Kad general Mladić pozove iz Haga svi se redom postroje

"Ljubi vas deda Ratko," počeo je svoje obraćanje preko mobilnog telefona osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić gostima u jutarnjem programu televizije Hepi.

Sin osuđenog ratnog zločinca Darko Mladić je sa osmehom na licu držao telefon blizu mikrofona. Pored njega su sedeli istoričarka Jelena Guskova i Pavel Sergejevič Dorohin, poslanik u ruskoj Dumi - svi troje su gostovali da bi promovisali knjigu "General Mladić: Poslednja bitka, uspomene, intervjui, dokumenti”. U studiju su bili i voditelji jutarnjeg programa Jovana Jakić i Milomir Marić, a društvo im je pravio još jedan ratni zločinac (pravnosnažno osuđeni) Vojislav Šešelj, koji je i dalje poslanik u srpskom Parlamentu. Svi su bili jako obradovani osuđenikovim pozivom.

"…I ovaj Marić neka dođe da me vidi," nastavio je osuđenik svojim slabim glasom koji je odavao krhkost i bolest. "Nek on intervjuiše Vojislava Šešelja, a Voji reci da dođe, da igramo šah, jer sam ga zadnji put tukao 7-1."

Svi su prasnuli u smeh. Onda je Mladić, po presudi osuđen za genocid u Srebrenici, proganjanje stanovništa u Bosni i Hercegovini i terorisanje Sarajeva tokom opsade duge četiri godine, pričao o tome kako su njegov i Šešeljev sin bolji u šahu od njih dvojice na šta je Marić "pozdravio sinove," nakon čega je Mladić razmenio pozdrave sa Dorohinom koji mu se obratio na ruskom.

"Rusija…. boga mi, ovi se šire ka Rusiji… Pozdravi Pavela, neka otvore oči šta ovaj NATO hoće," nastavio je ratni zločinac nakon čega je pozdravio još jednom "Voju" i poručio mu "da smrša". Kroz salvu osmeha, pravosnažno osuđeni ratni zločinac i narodni poslanik je pozdravio osuđenika u prvom stepenu sa porukom da mu je stomak "rezerva za sledeći štrajk glađu". Marić je u nekom trenutku rekao "Videćemo se uskoro."

Ćaskanje se tu završilo i svi prisutni u studiju su, sa osmesima raširenim od uva do uva, nastavili razgovor. Tokom telefonskog razgovora sve vreme je na ekranu televizije, kojoj je pre samo nekoliko nedelja komisija Ministarstva kulture i informisanja koju su činili Dragan Karadžić, Dragan Guzijan, Muharem Bazdulj, Marina Dimitrić i Dragan Đorđević dodelila dva miliona dinara za emisiju u kojoj će se "obrađivati teme nataliteta, zaštita dece, starih, vršnjačko nasilje…" stajao potpis "Govori gen. Ratko Mladić", a u uglu se nalazila najava za intervju sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Ponašanje svih u studiju Hepija nije ni na koji način ukazivalo na to da rade nešto što je moralno ili profesionalno problematično. Govori tela i tok razgovora nisu ni ukazivali da je poziv bio bilo kakav izraz stava prema ratovima u Jugoslaviji ili zločinima za koje je Mladić osuđen. Više od svega, tih nekoliko minuta je izgledalo i zvučalo kao prijateljski, topao razgovor između ljudi koji se nisu dugo videli i koji nedostaju jedni drugima. Kao da je Mladić čovek koji je zbog prirode svog posla udaljen od svojih bliskih (što je na neki način i tačno) koji su sad radosni jer mu konačno čuju glas. Osim reference na NATO, sve ostalo je bilo o porodici, sinovima i šahu. Rat, zločini, ubijeni deca, rasturene porodice i prognani civili nisu bili teme. Umesto toga, prijatelji su banalno ćaskali.

Vrlo brzo, usledila je reakcija. Novinari su pitali Mehanizam za međunarodne krivične sudove kako se desio još jedan u nizu propusta u vezi sa time šta osuđenici koji su u pritvoru u Hagu mogu i ne mogu da rade. Portparolka je za BBC na srpskom rekla "da se verovatno radi o kršenju Pravilnika o pritvoru," a na upit Slobodne Evrope Mehanizam je odgovorio "da razmatra da li je došlo do kršenja pravila pritovora u vezi sa obaveštavanjem pritvorenika." Za ideju o tome kako će teći to razmatranje možemo da se okrenemo zaključcima istrage o samoubistvu ratnog zločinca Praljka u kojoj nije utvrđeno kako je on došao do otrova kojim je sebi u sred sudnice u Hagu sebi oduzeo život. U toku dana, Mehanizam je odlučio da narednih mesec dana nadzire pozive osuđenog.

Međutim, ovo je bio samo prvi deo "medijskog blica" povodom knjige o zločincu Mladiću. Odmah sa Hepija, otišli su na konferenciju za štampu.

Medija centar, koji je prošle godine dobio finansijsku pozajmicu od Dragana Đilasa, jednog od lidera opozicionog "Saveza za Srbiju", na svom veb-portalu ima odeljak "Mediji o medijima" u kome su udarne vesti bile linkovi za tekstove: "Predsednik Vučić i predsednik Hitler", "Izveštaj EK: Srbija nije napredovala u ključnim oblastima", "Komisija: Opasne laži Ilustrovane politike o Ljiljani Smajlović", "Bahati novinar“ i laži jedne premijerke". Takođe, na svom sajtu ima i cenovnik iznajmljivanja prostora za "konferencije za novinare, panel diskusije, okrugle stolove, seminare, prezentacije i promocije." Zahvaljujući tom cenovniku znamo da je Komitet za podršku generalu Ratku Mladiću platio između 25 i 32 hiljade dinara da bi iznajmili prostor u Medija centru - koji je deo organizacije čiji je cilj "unapređivanje profesionalnih i etičkih standarda" - za svoju promociju knjige povodom koje su bili i na Hepiju. Gostima sa Hepija su se pridružili Petar Škrbić, general i penziji i Ljiljana Bulatović, novinarka i publicista. Na portalu Medija centra je moguće videti fotografije sa promocije.

U prethodnim danima i nedeljama, od trenutka kada je "Ilustrovana politika" odlučila da napravi naslovnu stranu koja izgleda kao "fan fiction" verzija članka "Ćuruvija dočekao bombe" Politike Ekspres, na liniji vlast - nezavisni mediji - mediji bliski vlasti konstantno su eskalirale međusobne, hiperbolične optužbe o tome ko je nacista, ko je na karikaturama, šta znači kritikovati karikaturu, koliko demokratije ime u Srbiji itd, itd, itd, itd.

Tako da je u stvari ironično da su Hepi, medijska kuća za koju važi da je bliska trenutnoj vlasti, i Medija centar, koji je u vlasništvu NUNS-a, našli zajedničku tačku: ni jedni ni drugi nemaju problem da bilo besplatno bilo za novac daju platformu za promovisanje knjige (na ruskom jeziku) bitaka, uspomena, intervjua, dokumenata osuđenika za neke od najgorih zločina počinjenih u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

Kasnije tokom dana, NUNS, možda čak i iz zgrade u kojoj se dešavala promocija, izdao je saopštenje, zajedno sa NDNV, u kome piše "da su zgroženi postupkom Hepi televizije" ali da "nisu iznenađeni postupkom "opasno tabloidnog TV Hepi - reč je o produženoj ruci aktuelnog režima, koja blagonaklono gleda na sve zločince iz mračnih devedesetih godina 20. veka". O promociji knjige u saopštenju nije pisalo ništa.

Sa druge strane, u izjavi za Insajder, Olivera Zekić, članica Saveta REM-a rekla je da REM neće ništa uraditi po pitanju intervjua jer "telefoniranje ne potpada ni pod jedan zakon, a kome je do morala neka ide u crkvu" i pitala novinare Insajdera - valjda ironično - "Jeste li vi čuli za borbu za tržište i borbu za gledaoce?". Ovo izjavu je nepotrebno komentarisati jer je toliko prožeta sofizmima i bezobrazlukom da može da stoji u rečniku kao primer za obest.

Posledica ni za šta od ovoga neće biti, ni profesionalnih, ni pravnih, ni etičkih. Ali ono što je gore je što ni u jednoj reči, ni u jednom postupku, niko od aktera koji su dali svoje platforme za promociju knjige o Mladiću nije pokazao sramotu. Ljudi mogu iz raznih razloga da rade loše stvari, ali ako su svesni da su loše, osetiće i komuniciraće sramotu. Toga ovde nema.

Ono što je Hepi uradio je mnogo gore od onoga što je dozvolio sebi Medija centar, ali od Hepija i osoba kao što su Zekić su ovakve stvari postale rutina. NUNS je u istom danu kroz Medija centar izdao prostor za promociju, a onda je napisao da je zgrožen Hepijem. Nije problem licemerje, već lakoća kojom je to urađeno.

To je najveći utisak ovog dana, kada je "general pozvao iz Haga." Lakoća i opuštenost sa kojom su se taj telefonski poziv i ta promocija i sva ova saopštenja desila. Sve je bilo jednostavno, uigrano, prosto. Još jedan običan dan u srpskim medijima. Bilo je podjednako i banalno i opasno. Jer je takvo zlo.