Najbolja stvar na televiziji ove godine je bio: ’Westworld’

Ove godine nije bilo lako biti obožavatelj Zapadnog sveta. Druga sezona nije toliko usrala motku kao druga sezona Pravog detektiva, ali je bila blizu. Međutim, usred meteža komplikovanih zapleta, razmetljive narativne strukture i nedostatka emotivnog povezivanja, dobili smo „Zagonetku Sfinge“, koja je najbolja epizoda koju je Zapadni svet

ikada proizveo, kapa dole.

Epizoda počinje sa krupnim planom ploče Roling Stonsa „Igraj se vatrom“ koja se vrti na gramofonu. Opičnjavajuća pesma je pozadinska muzika za spori švenk kamere po kružnoj prostoriji dekorisanoj u minimalističkom stilu šika šezdesetih, nalik Kujbrikovskom. To je od samog početka čudan prizor za nas koji smo se navikli na pejzaže Divljeg zapada u parku, i stroge futurističke laboratorije koje se nalaze ispod njega. Onda kamera skreće na Džejmsa Delosa (Pitera Malena) – čija kompanija je vlasnica parka – kako pedala na stacionarnom biciklu, pre nego što se posveti svojim jutarnjim ritualima. Ploča, točkovi bicikla, mleko koje se vrti u Delosovoj jutarnjoj kafi, sve to nam daje vizuelne nagoveštaje. Krugove. Kamera prelazi na širok plan: čak je i soba kružna. Ne znamo gde se nalazi, ali je jasno da je na nekom skrovitom mestu, u karantinu, pod prismotrom, kao da je on neka vrsta zatvorenika ( Obožavatelji Izgubljenih su požurili da istaknu da su prepoznali koliko je ovo slično Dezmondovom uvodu.)

Delosov zet Vilijam (Džimi Simpson) stiže noseći bocu viskija. Delos sipa dve čaše: Vilijam odbija. „Ako nameravaš da prevariš đavola, moraš da mu izneseš ponude“, kaže Delos, ispijajući svoje piće. Kaže Vilijamu da je spreman da izađe. Vilijam kaže da mora da sprovede test da bi ustanovio da li je Delos spreman. Kada Delos pita šta oni – Vilijam, ili ko kog da ga posmatra – traže, Vilijam odgovara: „Vernost“.

To postavlja temelje za sekvencu koja se u „Zagoneci Sfinge“ ponavlja tri puta. Drugi put kada vidimo Delosa, na gramofonu je druga ploča (Roksi Mjuzik, „Do The Strand“), ali bicikl je isti, prostorija je ista, krugovi su isti. Ovoga puta Vilijams pokazuje Delosu transkript istog razgovora koji vode već godinama, sve do replike o đavolu. Ispostavilo se da Delosova kompanija pokušava da usadi svest svog osnivača – koji je odavno mrtav – u verzije domaćina, da bi mogao da živi zauvek. Zapadni svet nije samo firma za zabavu; oni pokušavaju da savladaju besmrtnost. Kada Delosov bot napravi verbalni lapsus („Treba mi svež duh… vazduh“), Vilijams zna da je još jedan pokušaj propao, i oni ga spale. „Igraj se vatrom“, nego šta.

Ima mnogo drugih scena u ovoj epizodi od kojih zastaje dah, uključujući i uzbudljiv obračun Čoveka u crnom sa bandom majora Kradoka, ili Bernardovo jezivo sećanje na to kada je komandovao bezličnim robotima prilikom ubistva ekipe naučnika, ali ponovljena Delosova sekvenca je ono što pokazuje najveću snagu Zapadnog sveta: rastuću tenziju, iskrene emocije, poigravanje s umom, i sposobnost da obezbedi mnogo dubljeg značenja, ako želimo da ga nađemo. Za one koji vole da kopaju, imaju mnogo toga da otkriju: Danteove krugove pakla, životni ciklus čoveka ( na šta se odnosi naziv epizode), čistilište, boga i đavola, pa čak i malo Frankenštajna.

Prokletstvo svih koji su umešani u Zapadni svet kulminira kada Elsi (Šenon Vudvord) i Bernard (Džefri Rajt) nailaze na kružnu sobu. Naučnika odavno nema, a ovaj model Davosa je ostavljen da propadne. Pulsirajuće crveno svetlo pretvara scenu u pravi horor film. Oni zatiču Delosa na biciklu, kako pedala unazad. Unakazio je lice slomljenim staklom; ubio je laboratorijskog tehničara. Pokušavajući da izigrava boga, Zapadni svet je stvorio pakao.

„Kažu da su postojala dva oca“, kaže Delos, nakon što ga Bernard savlada. „Jedan iznad, a jedan ispod. Lagali su. Uvek je postojao samo đavo. I kada pogledaš nagore sa dna, samo vidiš njegov odraz koji ti se smeje u lice“.

Prokletstvo.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.

Pogledajte i film "U carstvu srpskih gejmera"