​Uticaj grčke krize na Balkan

Čak i bez ulaženja u to ko je u pravu, a ko u krivu (i zašto) u onome što se sada s pravom može nazvati sve-evropskom debatom u vezi sa grčkom finansijskom krizom, možemo se zapitati kako bi njeno negativno razrešenje (a to bi, bez sumnje, bio izlazak Grčke iz Evrozone, i čak, moguće, EU) uticalo na Balkan u celini.

Važnost grčkog dugotrajnog članstva u Evropskoj uniji i Evrozoni za ovaj deo Evrope ne bi nikako smeo da bude potcenjen. Postavši član, tada Evropske ekonomske zajednice 1981. godine, dakle skoro deceniju pre pada Berlinskog zida, Grčka je uvek bila geografski temelj sna balkanskih nacija o srećnijoj i evropsk(ij)oj zajedničkoj budućnosti, sna koji je moguće ostvariti. Razlozi za to što dobar deo ovih zemalja taj san još uvek nije uspeo i da ostvari uglavnom nemaju veze sa trenutnom krizom. Ali jedno se, ipak, nije promenilo – ako je Grčka mogla tako rano da bude prihvaćena, onda taj cilj mogu da postignu i ostale zemlje Poluostrva, koliko god da im je za to potrebno i, naravno, po ispunjenju određenih kriterijuma.

Nije slučajnost da prvo zvanično obećanje perspektive punopravnog članstva u Evropskoj uniji nosi ime jednog grčkog grada - Thessaloniki Agenda 2003. Ima puno simboličnosti u samom izboru, pošto je Solun grad iz kog su potekli Ćirilo i Metodije, dva grčka misionara iz IX veka, koji su obogatili, i trajno obeležili, kulturu tada tek nedavno pristiglih Južnih Slovena podarivši im njihovo prvo pismo.

Vraćajući se u današnjicu, očigledno je da „sleganje" političkog terena posle post-jugoslovenskih ratova 1990-tih, na žalost, još uvek nije sasvim završeno. Iako su skoro sve zemlje Zapadnog Balkana zvanični kandidati za članstvo u EU, region se susreće sa brojnim problemima i još uvek je potencijalno nestabilan. Proces normalizacije odnosa između Srbije i Kosova je u veoma osetljivoj fazi, konstitutivna pitanja u Bosni i Hercegovini su i dalje nerazrešena, dok u Republici Makedoniji i dalje vlada politička, pa donekle i međunacionalna napetost, usled afere u vezi sa snimljenim razgovorima državnih zvaničnika i policijskog obračuna sa naoružanim Albancima u Kumanovu (od kojih su neki došli iz susednih država).

Povrh svega, region je svedok masovnog pokreta ljudi, često i čitavih porodica, sa Bliskog istoka, koji su dovoljno očajni da kroz Balkan putuju peške ka krajnjim ciljevima na zapadu i severu Evrope. Regionalna ekonomija, uzevši u celini, pokazuje određene znake oporavka, ali bi svaki ozbiljniji poremećaj mogao da je vrati nazad u stanje dugotrajne depresije. Valja takođe imati na umu da balkanske nacije imaju običaj, ne sasvim neosnovano, da sebe vide kao još jednu pozornicu geostrateškog nadmetanja Rusije i Zapada, kao i da je među njima prisutan osećaj da region ne dobija adekvatnu pomoć onih koje na Zapadu vide kao svoje partnere. Sve u svemu, situacija nije dramatična, ali je sasvim sigurno nesigurna.

_________________________________________________________________

Pogledajte grčki dokumentarac: Sisa - kokain za siromašne

_________________________________________________________________

Izgubiti Grčku kao osnov stabilnosti na jugu, odnosno njenim zapadanjem u haos, koji bi najverovatnije pratio grčko povlačenje u neredu iz Evrozone, bio bi ništa drugo do politička – a nije isključeno i ekonomska – nuklearna bomba za Balkan. Ovo se pogotovu odnosi na one države koje još uvek nisu članice EU, ali ne samo na njih. Dodatno, Grčka je veoma dobro naoružana zemlja, za regionalne standarde, vojna super sila. Na Balkanu, ali i bilo gde na svetu, obično nije mudro spajati takav regionalan položaj sa potpunom ekonomskom i društvenom devastacijom. Objektivno, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi šta bi moglo da sledi takav razvoj događaja, ali sa još uvek nezaustavljenom krizom u Ukrajini, divljim terorizmom na Bliskom istoku, ovaj moment se čini posebno lošim za preuzimanje rizika te vrste. Dovoljan je samo jedan primer potencijalnih nevolja, koji je pri tom čak i nije toliko zloćudan: vlade u Atini i Skoplju se i dalje nalaze u diplomatskom sukobu u vezi sa zvaničnim nazivom grčkog severnog suseda. Ko zna kako bi ovaj sukob mogao da se razvija ako bi, usled velikih ekonomskih teškoća u Grčkoj, Sirizu u nekom trenutku zamenila vlada ekstremne desnice ili neki nedemokratski režim?

Svakako nikome nije cilj da krivi bilo koga za nastalu situaciju. Međutim, sasvim je razumno zaključiti sledeće: dok bi građani Grčke sebi ipak učinili veću uslugu odlučujući se da ostanu u srcu evropskog projekta, druga strana bi morala da uradi više nego do sada kako bi Grcima taj izbor izgledao bolji i kako bi izbor bio očigledan. Evropa mora biti Evropa šansi, bez obzira na prethodne greške. Uostalom, na toj premisi je, kao moderna zajednica evropskih naroda, i nastala. Još uvek ima vremena da se stvari preokrenu u korist Evrope, Balkana, pa i same Grčke.

mr Miloš Paunović je doktorant na Katedri za savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu