Preživeo sam rad u banci uz kristal met

Studija iz 2013. godine pokazala je da je sedam odsto Australijanaca uzrasta od 14 godina i starije priznalo da je u nekom trenutku svog života upražnjavalo kristal met (poznat i kao "led"). Brojke još nisu dostupne za 2014. godinu, ali rečeno nam je da su u porastu. Ko, dakle, puši to? Dotična droga više nije rezervisana isključivo za potlačene i bezube.

Nije teško naći ljude na "ledu" koji imaju dobar posao. Uzmite na primer Aleksa (čije je ime promenjeno). On radi u centrali neimenovane nacionalne banke i bavi se kreditima. Sve do prošle godine, redovno je uzimao drogu na poslu. Evo kako je to radio.

Bankarstvo je stresno okruženje. Ljudi koji tvrde da bankarstvo nije stresno su ludi. Zapošljavaju ljude koji su učeni, ali nisu preterano društveno prilagođeni. Prazni su iznutra, nemaju nikakvu ličnost. Radite sa četvoro ili petoro takvih, a oni samo pričaju o svojoj mački i prođe vam kroz glavu kako biste rado popili ili popušili nešto samo da pobegnete od njih.

Kad sam bio mlađi nisam voleo "led". Moja omiljena droga bile su pilule. Dvehiljaditih je kvalitet pilula bio fantastičan, ali su se naglo pokvarile i svi su se prebacili na met. I tako je "led" postao vikend zabava. Pušili bismo ga za vikend i narednu nedelju provodili spuštajući se s njega.

I tako bih se prepuštao rutini — zvali smo ih panični ponedeljci, užasni utorci, smorene srede… Četvrtci su zapravo bili dobri jer se ponovo bližio petak. Živeo sam i radio za vikend, da mogu da odem kod prijatelja i ponovo pušim. Zvali smo to Beskrajna priča.

Uraditi se na poslu bila je neka vrsta tabua. Zato sam sebi rekao da ću probati samo jednom, ali već prilikom prvog dima osetio sam vrhunac. Bilo je auuuuu, razvaljotka. Pričao sam sa svima i tipkao milion kilometara na sat. Uspevao sam da se javim na 5.000 telefonskih poziva i nisam umeo da stanem. Produktivnost je bila hiljadu posto, zbog čega uprava nije marila. Bio sam u fazonu: Razbijam ovo, posvršavao sam sve poslove, obavio sam sve! Potom se pretvorilo u naviku, došao bi ponedeljak, pa sreda i posle nekog vremena više nije bilo bitno koji je dan.

Spuštanje je stvarno zajebano. Treba ti "ksanaks". Ne znam kako to ljudi rade bez "ksanaksa". Ubije te nespavanje, lišavanje sna. Ali "ksanaks" je sve promenio. Ako uzmeš samo "ksanaks", imaš 20 minuta pre nego što kloneš. Ako uzmeš samo dim, odvalićeš se kao niko. Ali zajedno, oni se izjednače. "Ksanaks" smo zvali besplatno rešenje za sve probleme.

Kabine u toaletu za Božić. Ilustracije: Michael Hili

Mislio sam da se niko drugi ne radi. Banka je jedna veoma uštogljena sredina, ali na božićnim žurkama "leda" je bilo u izobilju. Stigli biste na proslavu Božića u firmi i odmah biste znali ko se uradio jer su sijali. Pozvali bi vas u toalet, a vi biste bili u fazonu: Oh moj Bože, pa taj lik radi u onom odeljenju, a onaj radi u računovodstvu. Božićne proslave su prilika za pravo odvaljivanje. Tako da, jeste, za poslednje četiri proslave Božića, ljudi su pušili po toaletima.

Nikad nisam mnogo mario za posao, ali me je ipak najčešće bilo sramota. Kao da sam to radio samo zbog uzbuđenja. Želeo sam da budem bolji čovek; želeo sam da napredujem. Želeo sam bolje da se osećam, da imam više novca, da radim dobre stvari i budem dobar prema ljudima. Dugo se nisam treznio zato što sam kao mlađi uvek bio odvaljen od nečega. Takav je alkohol, druže — kad si pijan, to ti je uvod u sve ostale droge.

Anksioznost i napadi panike bili su česti. Dešavali bi se na sastancima i morao si da stisneš zube dok se ne spustiš. Često bih se tražio sa posla kad sam bio na vrhuncu odvaljenosti ili kad sam se spuštao, i osećao sam se loše jer nisam zapravo bio bolestan. Uzeo bih samo onoliko odsustva koliko mi je trebalo da se saberem, ali da biste to uradili kako treba bile su vam potrebne nedelje. A najčešće sam bio loše raspoložen.

Konačno sam video meme koji glasi: Sad je 2014. godina, a ja sam i dalje govno od čoveka , i pomislio sam: Pa i jesam. Prosto nisam radio ništa pozitivno, tako da sam samo prestao s drogom. Ne volim ništa da radim polovično. Jednog dana sam samo prestao da pušim i krenuo da se raspadam. Nisam mogao da odem ni po sendvič. Svaki deo mog tela mi je govorio da treba da pobegnem. Ali mislim da je to bio efekat skidanja sa "ksanaksa", a ne "leda". Ali u međuvremenu sam dovršio zaokret od 180 stepeni. Nisam čak ni pio prošlog vikenda.

Nije bilo pogubno po moju karijeru, ali joj nije ni pomoglo. Toliko mi je to bila centralna stvar u životu da se nisam trudio da napredujem ni u čemu drugom. Niko na "ledu" mi nikad nije rekao: Hej, našao sam novi posao ili Imam novu devojku . Ni meni se ništa od toga nije desilo. Samo sam protraćio silne godine. Nisam izašao na večeru ni sa kim dve godine. Trebalo mi je četiri meseca da se skroz skinem. I znate šta? Odmah su mi javili da sam dobio novi posao. Baš tad. To se nikad ne bi desilo da sam i dalje uzimao drogu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu