Da me je neko preneo kroz vreme tog 5. oktobra 2000. godine u ovaj danas, mislila bih da su me ubacili u ovu najnoviju epizodu najdraže serije South Park. Ne sećam se šta sam zamišljala da će se dešavati petnaest godina kasnije, kao verovatno ni većina onih koji su tih dana bili na ulici. Ali teško da bih mogla i da zamislim ovakva presvlačenja, saveze i tragedije. Nije mi mašta toliko bogata.
Do 12. marta 2003. godine se još činilo da će se ići napred, nekad brže, nekad sporije, sa preprekama i kod kuće i napolju. Teško da ima nekog ko nije razočarao, prešaltao se, okupio nove i napustio stare. Zakon o lustraciji, pompezno uveden, nikad nije zaživeo, Hag su zaboravili i oni kojima je to posao, privatizacije propadale i obnavljale se, opet se puca na sve strane, novine su sramotne, kao i većina medija.
Reklame
Ipak, i pored svih nezadovoljstava, razočarenja, kajanja i psovanja, zaigra mi srce tog 5. oktobra svake godine. Setim se kako je bilo i na glasanju 24. septembra, "slučajnih" pucanja tada Mobtel mreže u trenucima kada Otporaši kreću u sred noći da lepe plakate, uzvikivanja "Gotov je", naslovnica dnevnih novina, izveštaja o "šačicama huligana" na RTS-u, vesti koje ne mogu da se provere, prvih poziva u ranu zoru 5. oktobra, smrada suzavca, stalnog izvirivanja u pravcu odakle bi mogli da stignu ti neki tenkovi, kao onomad, 9. marta 1991 i mejlova prijatelja koji su tada otprilke otišli u inostranstvo, gde su više pratili politiku stare domovine od događaja u novoj.Neki od njih su se vratili u Srbiju na talasu euforije promena. Pitali smo ih gde su bili 5. oktobra, zašto su se vratili i da li su se pokajali.
Milena, ekonomista, 45, predavala na koledžu u AmericiVICE Srbija: Sećaš li se gde si bila 5. oktobra 2000?Milena: U San Dijegu, držala sam časove studentima. Jedan od njih me je na pauzi pitao da li sam iz Srbije i znam li šta se dešava u Beogradu. Odmah sam pojurila u zbornicu i uključila TV: vidim zgradu Skupštine u dimu, a ispod kajron: Milošević is gone in popular uprising.Kada si pomislila da bi se vratila u Srbiju?Odmah! Ali nije bilo lako uklopiti sve, pa sam došla u Beograd tek u septembru 2002.Jesi li dobila neku ponudu za povratak ili je srce prelomilo?Srce je prelomilo, to jest, više stvari koje nisu bile vezane za karijeru i posao.
Reklame
Kakav je bio osećaj po povratku?Čudan. Nisam dolazila u Srbiju od odlaska 1991. godine. Nisam imala love, prve godine u Americi nisu bile baš lake, a posle toga je bilo mnogo komplikovano, bombardovanje i sve ono što se dešavalo. Imala sam osećaj kao da se vraćam sa neke ekskurzije i to me je držalo dosta dugo, možda i pola godine. Onda, kad je ubijen Đinđić, pala sam u depresiju, ali sam ipak rešila da ostanem.Jesi li se pokajala?Nisam, kad sve uzmem u obzir. Mada često besnim i nerviram se, ali još uvek je više onog što me ispunjava i čini srećnom, ne dozvoljavam da mi se politika i rijelitiji mešaju u život.
Foto: privatna arhiva
Nikola, 45, dugogodišnje iskustvo u konsaltingu, radio u FrancuskojVICE Srbija: Sećaš li se gde si bio 5. oktobra 2000?Nikola: Sećam se. Bio sam na autoputu blizu Đenove, u Italiji.Kada si pomislio da bi se vratio u Srbiju?U novembru 2002, a vratio sam se u aprilu 2003.Jesi li dobio neku ponudu za povratak ili je srce prelomilo?Dobio sam ponudu.Kakav je bio osećaj po povratku?Čudan, ali pozitivan, iako je bilo u sred vanrednog stanja 2003. godine.Jesi li se pokajao?Ne, ali iz ličnih razloga, a ne zbog Srbije i okruženja.
Foto: privatna arhiva, Dobrica Veselinović
Dušan, 33, programer, školovao se i radio u KanadiSećaš li se gde si bio 5. oktobra 2000?Dušan: Na predavanjima, tek sam upisao faks. Iskreno, nisam baš kapirao šta se sve dešava, ali su moji roditelji bili zakucani za televizor, mama je čak i plakala. I samo su ponavljali da im je strašno krivo što nisu u Beogradu tada.
Reklame
Kada si pomislio da bi se vratio u Srbiju?Par dana kasnije. Mada, moraš da me razumeš, za mene je Beograd u tom trenutku bio nešto poput povratka u detinjstvo, otišli smo za Kanadu kada sam imao deset godina i sva sećanja su mi bila pozitivna, bez obzira na sranje zbog kog sam otišao.Jesi li dobio neku ponudu ili je srce prelomilo?Ma, srce. Keva je htela da prvo završim faks, pa onda da vidim šta ću, ali sam je ubedio da napravim pauzu od godinu dana i dođem u Beograd, u februaru 2001. Ispostavilo se da nisam pogrešio, posao kojim se bavim je tada bio veoma tražen ovde i sa par drugara sam napravio malu kanadsko-srpsku firmu i evo već skoro 15 godina sve funkcioniše kako treba.Kakav je bio osećaj po povratku?Sjajan! Još se osećala ta ludačka energija, svuda, a i ja sam bio u najluđim godinama. Upoznao sam sjajne ljude, ponovo se našao sa nekim drugarima iz detinjstva. I to što je posao proradio, imalo je uticaja, naravno.Jesi li se pokajao?Nisam, ali moram da kažem da sam ipak u boljoj poziciji. Imam i kanadski pasoš, dakle, u teoriji, uvek mogu da odem. Za sada mi je, i pored svega što se ovde dešava, bolje u Beogradu.
FotoviaMilan, 42, radio više godina u bankarskom sektoru u Britaniji i AmericiSećaš li se gde si bio 5. oktobra 2000?Milan: Živeo sam tada u inostranstvu, moja deseta godina van Srbije.Kada si pomislio da bi se vratio u Srbiju?Ideja se javila već nakon rezultata izbora.
Reklame
Jesi li dobio neku ponudu ili je srce prelomilo?Na krilima ideje o povratku, radio sam na tome da dobijem ponudu za posao u Beogradu. Dobio sam je u toku 2001, prihvatio i preselio se na jesen te godine.Kakav je bio osećaj po povratku?Bio sam ispunjen zadovoljstvom jer sam preseljenjem bio bliži familiji i prijateljima. Bio sam uzbuđen jer sam bio deo talasa mladih ljudi koji su se vraćali u to vreme u Srbiju, verujući da će se demokratske norme ustaliti u društvu, a životni standard ubrzo podići.Jesi li se pokajao?Nisam, ali ne zato što sam bio u pravu po prethodnom pitanju, već zato što sam u Beogradu zasnovao porodicu koja me čini srećnim i ispunjenim. Srbija je ne samo ostala razočarenje, već je postala i pretnja za blagodet te iste porodice.
Miloš, 38, prevodilac, živeo u NemačkojSećaš li se gde si bio 5. oktobra 2000?Bio sam nekom usavršavanju jezika, razmišljao sam šta ću dalje posle faksa. Imao sam 15 godina kad smo otišli iz Beograda, znao sam šta se dešava, pratio sam vesti stalno te godine. Mnogi moji ortaci su bili u Otporu, pa sam i sa njima bio u vezi.Kada si pomislio da bi se vratio u Srbiju?Uh, ja sam roditeljima stalno govorio da bih se vratio u Srbiju čim Sloba ne bude više na vlasti. Onda me je ćale pitao šta ću sad, kad je pao. Odmah sam mu rekao da se vraćam, iako nisam znao ni gde, ni šta ću da radim.Jesi li dobio neku ponudu ili je srce prelomilo?Ma kakva ponuda, jedino sam znao da ću moći da, za početak da budem kod bake u stanu, a za posle, mislio sam, snaći ću se. Računao sam da ću sa znanjem i diplomama nekoliko jezika moći da nađem posao, i tako je i bilo.
Reklame
Kakav je bio osećaj po povratku?Divan. Nekako mi je izgledalo da je sve moguće i da će stvarno doći do tog tako željenog preokreta. Bio sam mlađi, nisam imao porodicu, svuda sam mogao da stignem i odem. Bilo mi je mnogo, mnogo gotivnije nego u Nemačkoj, ali su mi falile neke stvari odande.Jesi li se pokajao?Jesam, par puta sam bio na ivici da odem nazad u Nemačku. Klinac mi je još mali, ali kad bude došlo vreme za školu, ko zna, videćemo. Za sad smo tu, pa dokle izdržimo.
Sanja, 40, marketing konsultant, odrasla i školovala se u AustralijiSećaš li se gde si bila 5. oktobra 2000?Nećeš verovati, u zoološkom vrtu. Nisam imala pojma šta se događa dok nisam stigla uveče kući i zatekla gomilu poruka na sekretarici od roditelja i poznanika. Onda sam mahnito krenula da jurim vesti, CNN, BBC i sve to.Kada si pomislila da bi se vratila u Srbiju?Uh, dugo sam se lomila. Da sam bila negde bliže, možda bih lakše prelomila.Jesi li dobila neku ponudu ili je srce prelomilo?I jedno i drugo. Dobila sam ponudu, ne tako sjajnu finansijski, ali veoma izazovnu, a i moj tadašnji dečko, Australijanac, hteo je da dođemo, kako je govorio, da budemo svedoci istorije. I došli smo.Kakav je bio osećaj po povratku?Pa malo šizofren, s jedne strane, srce mi je bilo puno, a sa druge, nisam imala pojma u šta se upuštam. Moji roditelji i brat, koji su ostali u Australiji, bili su u fazonu, ovde uvek možeš da se vratiš, a htela si da budeš tamo.
Reklame
Jesi li se pokajala?i jesam i nisam. Jedino što znam da bi mi bilo mnogo krivo da nisam došla.
Milutin, 44, stomatolog, otišao 1991. u Belgiju.Sećaš li se gde si bio 5. oktobra 2000?Imao sam slobodan dan, sedeo kod kuće, kad me je zvala žena sa posla da mi kaže da gledam vesti.Kada si pomislio da bi se vratio u Srbiju?Pričali smo te večeri žena i ja odmah. Zbog Slobe smo otišli iz Srbije, sada ga više nije bilo. Oboje smo radili neke leve poslove, imali smo relativno sređen život, ali nam je mnogo toga falilo, naravno, ne materijalno.Jesi li dobio neku ponudu ili je srce prelomilo?Posle par meseci, kolega sa faksa koji je ostao u Beogradu, ponudio mi je da zajedno pokrenemo ordinaciju. To mi je bilo baš važno, u Belgiji nisam mogao da radim kao stomatolog, trebalo mi je hrpa papira i para da mi priznaju diplomu, a za to sam se školovao godinama. A i dolazilo mi se kući, priznajem.Kakav je bio osećaj po povratku?Super nam je bilo prvih meseci, iako smo se baš cimali da pokrenemo posao. Viđali smo se sa prijateljima non-stop, žena je brzo našla posao u jednoj tek otvorenoj banci, par godina je stvarno bilo sjajno.Jesi li se pokajao?Pa nisam, kad sve saberem. Ali ću ipak klinca da pošaljem kod rođaka u Belgiju, da tamo ide u srednju školu, da se malo makne iz ovog ludila. Pa kad završi, neka sam odluči gde će, tako se i meni nisu moji mešali u izbor.Ilustracija: Miladin MiletićPratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
Milena, ekonomista, 45, predavala na koledžu u AmericiVICE Srbija: Sećaš li se gde si bila 5. oktobra 2000?Milena: U San Dijegu, držala sam časove studentima. Jedan od njih me je na pauzi pitao da li sam iz Srbije i znam li šta se dešava u Beogradu. Odmah sam pojurila u zbornicu i uključila TV: vidim zgradu Skupštine u dimu, a ispod kajron: Milošević is gone in popular uprising.Kada si pomislila da bi se vratila u Srbiju?Odmah! Ali nije bilo lako uklopiti sve, pa sam došla u Beograd tek u septembru 2002.Jesi li dobila neku ponudu za povratak ili je srce prelomilo?Srce je prelomilo, to jest, više stvari koje nisu bile vezane za karijeru i posao.Kakav je bio osećaj po povratku?Čudan. Nisam dolazila u Srbiju od odlaska 1991. godine. Nisam imala love, prve godine u Americi nisu bile baš lake, a posle toga je bilo mnogo komplikovano, bombardovanje i sve ono što se dešavalo. Imala sam osećaj kao da se vraćam sa neke ekskurzije i to me je držalo dosta dugo, možda i pola godine. Onda, kad je ubijen Đinđić, pala sam u depresiju, ali sam ipak rešila da ostanem.Jesi li se pokajala?Nisam, kad sve uzmem u obzir. Mada često besnim i nerviram se, ali još uvek je više onog što me ispunjava i čini srećnom, ne dozvoljavam da mi se politika i rijelitiji mešaju u život.
FotoviaMilan, 42, radio više godina u bankarskom sektoru u Britaniji i AmericiSećaš li se gde si bio 5. oktobra 2000?Milan: Živeo sam tada u inostranstvu, moja deseta godina van Srbije.Kada si pomislio da bi se vratio u Srbiju?Ideja se javila već nakon rezultata izbora.Jesi li dobio neku ponudu ili je srce prelomilo?Na krilima ideje o povratku, radio sam na tome da dobijem ponudu za posao u Beogradu. Dobio sam je u toku 2001, prihvatio i preselio se na jesen te godine.Kakav je bio osećaj po povratku?Bio sam ispunjen zadovoljstvom jer sam preseljenjem bio bliži familiji i prijateljima. Bio sam uzbuđen jer sam bio deo talasa mladih ljudi koji su se vraćali u to vreme u Srbiju, verujući da će se demokratske norme ustaliti u društvu, a životni standard ubrzo podići.Jesi li se pokajao?Nisam, ali ne zato što sam bio u pravu po prethodnom pitanju, već zato što sam u Beogradu zasnovao porodicu koja me čini srećnim i ispunjenim. Srbija je ne samo ostala razočarenje, već je postala i pretnja za blagodet te iste porodice.Miloš, 38, prevodilac, živeo u NemačkojSećaš li se gde si bio 5. oktobra 2000?Bio sam nekom usavršavanju jezika, razmišljao sam šta ću dalje posle faksa. Imao sam 15 godina kad smo otišli iz Beograda, znao sam šta se dešava, pratio sam vesti stalno te godine. Mnogi moji ortaci su bili u Otporu, pa sam i sa njima bio u vezi.Kada si pomislio da bi se vratio u Srbiju?Uh, ja sam roditeljima stalno govorio da bih se vratio u Srbiju čim Sloba ne bude više na vlasti. Onda me je ćale pitao šta ću sad, kad je pao. Odmah sam mu rekao da se vraćam, iako nisam znao ni gde, ni šta ću da radim.Jesi li dobio neku ponudu ili je srce prelomilo?Ma kakva ponuda, jedino sam znao da ću moći da, za početak da budem kod bake u stanu, a za posle, mislio sam, snaći ću se. Računao sam da ću sa znanjem i diplomama nekoliko jezika moći da nađem posao, i tako je i bilo.Kakav je bio osećaj po povratku?Divan. Nekako mi je izgledalo da je sve moguće i da će stvarno doći do tog tako željenog preokreta. Bio sam mlađi, nisam imao porodicu, svuda sam mogao da stignem i odem. Bilo mi je mnogo, mnogo gotivnije nego u Nemačkoj, ali su mi falile neke stvari odande.Jesi li se pokajao?Jesam, par puta sam bio na ivici da odem nazad u Nemačku. Klinac mi je još mali, ali kad bude došlo vreme za školu, ko zna, videćemo. Za sad smo tu, pa dokle izdržimo.Sanja, 40, marketing konsultant, odrasla i školovala se u AustralijiSećaš li se gde si bila 5. oktobra 2000?Nećeš verovati, u zoološkom vrtu. Nisam imala pojma šta se događa dok nisam stigla uveče kući i zatekla gomilu poruka na sekretarici od roditelja i poznanika. Onda sam mahnito krenula da jurim vesti, CNN, BBC i sve to.Kada si pomislila da bi se vratila u Srbiju?Uh, dugo sam se lomila. Da sam bila negde bliže, možda bih lakše prelomila.Jesi li dobila neku ponudu ili je srce prelomilo?I jedno i drugo. Dobila sam ponudu, ne tako sjajnu finansijski, ali veoma izazovnu, a i moj tadašnji dečko, Australijanac, hteo je da dođemo, kako je govorio, da budemo svedoci istorije. I došli smo.Kakav je bio osećaj po povratku?Pa malo šizofren, s jedne strane, srce mi je bilo puno, a sa druge, nisam imala pojma u šta se upuštam. Moji roditelji i brat, koji su ostali u Australiji, bili su u fazonu, ovde uvek možeš da se vratiš, a htela si da budeš tamo.Jesi li se pokajala?i jesam i nisam. Jedino što znam da bi mi bilo mnogo krivo da nisam došla.Milutin, 44, stomatolog, otišao 1991. u Belgiju.Sećaš li se gde si bio 5. oktobra 2000?Imao sam slobodan dan, sedeo kod kuće, kad me je zvala žena sa posla da mi kaže da gledam vesti.Kada si pomislio da bi se vratio u Srbiju?Pričali smo te večeri žena i ja odmah. Zbog Slobe smo otišli iz Srbije, sada ga više nije bilo. Oboje smo radili neke leve poslove, imali smo relativno sređen život, ali nam je mnogo toga falilo, naravno, ne materijalno.Jesi li dobio neku ponudu ili je srce prelomilo?Posle par meseci, kolega sa faksa koji je ostao u Beogradu, ponudio mi je da zajedno pokrenemo ordinaciju. To mi je bilo baš važno, u Belgiji nisam mogao da radim kao stomatolog, trebalo mi je hrpa papira i para da mi priznaju diplomu, a za to sam se školovao godinama. A i dolazilo mi se kući, priznajem.Kakav je bio osećaj po povratku?Super nam je bilo prvih meseci, iako smo se baš cimali da pokrenemo posao. Viđali smo se sa prijateljima non-stop, žena je brzo našla posao u jednoj tek otvorenoj banci, par godina je stvarno bilo sjajno.Jesi li se pokajao?Pa nisam, kad sve saberem. Ali ću ipak klinca da pošaljem kod rođaka u Belgiju, da tamo ide u srednju školu, da se malo makne iz ovog ludila. Pa kad završi, neka sam odluči gde će, tako se i meni nisu moji mešali u izbor.Ilustracija: Miladin MiletićPratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
