Proverili smo jesu li Pančevci najlošiji vozači

Ja sam dobar vozač. Tvrdim. Kako to? Prvih šest godina vozačkog staža harao sam srpskim putevima u celokupnom zastavinom asortimanu proizvedenom na ovim prostorima. Stojadin, pa 128-ica, na kraju jugo 45, prvi auto koji sam sebi priuštio.

Tek što sam položio, morao sam da rešim razne logičke zagonetke, poput održavanja na uzbrdici u Takovskoj bez ručne koja nije radila. Sad će svako reći „big deal, držiš kočnicu, u čemu je problem?". Problem je u tome što mi se auto gasio u leru, tako da sam konstantno morao da držim obe noge na tri papučice.

Kada naučiš da voziš u bilo čemu sa zastavinim znakom, automatski dobijaš ultimate expirience za saobraćaj i posle toga je sve lako. Slavija deluje kao prvi nivo Froggera. Pored svega, imam i oko 200,000 izvozanih kilometara za skoro deset godina i nekoliko internacionalnih road tripova. Znam kako da se izborim za prestrojavanje, a da ne budem potpuni džukac, gde mogu da napravim prekršaj da bih išao prečicom, kada se koji semafor otvara i gde mogu da vozim žutom trakom a da ne najebem.

E sad, kad smo se složili da sam dobar vozač, treba da kažem i da sam iz Pančeva. I da vozim auto sa pančevačkim tablama. Da li i dalje mislite da sam dobar za volanom?

Saobraćaj je prepun stereotipa, a jedan od najvećih je da su Pančevci najlošiji vozači. Da li je to mit ili istina? Čak mi je i urednik rekao da se, kada vidi pančevačke table, potpuno uznemiri za volanom i da je u stanju da skrene u drugu ulicu ili barem da pretekne taj auto. U našu odbranu, rekao bih da nismo loši vozači već da većina mojih sugrađana ne poznaje Beograd dovoljno dobro. Otuda i toliko nesigurnosti. Sa tim se ne slažu u beogradskoj auto školi „Peta brzina".

- Ma nisu samo Pančevci loši vozači. Svi koji dođu iz unutrašnjosti ne umeju da voze - tvrde mi iz „Pete brzine".

Na moje pitanje da li je to možda zbog nepoznavanja puta, dobijam negativan odgovor.

- Ma kakvi, ne umeju da reše raskrsnicu, radi se o nepoznavanju saobraćajnih propisa. Ljudima je dovoljno da vide široku ulicu i pomisle da imaju prvenstvo prolaza. To je zato što u svojim mestima nisu navikli na ovoliki intenzitet saobraćaja, česta prestrojavanja, komplikovane kružne tokove - kažu mi.

Nedavno mi je i ortak ispričao anegdotu vezanu za „strane table" u prestonici koja potvrđuje činjenicu da su Beograđani alergični na sve automobile koji na tablicama nemaju prefiks BG. Stariji gospodin, koji je ceo život proveo u Beogradu, vozio je službeni auto sa tablicama Stare Pazove jer mu je firma odatle. Toliko je odlepio da je na kraju vratio kola.

Sličnu borbu i ja vodim svakog dana. Tolerancija u saobraćaju generalno ne postoji u Srba, to je činjenica, ali sa toliko pičkaranja, sviranja i svega ostalog se nepravedno suočavam non-stop, zbog čega sam toliko nabijen tenzijom od saobraćajne svakodnevice u Beogradu da je pitanje trenutka kada ću prvi put u životu iskoristiti francuski ključ, ali kao oružje - mada je realniji scenario da će mi ga oteti i nalupati me u stilu Vinija Džonsa u Dve čađave dvocevke.

Naravno, ima i onih koji ne misle da su Pančevci lošiji vozači od Beograđana. Jedna od njih je Rosa Dončeva, vlasnica pančevačke auto škole „Elada Rosten", koja živi u Beogradu.

- Jedan procenat Beograđana dolazi u Pančevo da bi polagali vožnju jer im više odgovara da uče u uslovima mirnijeg saobraćaja, gde se mnogo lakše prolazi kroz kružni tok, jednostavno, lakše je snaći se u saobraćaju. Ne mislim da su Pančevci lošiji vozači, da je tako, ne bi ni Beograđani dolazili – kaže mi Dončeva.

U još dve pančevačke auto škole mi potvrđuju trend Beograđana koji dolaze da polažu kod njih. Pre je tu bio i razlog finansijske prirode, ali sada to nije više faktor zbog kojeg se polaznici odlučuju za Pančevo kao poligon, jer se cena po novom zakonu praktično izjednačila. Takođe, kažu mi da se najviše izdvajaju polaznici za teže kategorije od „B", kada su Beograđani u pitanju.

Ironija nalaže da je trenutno najbolji srpski vozač, upravo Pančevac - Dušan Borković. Čovek koji se trka sa Sebastijanom Lebom i najjačim reli imenima sveta. Da li je on izuzetak koji potvrđuje pravilo? Ili je u saobraćaju situacija Don't hate the game, hate the player?

Rekao bih, ovo drugo. Jer stereotipi u saobraćaju definitivno nisu kul, pa ni onaj da su žene loši vozači.