​Ostrvo gde iranski tinejdžeri mogu da budu slobodni

Fotograf Teodoras Grigaliunas otputovao je na izolovanu iransku plažu gde mladi dolaze da plivaju, druže se i budu slobodni, daleko od očiju policije i vlasti.

Tokom putovanja kroz Jermeniju prošle godine, litvanski fotograf Teodoras Grigaliunas načuo je glasine o jednom ostrvu u Iranu gde mladi dolaze da plivaju, druže se i uživaju u kratkom trenutku slobode. Izolovanost ovog mesta podrazumeva da nema policije, što dozvoljava momcima i devojkama da se pomešaju, razbacaju odeću unaokolo, sviraju i zajedno plivaju.

Zabeležio je dan sa njima, a te fotografije predstavljaju podsetnik da je, za mnoge, dan na plaži ultimativni čin tinejdžerskog buntovništva.

Hej Teodoras, kako si uopšte saznao za ovo?

Kad sam prvi put čuo za tu plažu bio sam u Jermeniji, ćasakao sa persijskim parom. Odlazak u Iran mi je bio u planu, što sam im i pomenuo. Rekli su mi da u Iranu postoji izvesno ostrvo Hormuz koje moram da posetim, i jedna plaža koju moram da pronađem.

Kako su ti je opisali?

Sve što su mi rekli o tom mestu jeste da je pretoplo tokom leta, i da mnogi mladi Persijci slobodnog duha iz čitavog Irana dolaze da tu provedu zimu. Obeležio sam debeli crveni X na mapi.

Reci mi kako si zapravo stigao tamo.

Ostrvo se nalazi na jugu Irana, u Hormuzganu. Kako je postalo moja destinacija, napustio sam Jermeniju i ušao u Iran. Drugi put sam čuo za ostrvo tokom boravka u Jazdu, od kurdskog trgovca koji je prodavao nomadske tepihe. Bio je tamo i rekao mi da je to mesto gde se ljudi okupljaju da odahnu od pritiska strogih islamskih zakona koje nameće vlada. Tamo je muzika važnija od politike.

Kada sam stigao na ostrvo otišao sam pravo na plažu. Morao sam da se popnem uz nekoliko litica i da gacam kroz blato. Bila je velika oluja u Persijskom zalivu i sve je bilo mokro. Onda sam video upaljenu vatru, a moje uši su počele da registruju specifičnu ali ipak daleku muziku tradicionalnih persijskih instrumenata.

Da li im je bilo prijatno što te vide? Sigurno su zabrinuti da ih neki uljezi ne razotkriju.

Spustio sam se do njih sa velikim rancem na leđima, dočekali su me sa velikim uzbuđenjem. Pili su vino i jeli pastu, i po persijskom običaju ponudili su mi sve što imaju. Mnogi od njih nisu pričali engleski pa smo komunicirali na persijskom. Moj persijski je daleko od tečnog, ali bio sam u zemlji skoro dva meseca i uspevao sam da se sporazumem uz kombinaciju signala rukama.

Ovo mesto je izolovano, ali definitivno nije nemoguće za pronaći, i predstavlja javnu tajnu. Kako uspevaju da budu tamo, bez da ih neko otkrije ili prijavi?

Činjenica je da nema policije na udaljenim mestima poput ovog. Ostrvo privlači mlade iz čitavog Irana da provode vreme zajedno bez brige o strogim islamskim zakonima. Plaža omogućava ljudima da pobegnu: tamo, devojke mogu da se kupaju u bikiniju, a muškarci mogu da nose šorceve umesto pantalona. Način života koji nameće iranska vlada mnogima nije omiljen, pa su samim tim njegova ograničenja s radošću ostavljena vani.

@teogrg

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu