Kako studenti u Beogradu uspevaju da se zagreju

Neracionalne stvari koje radimo tokom studentskog života ne podrazumevaju samo besomučno partijanje, nalivanje jeftinim alkoholom, muvanje sa čudnim ljudskim primercima zarad zabave ili utehe zbog nepoloženog ispita, rasipanje roditeljskim parama u prvoj nedelji meseca, a ostatak, preživljavanje na onoj preostaloj tegli džema i ajvara i par bonova za menzu.

U tom periodu dešava se i da rentamo stan koji nam nije baš odgovorajući, ali zbog nedostatka para ili nečeg drugog, odlučimo da tu provedemo i duže nego što bi trebalo. Sa ludim gazdom, improvizovanim zidovima i nedostatkom kupatila i nekako izlazimo na kraj, ali sve nas nekako stigne kad stegne zima, baš uoči januarskog roka, kad smo više u stanu, i primorani da se suočavamo sa lošim ili nedostatkom izbora podstanarske jedinice.

Po ovakvom ledu i hladnoći, čak su se i najveći parti manijaci uvukli u kuće, poskidali serije za bindžovanje ili spremanje ispita i preživljavanja ovog minusa, koji nikako da popusti. Neki su mi u poverenju rekli da za grejanje primenjuju i dry humping, ili zapale koju buksnu, ali nisu hteli o tome da pričaju javno.

Srđan i Željko su studenti Pravnog fakulteta koje sam prekinula u učenju da ih pitam kako se snalaze po ovoj zimi. Dok kuvaju kafu i služe me ratlukom od ruža i keksom pričaju mi kako su baš birali stan koji nema parno grejanje, da ne bi plaćali visoke račune za komunalije.

- Uspeli smo da nađemo takav stan, mislili smo da će biti isplativo, ali se ispostavilo da se u ovom delu struja ne deli na jeftinu i skupu, nego je monotarifna, isto je tokom dana i noći, neka srednja. Tokom decembra je bilo ledeno, pa smo upalili sve što smo mogli – kaže Srđan.

Račun za struju im je bio 12.700 dinara. Najviše troši uljani radijator, kažu, iako dobro greje, ali ga nisu gasili. Osim uljanog radijatora, imaju TA peć i klimu koju su takođe povremeno uključivali. Pitam ih da li je to sve, a Željko kaže da su uključivali i grejalicu u kupatilu, koja doduše radi na pola.

- Ma sve smo uključivali. Ume da nestane struje u celoj gajbi. Bojler, grejalica, toster, sve uključimo. I onda se desi da nestane struje. Jednom se desilo tokom tuširanja. Sva sreća pa nemamo protočni bojler, to bi nas ubilo u pojam. I ovako kad bojler ugreje vodu, ako je hladno može da se ohladi za pola sata – kaže on.

Srđan ga ispravlja, kaže da nije baš za pola sata, ali za recimo tri-četiri.

- Uglavnom, bolje mi je monotarifna struja, znaš kad bih se ja budio da uključim peć u šest ujutru – odmahuje rukom.

Imaju i neke fore kako da se zagreju – skupe ljude da bleje zajedno, uzmu rakiju, pa se tako greju.

- Jednom sam došao sam u stan posle četiri, pet dana, kad se nije grejao i bilo je minus 17, pa sam blejao u jakni naslonjen na uljani radijator, jer je trebalo dva dana da se zagreje – kaže Srđan dok nam demonstrira Squatting Slavs tehniku koju je primenjivao tokom tog grejanja.

Željko kaže da im je u početku bio problem, jer nisu odmah znali kako da koriste TA peć pa su uključivali samo jedan grejač.

- Trčao sam od kreveta do kupatila. Mrzelo nas da jedemo i da se kupamo. Gledao sam neku devojku koja je išla da pliva za časni krsti i razmišljam - ja ne mogu u ovoj sobi da pređem tih pet metara za tih pet sekundi, jer mi je hladno, a ona ulazi u hladnu vodu – priča mi Željko.

Desi se nekad da im gosti traže ćebe da se pokriju kad dođu da bleje, ali njima ne treba, jer su se navikli.

Kasnije dolazim kod Ksenije, studentkinje Filološkog fakulteta, kod koje je prilično toplo. Kaže mi da pošto živi sa dečkom i pored studija rade, uglavnom preko dana nisu tu, zavisno od smene.

- Ne isplati se da peć punimo noću, pa da bude najtoplije tokom dana, kad mi uglavnom nismo tu, a ne možemo da pazimo kad će ko stići, pa je ostavimo upaljenom tokom celog dana, da se ne rashladi kad dođemo – kaže Ksenija.

Pošto je zgrada starija, lošija je izolacija, pa počnu da greju čim krene malo hladnije vreme, na keca ili dvojku.

- Kad krene minus, onda redovno uključujem i to na trojku, dok tempertura ne ode na plus. Novembar je bio okej, nije bilo strašno hladno, pa mi je struja bila oko 4,000, za decembar je bilo 6000 dinara – kaže ona.

Greju samo jednu prostoriju gde provode vreme, jer je stara zgrada i loši su osigurači. Za sada je zadovoljna grejanjem, uklapa joj se u računicu, jer ne mora da se dogreva i dodatno se oblači.

Petar (21) i Aleksa (21) su studenti Rudarskog fakulteta na smeru Nafta i gas, pa sam pomislila da oni znaju najbolje koje su fore za efikasno grejanje.

Od grejnih tela imaju TA peć u dnevnoj sobi i svako po uljani radijator u sobi. Aleksa kaže da kad je minus 20 napolju, onda se i u kući uveče oko osam ohladi, jer je loša izolacija. Par dana  kada nisu bili tu, za praznike, bilo je ledeno.

- Bila nam se zaledila voda, pa nismo imali vode. Prvi dan kad sam došao, jeo sam obučen: znači sedim, šal, kapa, sve, i jedem – kaže Petar.

Snalazio se tako što je ceo dan provodio u čitaonici, a kući bi dolazio samo da prespava, i to ne u svojoj sobi, zbog hladnoće, već u dnevnoj pored uključene peći.

- Pokrivao sam se svim mogućim pokrivačima i samo molio boga da bude što toplije – kaže on.

Najveći problem je bio kako vodu odlediti. Za to su pronašli foru - uz glavni ventil priljube uljani radijator. Tako su satima grejali toalet.

- Na prvom mestu je da nam se stan svidi, pa posle gledamo da li nam je grejanje okej. Vodimo računa da uključujemo grejanje od 12, da iskoristimo jeftinu struju. Poslednji račun bio je 6,000, ali sledeći će da bude još veći – kaže Aleksa.

Pošto su studenti Rudarskog fakulteta, pitam ih šta je najefikasnija, a šta najgora opcija za grejanje.

Obojica se slažu da im se ova varijanta grejanja na struju svakako isplati, a da je najgora opcija Smederevac.

- To je problem u celoj Srbiji, većina se greje tako, a 70 odsto bace, a 30 odsto iskoriste od takvog grejanja. Drva su jeftina. Veliki procenat grejanja odlazi i na izolaciju, jer su uglavnom drveni prozori – kaže Petar.

Ljudi uglavnom greju samo jednu prostoriju, a tu se najviše gubi.

- 'Ajde što puno para ode na drva, nego što se i uništavaju resursi, o zagađenju da ne pričamo. Loša je opcija, a najviše je ljudi koriste – kaže Aleksa.

Kad sam ušla u stan kod Nikoline (23), studentkinje psihologije, umalo nisam dobila toplotni udar. Blagodeti parnog grejanja su se osetila na prvom koraku, a i po kratkim rukavima i četvrtkama u kojima je ona blejala.

- Ja sam se toliko smrzla u prethodnom stanu da sam rekla sebi da prelazim u sledeći samo sa parnim grejanjem. U tom stanu sam po ceo dan bila umotana u ćebe, iako sam na sebi imala tri sloja garderobe i često uključivala rernu da „dogrevam" – kaže Nikolina.

Osim što su ona i cimer imali sreće da dođu u stan rođaka koji su u inostranstvu, pa ne plaćaju kiriju, kažu da je super što je nova zgrada u kojoj svaki stan može da podesi koliko troši grejanje i onda da svakog meseca prema potrošnji i plaćaju.

- Evo ja sad plaćam oko 5,000 za ovo grejanje, plus 1,500 što se svakog meseca plaća, ali mi je stalno toplo, mogu da izađem iz kupatila u gaćama, i ujutru mi nije hladno. Da ne pričam što nekad moram i da otvorim prozor, jer odlično dihtuju prozori, pa nekad nema vazduha – kaže Nikolina.

Ona kaže da bi, koliko god para da ima na raspolaganju, radije dala i više za grejanje, samo da joj više nikada ne bude hladno kao u prethodnom stanu, jer joj je to smetalo za učenje.

Dakle, dragi studenti, presaberite se – da li ste letnji ili zimski tip, koliko hladno možete da izdržite, nabavite neko grejno telo i toplu tekućinu, pa tako zagrejani, knjigu u šake. I srećno sa januarskim rokom.

Još na VICE.com

Život u Studenjaku od 1950-ih do danas

Zašto studenti u Beogradu toliko vole da idu u čitaonice

Finansijski vodič za upis na fakultet

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu