Film

Priča iza revolucionarnog "Trejnspoting" postera

Marketinški dizajneri pričaju o poreklu Trejnspoting postera koji je krasio studentske domove širom planete.
20 Mart 2017, 9:01am

„Ne mogu da ti opišem koliko sam puta tokom devedesetih u raznim stanovima u kojima su ljudi uzimali moli i loš kokain nailazio na taj poster, kaže T. Kol Rejčel, urednik u The Creative Independent. „Taj poster" odnosi se na promotivni poster za film „Trejnspoting" Denija Bojla iz 1996. o grupi škotskih zavisnika od heroina. Mučan prikaz narkomanskog života u ovom filmu i egzistencijalno palamuđenje njegovih protagonista ostavilo je jak utisak na čitavu hronično nezadovoljnu generaciju. Film je inspirisao bezbroj parodija, razgovora o smislu života, i neizbežna sociopolitička drvljenja o tome kako film glamurizuje heroin (definicija glamura, evidentno, je kad Juan Makgregor mora da zabije glavu u najprljaviju WC šolju na svetu da bi iskopao svoje opijumske supozitorije.)

Iako je film bio hit, i promotivna kampanja koja mu je prethodila bila je revolucionarna na svoj način. Njen karakteristični stil – nedavno reinterpretiran za T2: Trainspotting – pomogla je da uspostavi kultni status filma. Što je još važnije, bila je nešto sasvim novo za filmsku industriju tog vremena, a to je i bilo planirano.

„Distributeri su hteli da se obrate populaciji konzumenata muzičke industrije", kaže Rob O'Konor, vlasnik Stylorouge, marketinške firme koja je odradila promociju za originalni Trejnspoting. „Hteli smo da poster ne liči ni na kakvu filmsku reklamu do tada viđenu."

Mark Blejmir, tada zaposlen u Stylorouge, dodaje: „Imalo smo mnogo vremena da stvorimo nešto jedinstveno. Mislim da filmske kompanije retko rade sa pravim dizajnerima, obično samo žele da informišu javnost o filmu pa pribegavaju standardnom kliše formatu."

Stylorouge, firma tada poznata po naslovnim stranama za Blur albume, uspela je da kontrira klišeima u slučaju Trejnspotinga. Drečavo narandžasta boja i Helvetika fontovi asocirali su na znake upozorenja obično viđene na biohazard materijalu ili lekovima u plastičnim flašicama. Na to su dodali crno-bele portrete glumaca, riskantan kreativni iskorak za film koji nije snimljen u crno-beloj tehnici. Ali prvi probni snimci delovali su malo… nezgodno. Glumačka postava delovala je previše dobroćudno, kao da igraju u TV sitkomu a ne u filmu o heroinu. Umesto toga, snimili su ih u ulogama.

„Kad su se pojavili, izgledali su izmučeno", kaže O'Konor o toj foto-sesiji. Upravo su završili snimanje tog dana, bili su iscrpljeni. „Prethodnih par nedelja su stvarno živeli tim životom iz filma, čiji je budžet bio prilično nizak. Nisu ih tetošili kao velike zvezde. Delovali su prilično mrgodno."

Namrgođeni ili ne, bili su spremno da odrade to što su im iz marketinga tražili – čak i Makgregor kog su ranije tog dana polivali vodom (snimala se čuvena WC scena). O'Konor, Blejmir, i fotograf Lorenco Agius odradili su fotografisanje, pa je produkcija postera mogla da počne. Uskoro su se pojavili u blizini univerziteta, u pokušaju da privuku studente. Pošto je film pratila velika pompa – bio je baziran na popularnom romanu Irvina Velša, ranije adaptiran za pozorišnu scenu u Londonu – ubrzo su i druge kompanije počele da kopiraju stil koji je Stylorouge osmislio.

„Bilo nam je smešno", kaže O'Konor. „Jedno vreme sam prikupljao primere tih pastiša, ali posle sam prestao, nije im se znao broj."

Jedan od postera na kojima Stylorouge nije radio sadržao je čuveni monolog iz filma („Izaberi život"). Godinama sam bio ubeđen da je taj poster bio zvanična promo verzija, potpuno sam zaboravio na poster sa fotografijama likova. Znam da sam verziju sa monologom video bezbroj puta po raznim studentskim domovima. Čak se sećam prvog puta kad sam naišao na njega – prva godina, avgust 2004., rasprodaja postera na kampusu. Ali ko ga je onda dizajnirao? Da li se prodavao neovlašćeno, kao deo masovnog lova u mutnom? Ne baš. Posle originalne promo kampanje koju su Stylorouge odradili, produkcija filma je licencirala kampanju sa drugom agencijom.

Za nas je ta licenca bila jedna od prvih. Veći deo dizajna smo preuzeli iz [originalne] kampanje," kaže Mark Argajl iz GB Posters, firme koja je odradila monolog-poster. „Štampali smo ga mnogo puta tokom godina, nikad ga nismo povukli. Veći deo dizajna bio je iz originalne kampanje. Mi smo odradili tri različite verzije postera sa citatom. Rekao bih da je to jedina licenca za postere koju smo zadržali 20 godina."

Iako se na njemu ne pojavljuju glumci, monolog-poster sadrži suštinski deo filma, citat koji je od Trejnspotinga napravio nešto više od samo još jednog filma o drogi. Rentonov „Izaberi život…" govor savršeno je izrazio egzistencijalnu dosadu generacije studenata i anksioznost koja mlade ljude hvata dok odrastaju i trude se da nađu svoje mesto u svetu.

„Još imam taj poster", kaže Ket Bein, novinarka i obožavateljka Trejnspotinga. Po prvi put je odgledala Trejnspoting sa 14 godina, i od tada vuče sa sobom taj poster. „Kad si klinka od četrnaest godina, film ti se sviđa jer ima tu svašta nevaljalo i sve je onako kul, a ti, jebiga, nemaš pojma ni o čemu. Ali kad sam poodrasla, taj citat jeste ostavio utisak na mene… Stigneš do one tačke u životu kad moraš da doneseš ključne izbore."

Još na VICE.com:

Šta se danas nalazi na mestima koja znamo iz prvog "Trejnspotinga"?

Drugi deo Trejnspotinga možda nije naš generacijski film, ali je vrh

Šta se dogodilo sa 'Trejnspoting' generacijom navučenom na heroin