da li je, kao njegov blizak saradnik primetio da bivši imam planira da se pridruži islamistima.

- To je neshvatljivo. On je ušao u te međunarodne mreže koje pozivaju na radikalizam i ekstremizam i kada čovek kao mlad ulazi u to, jako je teško izaći. Tako se ispostavilo, kaže.

Kako je ušao?

- Danas je internet dostupan svugdije. Gde god da odete. To više nije problem. Zato govorim, mi smo stvorili uslove da bi omladini ostavili normalno znanje o islamu, kaže.

Kaže da sa mladima posebno radi kako bi ih naučio "zdravom islamu".

- Kada vidim nekog mladog koji je počeo da pokazuje prve elemente ekstremizma, stupim u razgovor sa njim, kaže.

Prve promene se vide za vreme molitve.

- Do juče je pratio mene kako ja po starim običajima molitve vodim, a on danas pravi neke razlike u namazu dok obavljamo molitvu. Tada ga pozovem da mi objasni šta je to. Ako osoba neće da prestane, može da dolazi u džamiju, ali mora da izađe iz molitvenog kruga. Ja mu ne mogu ništa, ali ne dozvoljavam da mladi nasedaju na provokacije i podele, kaže.

Različite forme molitve su dozvoljene, ali tako se i izlazi iz sistema. Kaže da su takve promene itekako primetne u malom mestu od nešto više od 40 hiljada stanovnika. Većina mladih kod kojih primećuje razlike u molitvi, to radi iz potrebe da se razlikuju od drugih.

- To je kao kod dece u pubertetu. Ne mogu da tvrdim da su ekonomski razlozi u pitanju. Kada su se tek pojavili određeni mentori koji su širili ideju ekstremnog islama verovatno su obezbeđivali određena sredstva.

Pitam ga da li to znači da u Crnoj Gori postoje ljudi za koje se zna, koji se bave regrutacijom.

- Ne mogu da tvrdim, ali ako su prisutni mladi ljudi koji pokazuju znake esktremnog islam, logično je da ih neko uči. A da imamo određnu lokaciju i kažemo vam ko su oni i odakle to rade, to je vrlo teško. To je posao za državu, kaže.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu