Droge

Dilovanje MDMA za mog oca nas je zbližilo, potom razdvojilo

Sve je zvučalo bezbedno iz njegovih usta, čoveka koji pažljivo dinsta tofu.
07 Februar 2018, 9:04am
Fotografija: Shutterstock

Ovaj tekst je originalno objavljen na VICE Australija.

Reči "porodica", "narkotici" i "trgovina" prizivaju scene krajnje bede; tinejdžeri s ulice prodaju drogu koju u kućnoj radinosti prave njihovi roditelji. Nešto poput karijere dilera droge Nejmonda Brajsa u seriji The Wire. Ali dilovanje MDMA za mog oca nije bilo čisto poput nekakve televizijske drame sa HBO-a.

Pre nego što smo zajedno ušli u "posao", moj ćale je bio samo moj diler. Kad sam imala 20 godina, dao mi je moju prvu kapsulu MDMA tokom festivala Big Day Out. Video je da se osećam suviše neugodno i neudobno u sopstvenoj koži da bih sama za sebe kupila drogu i, budući da je bivši guru iz Silicijumske doline sa sklonošću ka pankerskim ideologijama, naručio je veliku količinu MDMA sa dark veba.

Mislila sam da će uzimanje droge rešiti tu neizlečivu anksioznost u meni. Da ću od nje postati glasnija, hrabrija i bolja plesačica. I zaista, bilo je mahanja pesnicom u vazduhu toga dana, ali je ekstaza bila kratkog daha. Kad sam došla kući i počela da se spuštam, moja soba postala je Danteov Pakao. Mogla sam samo da zurim u tepih i ponavljam sebi u bradu: "Jebeš tepih."

Moj ćale je, s druge strane, bio uzbuđen. U njegovoj glavi je to što smo zajedno zgutali drogu tokom _Big Day Out_-a bila vežba iz zbližavanja. "Nemoj da se brineš oko spuštanja", rekao je kao neki dobar drugar posle burnog vikenda. "Razvićeš toleranciju."

Posle tog prvog puta, razvila sam prilično ozbiljno naviku. Isprva sam drogu uzimala samo vikendom kad sam odlazila u klabing da bih se osećala manje neprilagođenom, ali dani koji bi usledili posle bili su nepodnošljivi i samo su me gurali sve dublje u depresiju. To me je teralo da se još više oslanjam na veštački serotonin, tako da sam počela da ga utrljavam u desni svaki put kad sam morala da imam bilo kakvu interakciju u društvenom okruženju.

Na kraju je moj otac primetio moje pojačane izlaske. "Ako želiš da budeš sigurna da tvoji prijatelji dobijaju samo dobru robu", pitao me je jednog dana, "zašto im ne bi preprodavala ono što ja naručim preko interneta?" Imao je dobru nameru. Ne možete uvek da budete sigurni da je MDMA kupljen na ulici čist. A za mene je sve to zvučalo još bezbednije iz njegovih usta, čoveka sa parom hvataljki koji pažljivo dinsta tofu.

Dogovorili smo se da ću prijateljima prodavati kapsule za 25 australijskih dolara po komadu. Sa svakom kapsulom koju bih prodala, on bi u džep strpao 22 dolara čiste zarade. Kapsule su ga koštale samo tri dolara po komadu, tako da je njegov udeo u zaradi bio veoma visok. Ja sam se, s druge strane, odlučila za altruistički pristup. Ponajpre zato što sam želela da konzumiram prvoklasne droge, a isto sam želela i za svoje prijatelje. Ali još važnije, zato što je moj ćale zavisio od Centralinka. Na taj način je mogao da zaradi neki novac sa strane, a da mu australijska vlada ne ukine socijalnu pomoć.

Nisam planirala da se psihološki navučem na MDMA, ali sam uzimala ćaletovu drogu svakog vikenda i nisam plaćala za nju. On je primetio da se zarada smanjila. Jednog dana me je nazvao i pitao me direktno: "Gde je moj novac?" U tom trenutku nisam bila njegova ćerka, bila sam njegova sluškinja — diler droge koji ga je zakidao za zaradu. Rekla sam mu da sam se suviše uradila i da ne mogu da se setim. Nastala je tišina. Potom je pročistio grlo, rekao mi: "Da ti se to više nije ponovilo" i prekinuo vezu.

Taj razgovor me je još više okrenuo drogama. Nastavila sam da prodajem za svog oca, a svoju anksioznost sam izbegavala tako što sam se potpuno odvaljivala. Jedna kapsula pretvorila se u dve; dve kapsule pretvorile su se u utrljavanje u desni pre obične večere sa prijateljima.

Jedne noći nekoliko meseci kasnije moj dečko i ja smo otišli na rejv. Posle nekoliko sati, primetili smo veliku grupu ljudi kako stoje na ulazu; nosili su bele mokasinke i bež kapute. Neko nas je upozorio na to da su to policajci u civilu na tajnom zadatku, ali pre nego što smo stigli da donesemo bilo kakvu racionalnu odluku, u lokal su ušla i dva ogromna vučjaka. Moj partner i ja smo bili veoma urađeni, a ja sam kod sebe imala još dve kapsule MDMA. Bila sam paralisana na obodu plesnog podijuma dok je mi je pas prilazio, ne skidajući pogled sa mene. Potom je životinja sela, naznačivši policajcima da je nešto pronašla. Mislila sam da sam gotova.

Ali pas je seo ispred lika za kog se ispostavila da je imao gram vutre u rancu. Moja stopala nervozno su tapkala ostatak večeri.

Narednog dana sam se probudila razbarušene kose i razmazane šminke. Popila sam energetsko piće, pronašla majku i sela na ivicu njenog kreveta. Ona me je pitala šta se dešava; zašto dolazim kući nekoliko dana kasnije sa flekama od vina na rukavima majice. Tu je bio kraj. Rekla sam joj, isprekidanog daha, da prodajem drogu za svog oca. Pokušala je nešto da mi kaže, ali nije uspela da izusti ništa koherentno. Umesto toga se samo rasplakala, a ja sam joj se pridružila. Potom sam ćaletu poslala poruku: "Mama zna." Sve je bilo gotovo.

Prestala sam da uzimam drogu i prekinula sva parazitska, pseudo-prijateljstva — uključujući i svoj odnos sa ocem. Nakon što smo razmenili neke teške reči, a ja upljuvano vrištala da ga više ne volim, potražila sam pomoć psihologa. Ona je zaključila da su moji ozbiljni psihološki problemi manje ili više potekli od mog oca, a da je izlet u prodaju droge naprosto bio katalizator za moje mnogo veće probleme. "Pokušao je da se zbliži s tobom preko droge kao prijatelj", rekla mi je. "Pretpostavljam da je to bio prijatelj kog nijedno od vas dvoje nije imao."

Sada odlazim u klubove trezna i uspevam da održim svoj deo razgovora dok mi moji prijatelji pričaju o drogiranim planovima za budućnost, zašto me vole i zašto su srećni što me poznaju. Pronašla sam utehu u hladnom odnosu sa svojim ocem i mineralnoj vodi. I sada shvatam da negde između kontrole i haosa postoji izvesna zdravorazumska i srećna ravnoteža, koja uglavnom sme da se naruši bezalkoholnim pićima i drogama — kad ih uopšte ima u igri — koje vam kupuju prijatelji, a ne članovi porodice.

*Ime autorke je promenjeno da bi se zaštitila njena privatnost.

Još na VICE.com:

Dilovanje droge u Saudijskoj Arabiji je veoma stresan posao

Policija je uhvatila goluba sa rancem punim ekstazija

Student-diler u Beogradu o tome kako mu ide "posao" na faksu