FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Kreacionisti prave Nojevu barku u prirodnoj veličini

U parku će podići i kopiju vavilonske kule, bliskoistočno selo iz prvog veka, i vodiće ljude na putovanje kroz istoriju, od Avrama, do razdvajanja Crvenog mora i drugih hrišćanskih atrakcija.
20.11.15

Fotografija je vlasništvo Ark Encounter

U četvrtak sam se u Vilijamstaunu u Kentakiju obrela ispred biblijski precizne kopije Nojeve barke. Dugačak 160 a širok 25 metara, ovaj drveni brod u koji može da stane 10 hiljada ljudi samo je jedna od atrakcija tematskog parka „Susret sa barkom", koji je u izgradnji i čije se otvaranje planira u julu 2016.

Ovaj novi park je projekat „Odgovora u Postanju", neprofitne fundamentalističke hrišćanske organizacije koja se zalaže za teoriju kreacije Mlade Zemlje i protivi se teoriji evolucije. Ken Hem, predsednik i direktor „Odgovora u Postanju" koji se proslavio raspravljajući se sa Bilom Najom o evoluciji prošle godine na televiziji, tvrdi da će park imati 16 hiljada posetilaca dnevno i privući preko 1,4 miliona ljudi godišnje. U parku će podići i kopiju vavilonske kule, bliskoistočno selo iz prvog veka, i vodiće ljude na putovanje kroz istoriju, od Avrama, do razdvajanja Crvenog mora i drugih hrišćanskih atrakcija.

Reklame

Hem mi je u intervjuu rekao da veruje da će ovaj park biti „jedna od najvećih hrišćanskih atrakcija na svetu". Ali uprkos njegovom optimizmu, ekipi nedostaje par od predviđenih 91 milion dolara, a finansiraju se iz donacija, prodajom akcija i „doživotnih propusnica" za park. Tokom konferencije za štampu koju je održao u četvrtak u parku, Hem nije pomenuo da je park izgubio poreske olakšice u iznosu od 18 miliona dolara, verovatno zbog njegovih planova da zapošljava samo religiozne radnike, i da ne zapošljava homoseksualce i one koji nisu hrišćani. „Odgovori u Postanju" su takođe tužili i državu Kentaki, tvrdeći da su diskriminisani po Zakonu o verskim slobodama.

Doktor biologije Natanijel Džinson, koji je studirao na Harvardu i takođe je zagovornik kreacionističke teorije, radi sa Hemom u „Odgovorima u Postanju". Njegov posao je da se bavi obrazovnim aspektima „Susreta sa barkom", uključujući i informacije o priči o njoj, kao i o tome kako je barka uticala na razvoj ljudi i životinja. Razgovarala sam sa dr Džinsonom o ovom projektu biblijskih razmera.

Barka u izgradnji

VICE: Koji je osnovni cilj otvaranja „Susreta s barkom"?

Dr Natanijel Džinson: Mi smo hrišćanska služba. Naš cilj je da ljudi nauče Sveto pismo. Želimo da ljudi prihvate ono u šta verujemo, tako da je to način da im pružimo i dokaze. Ljudi pitaju, „Kako sve životinje mogu da stanu na barku", a ja želim da im objasnim, „Hej, evo kolika je bila". Ovo su njene dimenzije. To im odjednom menja pogled na stvar. To što će ljudi moći da je vide znači mnogo više od reči i slika. Jednostavno će moći da uđu u nju i kažu, „Vau, ovo je neverovatno velika građevina".

Reklame

Osim aspekta veličine, na ekranima će biti razni odgovori na moguća pitanja o životinjama koje su bile ukrcane na barku, a nudiće i savremene dokaze koji su u saglasnosti sa onime što u Svetom pismu piše o potopu, o tome kolika je bila barka, šta se dogodilo, kakve implikacije je to imalo na poreklo vrsta, kada su nastale, kakve to implikacije ima na geologiju, i tako dalje.

Možete li da nam objasnite šta se tačno dogodilo na Nojevoj barci i kako je to dovelo do evolucije vrsta kakve ih danas poznajemo?

Sa biološkog aspekta, pitanje na koje tražimo odgovor je šta je tačno Noje ukrcao na barku. U našim okvirima pobornika teorije da je Zemlja mlada, mi bismo rekli: Bog nije stvorio vrste kao takve. Stvorio je „vrste" koje bismo okvirno mogli da svrstamo u rodove. Daću vam praktičan primer, danas postoji 35-36 vrsta mačaka, od lavova i tigrova, do kućnih mačaka. Mi bismo rekli da sve one potiču od dve jedinke koje su bile ukrcane na barku. Isto je i sa porodicom pasa; od vukova i kojota, preko lisica do čivava, svi su nastali od dve jedinke sa barke. Ovo se primenjuje na bukvalno sve kopnene kičmenjake. Sve male i vodene vrste su opstale van barke.

Možete li da mi objasnite naučne metode koje podržavaju edukativni aspekat „Susreta s barkom"?

Deo mog istraživanja je i traženje odgovora na pitanje, „Možemo li precizno da identifikujemo koja stvorenja su bila ukrcana na barku?". Jedan od ključnih resursa nam je genetika, ali sredstva za određivanje genetike imamo tek od nedavno. Sekvence ljudskog genoma su kompletirane tek 2001, dakle skoro 150 godina posle Darvina. Znamo kako se DNK menja kod nekoliko vrsta, na primer, kod ljudi. Menja se na svakih šest generacija. Sasvim je moguće da su se sve promene dogodile u roku od šest hiljada godina. Možemo reći da danas postoji 78 varijacija, jedna za svakih šest generacija. To znači da bismo pre šest hiljada godina u suštini zatekli samo dvoje ljudi.

Reklame

Takve stvari možemo da radimo i sa drugim vrstama, ako je prošlo 4 ili 5 hiljada od potopa. Kada bismo se vratili 4 hiljade godina unazad, shvatili smo koje životinje su bile ukrcane na barku. A onda možemo da učinimo i obrnuto, i kažemo, ako su postojale samo dve mačke, kako su nastale sve te razne vrste, za samo par hiljada godina?

Neke od stvarima na kojima radim su pitanja kao što je to odakle uopšte potiče genetika. Veći deo našeg DNK je nuklearni DNK – tri milijarde DNK slova. Dolaze u dva primerka, od dva roditelja. Isto važi i za ostale vrste sa barke. Iz naše perspektive, izgleda da je bog otpočetka stvorio raznovrsnost.

Ovde svakodnevno radi ogromna građevinska ekipa. Kako su Noje i njegova porodica uspeli da izvedu tako ogroman projekat?

Na to pitanje postoji par različitih odgovora. Jedan je da su njegov cilj i njegov vremenski okvir bili malo drugačiji, u smislu da mi pokušavamo da podignemo ovu građevinu za par godina. Noje je imao 120 godina. Osim toga, mogao je da angažuje pomoć. Iako su potop preživeli sam on, njegova žena, njegovi sinovi i njihove žene, verovatno je postojalo više miliona ljudi na Zemlji u to doba, i sigurno je lako mogao da nađe neke koji će mu pomoći. Tako da mu je radna snaga bila dostupna. Imao je ogromnu količinu vremena – sastavljao ju je 120 godina da bi preživeo godinu dana sa svojom porodicom i životinjama. Posle toga im barka više nije bila potrebna, u suštini.

Reklame

Dakle, Noje je živeo više od 120 godina?

Mislim da je živeo skoro hiljadu godina. Imao je 500, 600 godina kada je došlo do potopa. Kako je moguće da su ti ljudi živeli stotinama godina? Iz naše perspektive, Bog je od početka stvorio savršena stvorenja, koja od tada propadaju. Čak i dan-danas, možemo da uočimo 60 mutacija na DNK po jednoj generaciji. Stvari su sve gore. U to doba su genetske informacije verovatno bile čistije, bilo je manje mutacija i manje bolesti. Živeli su duže i bili su snažniji. Noje je verovatno živeo mnogo duže od 120 godina, kao i ljudi oko njega. Imali su mnogo vremena i radne snage da sve ovo sastave.

Noje je imao 500, 600 godina kada je došlo do potopa. Kako je moguće da su ti ljudi živeli stotinama godina? Iz naše perspektive, bog je od početka stvorio savršena stvorenja, koja od tada propadaju.

Kako to objašnjavate nekome ko ne može sebi da utuvi u glavu ovakav koncept?

Morao bi da mu iznesem razloge zašto nam je životni vek danas kraći. Možda ćete pomisliti da pre nekoliko vekova ljudi nisu živeli toliko dugo. Tehnologija nam je produžila životni vek, ali ljudi u velikoj meri čak i u zapadnom, razvijenom svetu, umiru od starosti i raka. Stvari postaju degenerisane – kvare se. Mislim da to ima mnogo veze s genetikom. Naš genetski materijal je oštećen. Mnogo toga je zamaskirano zbog toga što smo heterozigotni i imamo dva roditeljska skupa hormozoma.

Imate Adama i Evu, koji su stvoreni savršeni. Oni su se reprodukovali. Stanovništvo raste sve dok ne dođe potop. A onda se sve svede na Noja, njegovu ženu, njegove sinove i njihove žene. To odjednom sužava raspoloživi genetski fond. Iznenada, smanjuje se broj dobrog gentskog materijala koji je dostupan. Imamo ono što u suštini može da se nazove krivuljom propadanja gena.

Reklame

Šta se dogodilo sa olupinom barke? Zašto nema opipljivih dokaza?

To je dobro pitanje. Ljudi je traže već dugo. Prošlo je 4000 godina. Koliko struktura od drveta može da opstane toliko dugo? Noje je sišao sa barke. Na planeti nema ničega, tu su samo on i njegova porodica. Šta bi prvo potražio? Sklonište, mesto za život. Želiš da ga sagradiš od drveta? Okružen si ogromnom količinom drvene građe koju možeš da razmontiraš i koristiš je za ogrev i žrtvovanje. Veoma je moguće da ju je sam razmontirao i od nje napravio kuće i druge građevine. Imao je praktične probleme, kao i njegovi potomci. Po našoj teoriji mlade Zemlje, ubrzo nakon potopa, stvorili su se idealni uslovi za ledeno doba, dakle za dramatične klimatske promene. Kada uzmemo u obzir sve to zajedno, koja je šansa da je barka opstala tokom 4000 godina?

Da li su vaš projekat i vaša verovanja izazvali negodovanje, i kako su „Odgovori u Postanju" reagovali na njih?

Mogu da govorim samo o tome što sam doživeo za ovih nekoliko meseci. Generalno, pokret kreacionista nailazi na mnogo kritika. I sam sam nailazio na njih. Meni je kritika dobrodošla, nauka se zasniva na kritičkom mišljenju savremenika. U pitanju je proces eliminacije. Ako sam negde pogrešio, želim to da znam. Za manje od nedelju dana ću učestovati u debati sa jednim evolucionistom, i zamolio sam ga da pročita moju literaturu i da evaluira ono što radimo, da možemo da ispravimo naučne greške, ako ih ima.

Ali kada smo već kod toga, prilikom interakcije sa evolucionistima stičem utisak da nisu svesni mog stava i naučnih pojedinosti onoga što govorim. Voleo bih da vidim više interakcije kada slušaju ono što im govorim. Ja se trudim da čitam svu njihovu literaturu. Skupljam sve naučne časopise… kada bi bilo više saznanja na obe strane, mislim da bismo imali produktivniju interakciju. Ali jasno je da je ovo pitanje koje izaziva žestoke emocije.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu