Svaštara

Omiljene igre koje smo igrali pre nego što smo nabili glave u monitore

Ovo su omiljene igre koje smo mi, klinci sa klikerima umesto telefona u džepu, igrali tokom detinjstva.
03 Avgust 2016, 12:26pm

Ne mogu da verujem da je već došao taj trenutak u mom životu kada potpuno iskreno mogu da izgovorim nešto tipa: "Kada smo mi bili deca igrali smo se u parku." Dobro, nisam toliko patetična da tvrdim da mi kao klinci ne bismo zurili u ajfone i tablete po ceo dan, samo da smo imali prilike. Pa, svi oni (prokleti) srećnici koji su imali Gemboj se nisu skidali sa njega. Ono što svakako mogu da potpišem je da smo u nedostatku virtuelne zabave bili mnogo kreativniji u stvaranju "analognih" dečjih igara koje smo strastveno usavršavali po dvorištima, parkovima, na školskim odmorima i rekreativnim nastavama. Ovo su omiljene igre koje smo mi igrali tokom detinjstva.

TRULE KOBILE/ JANINE

Kupusa i slaaanine! U ovoj igri uživali su svi sem onog ko stoji u poluklečećem položaju sa rukama na kolenima. Taj je bio najveća žrtva igre, pogotovo ako je u društvu neki debeli ortak koji tripuje da mnogo dobro skače. Trulih kobila igrali su se i dečaci i devojčice, a u nekim lokalnim varijacijama igre pri skoku se čak zahtevalo da se kobila (osoba koja čuči) udari petom u zadnjicu. Cilj je da se po završetku preskaknja ostane sa obe noge na zemlji, a ukoliko dođe do pada – ta osoba postaje sledeća kobila. Igra se uglavnom završavala kada se osoba koja je predugo bila „kobila" i to trula smori i kaže: „E, ja ne mogu više odoh kući". Zbog "Janina" se često završavalo kod ortopeda, te je lomljava ruku i nogu klinaca doktorima bila vrlo poznata stvar. Mada, danas se ozbiljne povrede mogu zaraditi i usled prevelike količine slikanja selfija.

U igru sa sličnim posledicama spadaju i Arjačkinje/Barjačkinje ili Probijanke. (Meni nije bila omiljena).

Fotografija: Flickr korisnik David Dodge

ŽMURKE

Uprkos brojnim virtuelnim igricama sa pronalaženjem skrivenog blaga i skrivenih predmeta koje su se poslednjih godina pojavile, deci je i dalje draže da jurcaju i urlaju "PU PUUUUU taj i ta" kada pronađu one koji se skrivaju. I dalje mislim da ću baš ja da pronađem najbolje mesto za skrivanje, koje niko nikada nije. Iako sada već odrasli, ovu igru svakodnevno igramo sa svojim daljinskim upravljačima, ključevima, telefonima koji su majstori za pronalaženje dobrog šteka.

IZMEĐU DVE VATRE

Uglavnom smo je igrali na časovima fizičkog. Prvo u osnovnoj, kasnije i u srednjoj školi. Na početku dva kapitena biraju svoje ekipe, a najveći je bedak bio kada ostaneš poslednji jer niko ne želi da budeš u njegovom timu. Pogodak u glavu nije bio toliko strašan momenat igre, koliko činjenica da si zbog istog ispao. Ipak, kada se to desi, tvoja simpatija ili najbolji drug/drugarica bi se trudili da uhvate loptu tokom prebacivanja jer bi ti time „spasili život" i vratili te u igru. Ove igre nismo se igrali samo u školi već i u kraju sa društvom iz komšiluka, gde bi „vatre" stajale na trotoarima, a igra se prekidala svaki put kada se u ulici pojavi auto što je bilo veliko smaranje.

CARE, CARE GOSPODARE

Uvek je jedan CAR u celom društvu i to će zauvek tako ostati. Možda je danas car onaj ko ima najnoviji ajfon, vozi se na hoverbordu, i prešao je kraj na Angry Birds, ali u ovoj igri to je bilo dete koje zauzme sedeću pozu imitirajući sedenje na tronu i diriguje ostalim učesnicima životinjske korake kojima se oni približavaju njemu odnosno cilju. Car je leđima okrenut ostaloj deci, a deca menjaju svoje glasove kako ovaj ne bi provalio ko pita i namestio igru. Najzanimljiviji deo igre bilo je izmišljanje životinja i prepiranje koliki su zaista njihovi koraci, pa je tako bilo mravljih, mišjih, konjskih, rodinih...

ŠKOLICA I LASTIŠ

Devojčice su ludele za ovim igrama, a sve što je bilo potrebno je parče lastiša ili krede. Ukoliko se desi da devojčica nema partnera za igru, stolica, bandera ili ulična kanta za smeće mogla je poslužiti kao sasvim adekvatna zamena za igranje lastiša. Postojao je milion i jedan način preskakanja lastiša uz koje su se pevale pesmice. Neke od najpoznatijih su: Olimpijade Titove parade, Matematika, Ema Esesa....

ĆORAVE BAKE

Omiljena igra na dečijim rođendanima zbog jedne stvari - pipkanja. Osoba sa povezom preko očiju juri ostale takmičare po prostoriji i kada nekog uhvati na osnovu pipanja mora da provali ko je tačno u pitanju. Dok smo bili mlađi mrzeli smo ulogu ćorave bake, dok je u nešto zrelijim godinama postala omiljena i jedina prilika da pipneš sisu neke devojke. Često bi se kroz povez na glavi gvirilo da bi dohvatio baš onu/onog ko ti se sviđa.

ŠUGA / JURKE / LEDENI ČIKA

Šuga, ti juriš! Varijante na koje se ova igra igrala su brojne ali je poenta ista kod svih - trči brzo koliko te noge nose. Igra traje u nedogled tj dok se svi iz ulice ne smore, ili ih mame ne pozovu kući na ručak.

Fotografija: Flickr korisnik Daccio

MASNE FOTE

Obavezni inventar je prazna flaša koka-kole, ili kasnije u tinejdžerskom doba dvolitarka piva koja se vrti u sredini okupljenog društva i odlučuje ko će da ispuni zadatu "fotu". Ova igra je preteča danas popularne "istina ili izazov", ali je bila zanimljiva s obzirom da žrtvu bira flaša, a ne neko iz društva. U isto vreme najomiljenija i najomraženija fota bila je da poljubiš nekog "u usta" ili da provedeš sa nekim deset minuta zaključan u toaletu, u mraku.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu