Kraj pravne borbe za Džulijana Asanža

Početak ove nedelje nije doneo dobre vesti Džulijenu Asanžu: Vrhovni sud Švedske odbacio je žalbu koju je njegov pravni tim podneo protiv naloga za hapšenje izdatog zbog navodnih seksualnih krivičnih dela. Da je sud prihvatio žalbu, Asanž bi mogao odmah da napusti ambasadu Ekvadora u Londonu, u kojoj živi od 2012. godine. Ovakva odluka znači da je Asanž i dalje suočen sa mogućom ekstradicijom u Švedsku.

Samim tim, senka pretnje mogućeg izručenja u Sjedinjene Američke Države zbog objavljivanja poverljivih vojnih podataka, što je delom i najveći strah Asanžovog pravnog tima, i dalje se nadvija nad legalnim optužbama u samoj Švedskoj.

Četvoro od pet sudija švedskog Vrhovnog suda nije bilo dirnuto tvrdnjama Asanžovog tima da je njegov boravak u ambasadi - u kojoj je nominalno zaštićen od ostatka planete - kazna koja nikako nije proporcionalna za navodno 70 počinjenih krivičnih dela. "Ne može se smatrati da je sloboda kretanja Džulijena Asanža ograničena na način koji je suprotan Evropskoj konvenciji" o ljudskim pravima, piše u njihovoj odluci.

Peti sudija, Svante Johanson, nije se složio sa ovom odlukom i u posebnoj izjavi je napisao da je motiv za držanje Asanža pod pretnjom hapšenja u međuvremenu prevagnuo nad "njegovim postojanjem" i životom.

Da li je Asanž ovako istrošio sve zakonske mogućnosti koje su mu na raspolaganju? I koliko će još moći da nam daje neobične izjave iz svoje pećine u ambasadi?

"Mislim da će mu biti teško da dokaže da ne treba da bude izručen Švedskoj zbog suđenja za ova 'normalna' krivična dela sem ako ne može ubedljivo da utvrdi da se radi o zloupotrebi procesa iz političkih motiva", Pajam Akhavan, advokat za ljudska prava i profesor na Univerzitetu Mekgil, rekao je za VICE komentarišući mogućnost da bi međunarodna zajednica mogla da zaustavi njegovo izručenje.

"Normalna" krivična dela koja Akhavan pominje potiču iz optužbi da je Asanž silovao jednu ženu, a drugu seksualno napao tokom 2010. godine

Verzija događaja Asanžovih tužilaca predstavljena je do detalja pre pet godina. Ukratko, istraga o navodnom seksualnom napadu nagoveštava i moguću optužnicu za silovanje, zlostavljanje i "nezakonitu prisilu" tokom deset bizarnih dana koje je Asanž proveo muvajući se po Stokholmu. Sve se dešavalo dva meseca pošto je Čelzi Mening (u to vreme još uvek Bredli) uhapšen u Americi jer je preko Asanžove organizacije Wikileaks u javnost pustio ozloglašene snimke kolateralnog ubistva na kojima se vidi ubijanje iračkih civila 2007. godine, pored ostalih užasavajućih detalja.

No, čak i posle ovakve odluke švedskog Vrhovnog suda, Asanž se i dalje nada da će izbeći optužbe jer postoji još nekoliko pravnih mogućnosti. Usled začkoljice u švedskom zakonu, on tehnički još uvek nije optužen ni za jedno od ovih dela, već ga samo "traže zbog ispitivanja". Optužnica se podiže tek kasnije "tokom pravnog procesa" u Švedskoj, piše Gardijan. U ovom trenutku, razlika između "ispitivanja" i "optužnice" jedan je od zraka nade za Asanžovu odbranu.

Još od 2012. godine, Ekvador insistira da švedski tužioci ispitaju Asanža u ambasadi u kojoj živi, umesto u samoj Švedskoj. Ispitivanje tužilaca je deo pravnog procesa u Švedskoj kojim se utvrđuje da li optužnica uopšte ima osnova. U martu je švedska tužiteljka Marijan Nej pristala na ovu ponudu, objasnivši da neke od tačaka moguće optužnice zastarevaju u avgustu.

U martu je Nej izjavila za Blumberg da bi ispitivanje Asanža u Londonu "verovatno umanjilo kvalitet dokaza", ali da je "neophodno prihvatiti takve nedostatke istrage i rizikovati da se slučaj ne pomeri sa mrtve tačke jer ne postoje druge mere koje bi bile na raspolaganju."

Pogledajte VICE intervju sa Džulijenom Asanžom iz 2013. godine.

Asanžov advokat u Švedskoj je promenu mišljenja tužiteljke opisao kao "pobedu za nas na putu ka odbacivanju slučaja".

Pored toga što je dobio priliku da ga tužioci ispitaju na "njegovoj" teritoriji u nadi da će optužbe za seksualna krivična dela biti odbačene, Asanž se takođe nada da će Švedska garantovati njegovu bezbednost od mogućeg izručenja Americi.

Švedska još razmatra zvaničan zahtev Argentine koji nije direktno povezan sa Asanžom, ali bi morao da bude primenjen i na njegovom slučaju, a odluka bi trebalo da bude doneta 15. juna.

Asanž zaista mora da strahuje od mogućeg izručenja Americi. Obamina administracija sa zadovoljstvom krivično goni zviždače - što je direktna opasnost za samog Asanža, čoveka koji je stekao reputaciju objavljivanjem poverljivih dokumenata kad god je u prilici da to uradi. Pre samo dve godine, 2013, verovalo se da je mogućnost krivičnog gonjenja u Americi daleko, jer su neki zvaničnici Ministarstva pravde tvrdili da Asanž nije jedini novinar koji je objavljivao poverljive materijale, a ne mogu se goniti baš svi koji to rade, Međutim, previše je izveštaja koji pokazuju da je krivična istraga u toku.

Ima li načina da Asanž ode u Švedsku i pozabavi se optužnicama tamo, a da ne strahuje od izručenja. Ukratko, da. Sojmas Milne je u kolumni za Gardijan 2012. godine pisao:

Majkl Ratner, jedan od Asanžovih advokata, rekao je Njujork Tajmsu da je odnos Britanije "užasavajući" što je Asanž i dalje "pritvoren bez optužnice i da se sud priklonio stavu da to može da traje godinama."

Ova odluka daje Asanžovom pravnom timu daje i mogućnost da podnesu još jednu žalbu i van Švedske: Evropskom sudu za ljudska prava. Asanžovi advokati tvrde da bi za razliku od Švedske, Evropski sud smatrati da je ovakav pritvor neproporcionalan navodnim optužbama i da su takvi stavovi o "proporcionalnosti" kritička pravna doktrina Evropskog suda.

Akhavan, advokat za ljudska prava, smatra da su priče o proporcionalnosti "teške za dokazati" pošto se takvi slučajevi pred Evropskim sudom zasnivaju na izbegavanju zlostavljanja u drugoj državi, u ovom slučaju, Švedskoj.

"Osnovni princip je da tamo gde postoji pravi rizik od zlostavljanja u drugoj državi, obaveza da pojedinac ne bude poslat u takvu zemlju je vrhunska - i ne može se tvrditi da je u javnom interesu da razlozi za deportaciju pojedinca nadvladavaju rizik zlostavljanja po povratku, bez obzira na ponašanje ili optužbu", rekao je za VICE.

U neku ruku, ovo je rat iznurivanja. Poslednja od mogućih optužbi protiv Asanža će zastareti 2020. godine. En Ramberg, predsednica Advokatske komore Švedske, izjavila je Gardijanu da ova odluka Vrhovnog suda otvara vrata mnogo "darežljivijem" konceptu proporcionalnosti u budućnosti. Od sada do tada, ako Asanž ostane u kavezu ambasade i ne izađe van diplomatske teritorije u kolima ili "diplomatskoj pošti," možda bi i mogao uskoro bez problema da se išeta kroz kapiju ekvadorske teritorije u Londonu. U stvari, tako nešto sve više deluje moguće.

A opet, britanska Vlada jeste tvrdila da bi policijaimala zakonska prava da uleti u ambasadu i izvuče ga iz kreveta, pa i iz zemlje, u svakom trenutku Samo bi morala da ga obavesti nedelju dana unapred.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu