FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Kriza u Grčkoj užasno utiče na psihu ljudi

Neizvesnost rađa nesigurnost i bukvalno usprečava pojedinca da kontroliše sopstveni svakodnevni život.
16.7.15

Penzioneri čekaju pred bakom u Solunu na svojih 120 evra mesečne penzije Fotografija: Alexandros Avramidis

Fraza "depresivan sam" je postala česta među Grcima. Koristimo je da se žalimo kada su ljubavne veze u pitanju, opišemo svađu sa prijateljima ili kada nemamo dovoljno para na odmoru.

U poslednjih nekoliko godina, frazu koristimo sve više i više. Mentalno stanje Grka se polako pogoršava još od kada su uvedene prve mere štednje 2010. godine. Nakon toga, nekoliko istraživača je pokušalo da shvati na koji načlin mere štednje utiču na psihu ljudi i njihovo sveukupno zdravlje – ne samo u Grčkoj, nego svuda na svetu. Na primer, sociolog sa Universiteta Oksford Dejvid Stakler je dospeo u žižu javnosti pre nekoliko godina kada je objavio knjigu u kojoj je tvrdio da recesija utiče na sveukupno zdravlje, ali da štednja ubija . U knjizi Telesna ekonomija: zašto mere štednje ubijaju, Stakler piše da je "u Sjedinjenim Američkim Državama stopa samoubistava skočila tokom godina recesije od 2007. do 2009. godine."

Reklame

Grčki Institut za mentalno zdravlje je takođe istraživao vezu grčke finansijske krize i depresije. Godine 2008, 3.3 odsto stanovništva je pokazivalo simptome kliničke depresije, što je stanje koje se leči lekovima. Iste godine, taj procenat se udvostručio. Do 2013, 12,3 odsto Grka je imalo simptome kliničlke depresije. Sa više pd 2.5 miliona Grka koji nemaju zdravstveno osiguranje , možemo samo da pretpostavljamo kako će se situacija razvijati u narednih nekoliko godina.

Istraživači Univerziteta Tesalije su nedavno objavili studiju u kojoj tvrde da je broj samoubistava porastao za 35 odsto tokom recesije. Nezaposleni muškarci i penzioneri su među najkritičnijim grupama. Prema profesorki psihologije Betini Davou , slike krize – na primer beskućnici koji preturaju po đubretu – kod ljudi bude osećaj bespomoćnosti i beznađa.

Ove uznemirujuće prognoze su nastale tokom početka krize. Ne mogu a da se ne zapitam kako je poslednjih par nedelja uticalo na ljudi dok su se banke zatvrale, kada nam je ograničeno koliko novca možemo da podignemo sa bankomata, i sve to dok se izlazak iz Evrozone nadvijao kao mogućnost nad nama. Da bih saznao kakvo je stanje, pozvao sam predsednika Udruženja psihologa, doktorku Parisiju Salemi.

VICE: Koliko su poslednje dve nedelje bile stresne za Grke?

Dr Parissia Salemi: Od januara 2015. smo imali teške pregovore sa evropskim institucijama, sa vrlo kratkim periodima kada se ništa nje dešavalo. Niko nije znao kako će i da li će se svi ti pregovori isplatiti. Niko nije bio siguran da li mediji izveštavaju o pravim stvarima, istinito. Pod osnovnim informisanjem, svaki medij ima svoje političke i ekonomske interese i tako i tumači i tekuće događaje.

Reklame

Neizvesnost rađa nesigurnost i bukvalno sprečava pojedinca da kontroliše svakodnevni život. Kada ne možemo da predvidimo ni približno šta će se uskoro desiti, to može da prouzrokuje ogromne mentalne probleme, naročito kod ljudi koji su i do sada patili od određenih anksioznih poremećaja.

Kakvi problem mogu da nastanu u ovakvim situacijama?

U poslednje vreme viđam mnogo ljudi koji razvijaju anksioznost koji se manifestuje kroz fizičke simptome kao što su tahikardija, lupanje srca, bol u grudima, vrtoglavica i gubitak svesti.

Depresija je isto problem. Srećem mnogo ljudi koji su umorni od situacije i pokazuju da im je dosta svega, pesimistični su, bespomoćni i sa osećajem uzaldnosti. Ne vide razlog da bilo šta pokušaju, ne vide budućnost, ne vide nadu.

Da li porast broja depresivnih treba povezivati sa finansijaskom krizom generalno ili samo sa dešavanjima u poslednjih šest meseci?

Da, ljudi ne postaju depresivni od jednom. Depresija se razvija vremenom.

Da li ste primetili neke određene trendove u poslednje vreme?

Viđam da mnogi zaposleni u bankama imaju simptome anksioznosti, jer su suočeni sa situacijama u kojima nikada ranije nisu bili. Na primer, imaju klijente penzionere koji su besni zbog stanja stvari. Ljudi zaposleni u bankama moraju da se suočavaju sa njima na dnevnom nivou i njihova tela reagauju na ektremni način. Simptomi uključuju gušenje, vrtoglavicu, povraćanje i druge stomačne probleme.

Reklame

Šta savetujete ljudima?

Da manje gledaju televiziju. Grčke televizije ne neguju dijalog, umesto toga, pune su ljudi koji viču jedni na druge. Treba da ostanemo informisani, ali u isto vreme ne treba da uzimamo svačije mišjenje zdravo za gotovo.

I potrebno je da se zaštitimo od suprotstavljenih informacija. Svima nam je potrebno da razvijemo kritičko mišljenje. Važno je i zapamtiti da nam je svima potrebna pauza i odmor da bi odahuli od loših vesti i radili nešto što volimo – plivali, družili se sa prijateljima, šetali.

Šta očekujete da će se dalje dešavati u Grčkoj?

Nisam optimistična. Ranjive grupe ljudi su izložene ogromnom pritisku, finansijskom i psihološkom. Brine me način na koji razmišljaju u Evropi, potpuno tehnokratski i ekonomski. Izgleda da Evropa više ne služi svrsi kojoj je trebalo da služi, jednakosti među članovima i odbrani ljudskih prava.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu