Obišla sam one koji su radili u Beogradu za Novu godinu

Gde si za Novu? Najčešće postavljano pitanje u decembru, na koje razmaženo prevrćemo očima iako ga i sami upućujemo drugima usadilo se u našu tradiciju pa već od prvog dana poslednjeg meseca u godini ono postaje deo naše svakodnevice.

I dok većina razmišlja koliko će i da li će dati para na ludu novogodišnju noć, koja po nepisanom pravilu bude najgora žurka u godini, toliko isforsirana lažnim optimizmom i besmislenom euforijom, ima i onih koji na pitanje sa početka teksta odgovaraju kao iz topa – na poslu.

Pošto sam i sama deo esnafa koji dočeke provodi radno ili delimično radno, mogu vam odmah reći da je raditi za čuveni doček mnogo bolja opcija od semafor žurke. Ispostaviće se da će se većina onih koji 2015. dočekuju na radnom mestu složiti sa mnom.

Kada sam počela da istražujem temu i pravim spisak vrednica koji se 31. decembra neće lešiti od alkohola i pečenja kao prosečan Srbin, iznenadila me je dužina ove liste i činjenica da ranije nisam mnogo o njima razmišljala. Pored kolega novinara, koji uglavnom ne rade za doček, ali po pravilu moraju 1. januara u 7 ujutru da dežuraju u redakciji, tu su i policija, hitna pomoć i vatrogasci, zatim sve divne namrgođene kasirke kojima se pijani zahvaljujete što rade, pa vi imate gde da uzmete još dve pakle cigara.

Tu su i konobari koji vam prinose i odnose dok se vi njišete u ritmu muzike, ali i taksisti koje ćete psovati zbog previsokih cena, ali ne možete da im se ne zahvalite što niste sa žurke iz Sremčice kući stigli peške. Kako su svi oni sastavni su deo mog, ali i vašeg provoda rešila sam da ih upoznam i proverim kao izgleda Nova godina iz njihovog ugla.

Za početak, uputila sam se u kancelarije Dežurne jedinice MUP-a kod ekipe za koju mi je rečeno da petu Novu godinu dočekuje radno. Njih desetak prati sve događaje u Beogradu, odgovara na vaše pozive i upućuje pomoć tamo gde je potrebna.

S obzirom da su novogodišnja dežurstva postala tradicija, ova ekipa je poprilično uvežbana. Okićene su dve jelke, (jedna od njih je plava, kako šef smene kaže „pandurska"), a u novogodišnjoj noći bude i hrane i pića.

- Uvek postavimo, da može da se prezalogaji nešto, a ranijih godina je kod nas svraćao i bivši ministar Dačić, da proslavimo i njegov rođendan. Sve to ima neku draž, kaže mi šef smene Goran Stamenković.

Prema njegovim rečima, novogodišnja dežurstva se od ostalih razlikuju samo po obimu posla – pogotovo kada je organizovan doček u gradu. Nikome od njih ne pada teško to što rade. Njihove porodice svesne su da oni nemaju standardno radno vreme.

- Mi pratimo dešavanja u celom gradu, primamo pozive i šaljemo jedinice. Za doček je uvek velika gužva. Veliki je broj pijanih, izbijaju tuče, neredi, na sve to mi moramo da reagujemo, objašnjava mi Stamenković.

Njegova zamenica Dragana Stevanović Obradović pokazuje mi salu koja je u novogodišnjoj noći puna.

- Ovde sede koleginice koje se javljaju na 192. Za Novu godinu je popunjen ceo red. Tamo sede zaposleni na sistemu Avala, oni upućuju jedinice i tu je sve bude puno za Novu godinu, kaže mi Dragana.

A njih dve rade za deset. Pokušala sam da progovorim dve rečenice s njima između zvonjave telefona, ali jedno što su uspele da mi kažu je „nama je Nova godina kao svaki drugi dan".

Moja sledeća stanica je kafić u kom radi Filip Grgurović, koji će 2015. godinu dočekati u kafani – radno.

- Ovo mi je prva radna Nova godina i iskreno da ti kažem ne mislim da bilo šta propuštam, priča mi Filip za šankom kafića u kom radi.

Njegovi motivi su veoma jasni, jer su očekivanja da se u novogodišnjoj noći zaradi bar duplo više nego inače.

- Ne pada mi teško to što sam radio, doček za mene još jedna subota veče, samo su svi sređeniji i daju veće bakšiše, kaže mi Filip.

Istom logikom vodi se Željko, moj dugogodišnji drug, koji kao taksista radi više od 10 godina.

- Na ulicu izlazim malo posle ponoći, skoro 10 godina je tako i moram ti priznati da mi ne fali lud provod. Volim da vozim za Novu godinu, svi su nasmejani, veseli, srećni i sređeni, ponavlja mi Željko ono što sam od njega nebrojeno puta čula.

Malo ga nervira to što ga teram da mi kaže da li zaradi više i što uopšte mora da mi ponavlja teme koje smo odavno pretresli.

- Naravno da zaradim više, pa više je ljudi na ulicama samim tim i više posla, objašnjava on.

Jedini problem s kojim se susreće je pojačan račun za pranje automobila, nakon onih stranaka koji alkohol ne umeju da zadrže u sebi. Prema Željkovim rečima, to je jedina mana radnog dočeka.

Za razliku od Filipa i Željka, kasirka koja radi za jedan od beogradskih trgovinskih lanaca, Novu godinu je provelai radno, zato što mora, a ne zato što će zaraditi više.

- Ne pitaj me ništa, moramo, ne mogu da kažem neću. Sva sreća pa mi ove godine nije zapao Božić, kaže mi kasirka koja me moli da joj ne napišem ime i gde radi.

Na pitanje da li bar dobije duplu dnevnicu, samo je odmahnula glavom. U njen minimalac uračunata su i noćna dežurstva i nove godine i državni praznici, samo nije uračunato ljudsko dostojanstvo.

Uzimam cigare koje sam kupila i jedinoj nezadovoljnoj sagovornici poželim srećne praznike, na šta se ona samo umorno nasmeja.