​Uđite u Kink.com porno palatu u San Francisku

U podrumu Oružarnice San Franciska nekada je Nacionalna garda držala svoje oružje i municiju. Ako tamo siđete danas, videćete motornu testeru čiji su zupci plastični jezici, sobu prepunu dildo-bušilica, i dva svetloplava bureta od po 55 galona koja sadrže prirodni lubrikant na bazi vode. Preko 400 litara je više nego solidna količina.

Pošto je Nacionalna garda napustila Oružarnicu 1976. godine, njihov nekadašnji štab je zaveden kao građevina od istorijskog značaja. To je značilo da potencijalni kupac ove zgrade od crvene cigle u neomavarskom stilu koja se proteže preko nešto manje od jednog hektara ne bi smeo da pravi značajnije arhitektonske promene. Oružarnica je ostala prazna trideset godina jer je teško bilo naći milionera spremnog da izdvoji brdo novca samo da bi posedovao mrežu memljivih tunela, čak i u San Francisku.

A onda se pojavio Piter Akvort. Rodom Britanac, došao je u Ameriku 1996. godine da bi studirao ekonomiju na Kolumbiji. Godinu dana kasnije, u tabloidu je pročitao članak o vatrogascu koji je zaradio četvrt miliona prodajući pornografiju preko interneta, i odlučio da osnuje sajt posvećen seksu kakav je i sam želeo. Ispada da se pola sveta pravilo da seks po njegovom ukusu ne postoji sve do pojave Pedeset nijansi sive.

Ipak, ako je suditi po uspehu sajta Kink.com, mnogo ljudi je dobro znalo zadovoljstvo koje nosi udarac biča pre nego što je E. L. Džejms uspela da proda sve one primerke u mekom povezu. Već 2006. godine, Akvort je mogao da kupi Oružarnicu San Franciska za skromnih 14.6 miliona dolara i pretvori je u najveći BDSM studio na svetu. Kink.com i razne ćerke-firme danas proizvode bezbroj sati hardkor pornografije nedeljno. Nije ni čudo da troše onoliko maziva.

U eri besplatno strimovane pornografije, sadržaj visoke produkcije koji Kink.com nudi i naplaćuje čine ovaj sajt jednim od retkih uspešnih izuzetaka. Odlučio sam da posetim njihov studio u San Francisku i platim 25 dolara koliko košta jednodnevni obilazak.

Tako sam se našao na kolenima u jednoj od njihovih tamnica. Prvo što primetite kad siđete tamo je da pod samo liči na tvrdi, ispucali beton; u stvari je od elastične gume. Vodič nam je bio Dejn, umetničko ime Bastijan.

On je jedan od onih uobičajeno zgodnih, klasično američkih tipova, zdravo pristojan da ne poveruješ ako se ima u vidu gde smo ga zatekli. Nikad ne bih rekao da je seksualno devijantan. U nekom drugom životu, mogao bi da bude Jehovin svedok.

„Ne volimo da nam se modeli povređuju," kaže povodom gumenih podova, a onda se zločesto kezi. „Mislim, naravno da volimo da se povređuju… ali samo na unapred dogovorene načine."

Dejn objašnjava da, iako Kink.com proizvodi eksplicitnu BDSM pornografiju, studio tretira bezbednost izvođača kao prioritet. „Pravimo porniće za ljude kao što smo i mi, za one uživaju u sceni agresivnog, dominantno-submisivnog seksa samo ako znaju da su svačije potrebe u stvari zadovoljene. Stvorili smo ambijent u kom je moguće podrediti se takvoj sceni, a u isto vreme zadržati kontrolu nad celim procesom."

U tunelima je čitav svet raznoraznih setova koje koriste Kink.com i njihovi ostali sajtovi; ukupno ih ima dvadeset četiri. Prvo imamo „Ultimativnu predaju", arenu u kojoj se održava rvački turnir za devojke. Deo šarma ovog sajta je činjenica da tretiraju turnir kao da je zaista sportski događaj – tu ne postoji scenario, za razliku od profesionalnog rvanja. Takmičarke su dodatno plaćene ako pobede, tako da imaju motiv da savladaju svoju protivnicu.

Pošto je ipak pornografija u pitanju, naravno da postoje bonusi i za uspešno razodevanje protivnice, guranje prstiju, zagnjurivanje među sise, i slično. Jednom mesečno, Kink.com dovodi studijsku publiku koja navija za svoje favorite, maše transparentima i dovikuje „sedi joj na lice" iz sveg glasa.

Iza ugla od ženske rvačke arene nalazi se set pod nazivom „Gola borba", isto to samo za muškarce, porno verzija „Borilačkog kluba". Dalje nailazimo na sobe sa kavezima i lancima u kojima se snima serija u produkciji Kink.com; zove se „Dresiranje O." i zasnovana je na motivima klasika francuske erotike, Histoire d'O iz 1954. Autor je bila Ana Deklo pod pseudonimom Polin Reaž, i recimo samo da joj „Pedeset nijansi" nije ni blizu.

U ovom studiju, Kink izlaže svoje „robove" izuzetnim telesnim i mentalnim naporima. Režiser serijala, Džejms Mogul, poznat je po tome što izvođače podvrgava rigoroznim režimima „treninga za robove," tako da čak i iskusne porno zvezde ponekad nešto urade po prvi put. Kod njega sve deluje dosta improvizovano, valjda zato što je BDSM verzija Majka Lija u pitanju.

Na setu za Dresiranje O. sam počeo da shvatam koliko dobre koreografe Kink.com plaća. Ne mogu da snimaju u zaista prljavim, vlažnim podrumima prepunim ustajale vode – prva inspekcija bi ih zatvorila. Umesto toga, sve je besprekorno čisto a ipak deluje kao da je već godinama u raspadnom stanju.

Na izlazu iz studija, znak podseća sve zaposlene na neophodne standarde čistoće. „!!! Obavezno je nošenje hirurških rukavica kad se dodiruje alat koji je bio u kontaktu sa telesnim tečnostima!!!" stoji na početku; dalje se između ostalog osoblje upućuje da redovno menja rukavice kad god „prelazi na sledeću igračku." Zvuči kao hardkor verzija podsetnika o pranju ruku koji visi u WC-u svake firme.

Posle tamnice, obišli smo setove na kojima se snimaju serijali kao što su „Vezivanje u javnosti" ili „Vezana i ponižena"; ambijent simulira okruženje spoljnog sveta. Kuće, barovi, ordinacije, zatvorske ćelije, učionice – sve je besprekorno dizajnirano do poslednjeg detalja u podrumu Oružarnice. Dejn kaže da se posebna pažnja posvećuje detaljima. „Ako pogrešno ispišemo algebru na tabli iza dvoje ljudi koji se jebu, pisaće nam publika da se žali."

Ako biste da postanete novi Džejms Din, dobar prvi korak je posao statiste u ovim „javnim" scenama, pre nego što zaronite naglavačke. Žitelji San Franciska mogu da se prijave onlajn za posao statiste. Primaju i parove – bio bi to prilično originalan izbor za prvi izlazak.

Ko hoće ozbiljnije da učestvuje, Kink.com uvek traži nove modele. Plate po snimku se kreću od 200 do 500 dolara za muškarce, odnosno 500 do 1,300 dolara za žene. Upitnik koji nude sadrži „Da-Ne-Možda" spisak putem koga novajlija navede šta hoće da radi i šta bi možda probao. Naravno, najbolje su plaćeni oni spremni na sve i svašta, pa i stvari koje bi retko ko drugi radio.

Kažem Dejnu da ću još razmisliti o upitniku, ali pre nego što završimo obilazak, hoće da nam pokaže još jedno mesto. Na najvišem spratu nalazi se prostorija koja bi mogla da prođe kao nečiji dostojanstveni dom da nije prastarog ginekološkog stola za pregled i zidova prepunih pornografskih portreta. Jedna od statua koja privlači pažnju predstavlja golu ženu bujnih grudi; autor je Kerol Akvort, mama vlasnika firme. Pošto je završila svoje delo, ostavila je Piteru da ga obmota konopcima. Pravi porodični biznis.

Ovo je „Sprat," ekskluzivni prostor za članove kluba Kink.com. U suštini je kao Downton Abbey, samo sa nešto više kuglica za usta, i dovoljno kože da liči na garderobu Kanje Vesta. Ovde na Spratu, izabrana ekipa BDSM fanova prisustvuje performansima Kinkovih modela u podređenim ulogama. Ekskluzivne liste gostiju garantuju da ne može bilo ko da upadne samo zato što je pogledao par filmova pa zamišlja da je Kristijan Grej. Pozivnice deli isključivo izvesni Maestro Stefanos na okupljanjima ljubitelja BDSM San Franciska; a kad se neko zove Maestro Stefanos, pretpostavljam da zna šta radi.

Ono što je najinteresantnije u vezi sa Spratom je činjenica da se žurke strimuju uživo; ljudi se širom sveta loguju da bi gledali i komunicirali kako sa učesnicima tako i sa drugim fanovima. To znači da BDSM entuzijasti u Malogradu na Gnjavi, koji bi inače teško našli osobu komplementarnog ukusa, mogu da iskoriste ono što Dejn zove „prenos sa matičnog broda Kink flote." Izgleda da je upravo to primer strategije koja je Kink.com dovela do uspeha. Iako je internet prepun besplatne pornografije, ljudi ipak fetišizuju pripadnost zajednici.