FYI.

This story is over 5 years old.

vesti

​Moje putovanje u središte Islamske države

VICE News objavljuje ekskluzivnu priču o tome kako je filmadžija Medijan Dajira u junu 2014. godine proveo tri nedelje sam u Islamskoj državi, stekavši do tada neviđeni pristup srcu samoproglašenog kalifata.
15.7.15

VICE News objavljuje ekskluzivnu priču o tome kako je filmadžija Medijan Dajira u junu 2014. godine proveo tri nedelje sam u Islamskoj državi, stekavši do tada neviđeni pristup srcu samoproglašenog kalifata. Ovde opisuje šta je tom prilikom saznao.

Dva naoružana čoveka bila su iznenađena što me vide. Do njih još nikad nije dopro nijedan novinar. Posle više dana čekanja i jednog neuspelog pokušaja, konačno sam uspeo da stignem do prvog kontrolnog punkta na teritoriji koju drži grupa poznata kao Islamska država Iraka i Sirije (IDIS).

Reklame

Kad sam je napustio neke dve nedelje kasnije, njen vladar Abu Bakr al Bagdadi dodelio je sebi titulu kalifa, koja sa sobom nosi novu versku i političku vlast. Tzv. kalifat proglašen je pre godinu dana, 29. juna, dok sam još bio tamo. I od tada je IDIS poznat samo kao Islamska država (ID).

Dok sam čekao signal da pređem granicu, IDIS je zauzeo Mosul, drugi najveći grad u Iraku. Do tada se svuda procenjivalo da je grupa oslabljena, pošto se uglavnom povlačila pred naletima drugih pobunjeničkih grupa u Siriji.

Ali zbog njenog upada u Irak i proglašenja "kalifata", grupa je ponovo počela da se doživljava kao pretnja, ne samo Iraku i Siriji već i širom Bliskog Istoka. Ali ko su oni? Odakle su se stvorili i u šta veruju? Nameravao sam da potražim odgovore na sva ta pitanja.

Na granici, dva stražara na kontrolnom punktu dozvala su još jednog, koji je izgledao kao da me je očekivao. On je u svoj radio rekao: "Gost je stigao, gost je stigao."

Dajirai i mladi evropski borac koji radi u Medijskom centru Islamske države u Raki, u Siriji. Foto: Medyan Dairieh.

Abu Džindal al Iraki

Prošlo je gotovo deset godina otkako sam prvi put sreo Abua Džindala al Irakija tokom Druge bitke za Faludžu — šest nedelja krvavih uličnih borbi vođenih krajem 2004. godine u kojima su se irački pobunjenici, uključujući Al-Kaidu, sukobili sa američkim Marincima i njihovim iračkim i britanskim saveznicima.

Al Iraki bio je komandant priručne artiljerijske brigade koja se borila protiv Amerikanaca, ali nije bila povezana sa Al-Kaidom. Bio je bivši pukovnik Republikanske garde Sadama Huseina, koja je raspuštena 2003. godine posle invazije na Irak koju su predvodile Sjedinjene Države. U to vreme bio je glatko izbrijan i nije bio posebno religiozan.

Reklame

Na hiljade ljudi poput Al Irakija preko noći je izgubilo izvor prihoda i status. Mnogi od njih iskoristili su svoju vojnu osposobljenost — i u mnogim slučajevima oružje — i pridružili se otporu.

Kad sam ga ponovo sreo preko granice u junu 2014. godine, nosio je gustu bradu i u svakom drugom pogledu svoje pojave bio posvećeni Islamista. U deceniji otkako smo se sreli, njegova militantna grupa prvo se pripojila Islamskoj državi u Iraku, lokalnoj ispostavi Al-Kaide, iz koje je posle nastao IDIS. On je sada stariji komandant Islamske države.

Al Irakijeva priča je uobičajena. Interni dokumenti Islamske države do kojih je došao Der Špigl pokazuju ne samo da se uže vođstvo grupe sastoji od bivših batističkih oficira, već i da se organizacija vodi po načelima koje je uspostavila iračka vojna obaveštajna služba.

Bivši borac Al-Kaide, koji je u međuvremenu postao pripadnik IDIS-a, u Alepu pokazuje svoju pušku s urezanim imenom Al-Kaide. Foto: Medyan Dairieh.

Rođenje Islamske države

Snage Islamske države sastoje se od tri osnovne grupe: Islamske države u Iraku (sakupljene oko bivših iračkih vojnika), elemenata Al-Kaide iz avganistanske škole, i snaga iz Čečenije i sa Kavkaza, pod komandom Abua Omara al Šišanija.

Al Šišanija sam sreo tokom svoje ranije posete Siriji 2013. godine. Bio je veoma zauzet i rastrojen, dok je pokušavao da održi pregovore između IDIS-a i Fronta al Nusra. U to vreme, tenzije su bile na vrhuncu.

Abu Bakr al Bagdadi, tada vođa Islamske države Iraka, poslao je 2011. godine jednog od svojih najpoverljivijh poručnika Abua Mohameda al Jolanija u Siriju, gde su se širili masovni protesti protiv Asadovog režima. Njegov zadatak bio je da osnuje Front al Nusra, sirijsku ispostavu Al-Kaide.

Reklame

Al Jolani i Al Bagdadi su se kasnije razišli oko pravca vođenja Fronta al Nusra. Al Bagdadi je želeo da Nusra bude produžena ruka Islamske države u Iraku i da potpadne pod njegovo vođstvo. Al Jolani je želeo da se usredsredi na borbu protiv režima, radi sa manje radikalnim grupama i osvoji srca ljudi. Njih dvojica su navodno držali pregovore u Alepu.

Alepo 2012. godine. Ovo je jedan od prvih puta da su oznaka IDIS-a (desno) i ova zastava (koja se vezuje za grupu) viđeni u Siriji. Foto: Medyan Dairieh.

Al Jolani je dobio podršku vođstva Al-Kaide, čije se sedište, veruje se, nalazi u graničnom pojasu između Avganistana i Pakistana. Čuo sam da je Islamska država pokušala da pošalje jednog svog libijskog pripadnika da pregovara sa vođstvom Al-Kaide u Avganistanu. Čovek je, međutim, imao poteškoća da stigne do njih, nakon čega sam shvatio da su kontakti Islamske države sa vođstvom Al-Kaide bili veoma slabi.

Kada je došlo do raskola, strani borci — uključujući Al Šišanijeve Čečene i iskusnu grupu Libijaca koji su se borili kao bataljon Al-Batar — u velikoj su se većini zakleli na vernost Islamskoj državi. Kada sam kasnije putovao za Libiju, sreo sam pripadnika bataljona Al-Batar koji su se vratili kako bi se tamo borili.

Smatram da muhadžirini, kako se nazivaju strani borci, nisu došli u Siriju da pruže otpor Asadu. Oni su došli zato što su sebe videli kao islamske vojnike i verovali da je njihova verska sudbina da izgrade kalifat.

Nusra je sarađivala sa drugim pobunjeničkim grupama, učestvujući u zajedničkim dobrotvornim organizacijama, i borila se rame uz rame s njima. IDIS je delovala samo preko svojih organizacija.

Reklame

IDIS je 22. februara 2014. godine izvršila atentat na šeika Abu Kaleda al Surija, vođu Ahrara al-Šama, salafističke militantne grupe povezane sa Nusrom. Front al Nusra tada je objavio rat IDIS-u.

Na širem Bliskom istoku, međutim, najviše podrške dobila je upravo Islamska država, uključujući podršku militantnih grupa iz Egipta, Jemena i Libije, da ne pominjemo mnoge druge delove sveta.

U Raki

Stigao sam u Raku, glavni grad Islamske države, nedugo nakon što sam prešao granicu. U toku je bila vojna parada, za koju sam čuo da je planirana da se održi u vreme mog dolaska.

Pre rata grad je bio liberalan i imao je brojno hrišćansko stanovništvo. Ljudi su izlazili noću da piju i puše. Sada na ulicama nema muzike i sve su slike pokrivene — grad se potpuno promenio.

U Raki živi više od 80 nacionalnosti. Deca ispod 15 godina idu na časove veronauke. Sa 16 godina odlaze u vojne kampove na obuku. Kad napune 16 godina, mogu da se pridruže borcima.

_________________________________________________________________________

Pogledajte VICE NEWS dokumentarac o Islamskoj državi

_________________________________________________________________________

Tokom svog boravka u Raki, uz mene je sve vreme bio medijski tim. Iako je Islamska država hvaljena zbog kvaliteta svojih video snimaka, među njima je zapravo vrlo malo obučenih medijskih radnika. Imali su, međutim, šačicu koja je radila na TV stanicama i nekoliko stranih stručnjaka. Po onome što sam video, njihova oprema je uglavnom osnovna, a internet konekcija veoma spora, ali rade duge smene, spavaju između tri i pet sati, a rade sedam dana nedeljno.

Reklame

Saznao sam da je podrška iz inostranstva, pogotovo iz Libije, izuzetno važna za objavljivanje materijala na internetu. Jedan član medijskog tima mi je rekao i da im već nekoliko meseci pomaže jedna mlada žena u Velikoj Britaniji.

Oni koriste svedena propagandna sredstva, kao što su objavljivanje tekstova na internetu, deljenje CD-a sa filmovima i vožnja kamiona sa čijih se zvučnika puštaju govori Al Bagdadija i Abua Mohameda al Adnanija, zvaničnog portparola Islamske države.

Islamska država je isprva bila netrpeljiva prema međunarodnom medijskom izveštavanju, ali kad su njeni pripadnici zapazili ogromno interesovanje sveta za njih, odlučili su da osnuju nekoliko medijskih odeljenja, uključujući najistaknutije, Al-Furkan. Otvorili su i kancelarije za medije u svakoj pokrajini svoje "države", a svako odeljenje povezano je sa kancelarijom lokalnog sveštenika.

Oko dva sata noću 4. jula probudili su me zvuci puškaranja i eksplozija. Pripadnici medijskog odeljenja koji su bili sa mnom navukli su pojaseve sa eksplozivom, dohvatili se pušaka i izleteli napolje ne izgovorivši ni reč. Sve je bilo u mraku, kao da je nestalo struje.

Nekoliko sati kasnije saznao sam da su specijalne snage Sjedinjenih Država napale kamp Islamske države kod Rake. Navodno su želeli da oslobode brojne taoce sa Zapada koje je Islamska država kasnije pogubila. Taoci nisu bili tamo, a trupe su se povukle praznih ruku nakon što su ubile osam pripadnika Islamske države — uključujući, rečeno mi je, vođe na obuci iz Tunisa i Saudijske Arabije.

Pročitajte: Islamska država regrutuje žene iz Evrope za kalifat

Pripadnici Islamske države smatrali su da su u napadu učestvovale i jordanske trupe i pokazali mi okrvavljeni komad vojničke uniforme sa oznakama Jordana.

Vojna doktrina Islamske države

Reklame

Islamska država se pokazala spretnom u borbi i nekonvencionalnom ratovanju, kombinujući talibansku taktiku kojoj ih je naučio Al Zarkavi sa stručnošću bivših iračkih oficira.

Pokušala je da proširi ratište kako bi iscrpla podršku iz vazduha, koristeći kratkometne rakete i projektile, za koje su oficiri bivše iračke vojske organizovali izradu jeftinih, priručnih pokretnih bacača.

U slučaju napada, prvo se mobilišu ostaci Al-Kaide i samoubilačke grupe kako bi samoubilačkim operacijama napale snage koje nadiru. Vođe bivše iračke Republikanske garde usmeravaju druge grupe na svoje položaje i staraju se o tome da se sprovode operacije ispaljivanja raketa i projektila.

Islamska država je usvojila i "trozubu" talibansku vojnu doktrinu. Prvo napada neprijatelja da ga zbuni, izmori i oslabi. Zatim osvaja velike zalihe oružja, novca i hrane. I treće, proglašava medijsku pobedu kako bi proširila popularnost organizacije.

Uspeh ovog pristupa bio je očigledan prošlog leta. Za tren oka Islamska država je izgradila državu veličine Jordana. Prigrabila je velike količine oružja, uključujući teško naoružanje i svu silu sofisticirane ratne opreme, kao i značajne sume novca. Islamska država se, otvorivši granice, pohvalila kako je srušila 100-godišnji Sajks-Pikotov sporazum, dogovor iz kolonijalnog doba kojim je definisana granice između Sirije i Iraka. Taj potez poslao je poruku fanatičnoj islamističkoj omladini širom sveta da Islamska država predvodi globalni džihad.

Reklame

Grupa se, doduše, suočava sa mnogim izazovima. Imaju poteškoća u nabavci rezervnih delova i zalihe za održavanje teškog naoružanja, a imaju problema i u proizvodnji dovoljno automobila-bombi čija je masovna upotreba poslužila kao uvod u mnoge razorne napade, uključujući hvatanje Ramadija u maju. Prisiljeni su da se bore na više frontova: protiv iračke vojske, protiv Kurda i protiv sirijskih pobunjenika — ponekad i protiv sirijskog režima.

Nemački i finski borci Islamske države. Foto: Medyan Dairieh.

Ali Islamska država je shvatila da trenutno učestvuje u sudbonosnoj borbi a ne samo da oštri kandže. Iz tog razloga, daće sve od sebe da produži borbe što više može i otvori brojne druge frontove u regionima koji su udaljeni jedni od drugih. Uradiće to da bi razbila neprijateljske snage, da bi ih napala daleko od njihovog pojačanja i da bi zauzela njihove uglavnom defanzivne konvoje sa zalihama.

Islamska država veruje da je njena sudbina da se na ratištu sukobi sa svojim najmoćnijim neprijateljem, Amerikom. Jedan vojni komandant Islamske države, bivši oficir Huseinove Republikanske grade, rekao mi je da se Islamska država priprema za napad, a ne za odbranu.

"Branićemo svoj projekat", rekao je on, "a to ćemo postići jedino kad Amerika bude osetila potrebu da nam se suprotstavi na kopnu — to je ono što želimo, a čega se Amerika toliko plaši."

Odlazak

Na kraju je došlo vreme da napustim teritoriju Islamske države.

Odveli su me do jednog mesta blizu granice. Svake noći bismo išli do granice i motrili mračan, pust prostor ispred sebe. Čekali smo pravo vreme da pređemo, kako bismo izbegli vojne patrole.

Sedeli smo i čekali znak da je sve čisto. Iako su imali jak sistem za noćno nadgledanje terena, prelazak je i dalje bio težak i opasan.

Jedne noći u 2.30 dok sam spavao, probudili su me i rekli mi da je došlo vreme da pređem. Ostavio sam svoj ranac kod njih jer je bio pozamašan i nisam mogao da ga nosim sa sobom.

Išli su sa mnom i kad sam ih pitao zašto su mi rekli da sam njihov gost i da će se brinuti o mojoj bezbednosti, uprkos opasnosti po njih same, samo su ćutali sve dok nisam bezbedno stigao na drugu stranu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu