Princ vutre Mark Emeri za VICE: Sve droge treba da budu legalne, posebno one loše
Foto via Cannabis Culture  
420

Princ vutre Mark Emeri za VICE: Sve droge treba da budu legalne, posebno one loše

Mark Emeri se zalaže za legalizaciju već 28 godina, bio je uhapšen 39 puta i dužan je državi 200,000 dolara zbog ilegalnog prodavanja trave.
20.4.18

Čuveni Princ vutre, kandadski aktivista Mark Emeri je boravio nekoliko dana u Beogradu povodom konferencije LibertyCon gde je nastupao kao jedan od glavnih govornika. Našla sam se oči u oči sa čovekom koji je zbog aktivizma u prošlosti proveo više od pet godina u zatvoru. Seli smo u tihu improvizovanu sobu za intervjue i započeli ono što će se ispostaviti kao odličan razgovor uz osrednji espreso.

Mark se otvorio o vremenu koje je proveo u zatvoru, objasnio je zašto veruje da sve droge treba legalizovati - posebno one loše, podelio je neke zaminljive priče iz privatnog života i ocenio srpsku vutru.

VICE: Da li ti je ovo prvi put u Beogradu?

Mark Emeri: Jeste, sviđaju mi se bulevari i vaša kultura ispijanja kafe. Ovde je lepo proleće. Vidim da volite da zablejite, ima mesta za hiljade ljudi da sednu na kafu ili neku hranu.

Reklame

To je dobrim delom zato što nam je stopa nezaposlenosti jako visoka.

Da li ste nasledili ogromnu birokratiju iz Titivog režima?

Da, imamo veliki birokratski sistem i ogroman javni sektor. Kako tebi sve deluje?

Moj otac je bio Englez i ja sam odrastao čitajući evropsku literaturu, tako da znam mnogo o istoriji Beograda, Srbije i Jugoslavije. Kada posmatramo istorijske tokove i trendove, kao što su stalni ratovi na ovim prostorima. Balkanski ratovi, dva svetska rata, građanski ratovi. Postoji čitava istorija loše krvi među zemljama na ovom geografski značajnom prostoru.

Počeo sam da se bavim aktivizmom pre interneta. U tom periodu si morao da završiš u zatvoru da bi stigao do novina.

Istovremeno ste Sloveni pa vidim Vladimira Putina svuda. Video sam njegovu sliku u nekim prodavnicama, to mi je bilo zanimljivo. Beograd ima malo tog istočno-evropskog šarma. Meni, pošto sam sa Zapada, slovenske države kao što su Bugarska, Rumunija i ostale imaju sličan senzibilitet.

Baviš se aktivizmom na različite načine već tri decenije, kako su se stvari menjale u tom periodu?

Počeo sam da se bavim aktivizmom pre interneta. U tom periodu si stvarno morao da uradiš nešto da privučeš pažnju. Da bi završio u novinama uglavnom si morao da završiš u zatvoru. Kada sam pročitao Ajn Rend, formirao sam moju filozofiju aktivizma koja je podrazumevala da moram da stvarno radim nešto – odbijanje da platim porez, građanska neposlušnost, izazivanje policije. To je bio jedini način da dođeš do ljudi. Danas je drugačije. Danas svako može da napravi event i pozove sve preko društvenih mreža, ne moraš uopšte da se potrudiš.

Reklame

Tačno, ali tada je nešto značilo da završiš u vestima pa se trud isplatio, sada imamo ciklus vesti gde se sve zaboravlja posle 24 sata.

To je tačno. Kada sam ja počeo 1990. jedina stvar koju si čitao u novinama su bile vesti o hapšenjima ljudi koji su gajili marihuanu. Ali uvek su bile samo negativne stvari u medijima. Nisu objavljivali ništa o tome kako može da bude korisna u medicinske, spriritualne, pa čak i ekonomske svrhe.

Sada imamo sve vesti o marihuani. Vlade raznih država govore da su zainteresovane za razvoj medicinske marihuane. Ali u stvarnosti vidimo najveću prevaru koja se dešava u svetu danas. Ne legalizuju je, nego je kontrolišu i uzurpiraju našu kulturu. Prohibicija je imala bar tu jednu dobru stranu da nam je kultura bila jako snažna i ujedinjena zbog progona koji smo trpeli.

Progonjeni smo barem 55 godina. Uhapšeno je više od 60 miliona ljudi, pola od toga u Americi, a druga polovina u ostatku sveta. Ali to su ogromne brojke i ogromna nepravda samo zbog mirovnog i poštenog životnog stila.

Zašto je marihuana ilegalna?

To je pravo pitanje. Treba da se zapitamo čega se državne vlasti toliko plaše da su u stanju da uhapse 60 miliona ljudi, što nastavljaju da rade i dan danas. To rade zato što marihuanu koriste ljudi koji razmišljaju slobodno. Ljudi koji razmišljaju svojom glavom su najveća opasnost za bilo koju vlast u društvu. Baš kao što su najveći saveznici uvek konformisti. Ljudi koji su skloni dogmatskom razmišljanju i veruju da su vlasti i zakoni inherentno ispravni, čak da su od Boga dani. Ja ne verujem ni u šta od toga. Ja sam ateista i anarhista.

Reklame

U 28 godina mog aktivizma sam video vladu koja zabranjuje sve knjige i magazine o travi, bongovi su bili zabranjeni, nije bilo medicinske marihuane, industrijske konoplje. Ničega nije bilo.

U Kanadi svi moraju da kupuju vutru iz državne radnje ili ideš u zatvor. Potpuno je apsurdno da isti ljudi koji nas hapse zbog trave drže monopol na prodaju marihuane.

U tih 28 godina se zakon nije promenio, Parlament nije ništa uradio. Ali išli smo na sud mnogo puta i tu je presuđeno u našu korist. Dobili smo mnogo prilika da ubedimo širu javnost kroz akcije građanske neposlušnosti, debate i kršenje zakona. Ali zakon se u Kanadi fundamentalno nije promenio iako sada imamo medicinsku marihuanu i indistrijsku konoplju.

U Kanadi provincije odlučuju kako će se ta legalna trava prodavati i dve najveće provincije su odlučile da same prodaju travu i zadrže monopol. Meni je ovo posebno uvredljivo jer su to isti ljudi koji nas progone i još uvek nas šalju u zatvor.

Da li se zalažeš za leglizaciju ostalih droga?

O da, svih droga. Verujem da sve droge treba da budu legalne, posebno one loše. Kada ljudi kažu da treba da legalizujemo marihuanu zato što je tako dobra za nas, ja kažem da, ali baš zbog toga nije važno da li je legalizovana – tu je jedini problem nepravda – to što se ljudi hapse zbog biljke. Ali trava je bezbedna, nije ista situacija kao što vidimo sa fentanilom i lekovima na recept i heroinom. Oni ubijaju ljude kada se kupuju na crnom tržištu. Bolje da se besplatno drogiraju, nego da se ubijaju, da kradu ili nešto treće. Te droge su jako jeftine i lako se prave. Moj savet bi bio dajte im droge besplatno.

Reklame

Gde je klima najpogodnija za tako nešto?

Države koje već imaju određeni stepen slobode, kao što su Kolumbija ili Urugvaj. U Čileu na primer možeš da gajiš koliko god biljki želiš za sebe. Ali u ovim državama se ljudi jako plaše da prekrše zakon jer su sve imale diktatore. Tamo niko ne želi da ode u zatvor u Kolumbiji, Čileu, Argentini ili Meksiku. Kada odem tamo moram da modifikujem moju poruku, ne mogu da kažem da treba da idu u zatvor jer su njihovi zatvori mnogo gori od naših.

Ja sam bio u 39 različitih zatvora u Kanadi i SAD-u. Nikada nisam išao na fakultet, a srednju školu sam završio u zatvoru u Americi.

Imao sam vremena i želeo sam da vidim da li mogu to da uradim. Dobio sam najveći rezultat – 123 od 125 tačnih odgovora. Prvo sam želeo da se sprdam sa tim, jer je bilo lako, ali je to bila vest i javili su mi se neki ljudi koji su bili inspirisani da završe školu, pa nisam želeo više da pravim sprdnju od toga.

Haha, čestitam. A sada šta se dešava?

Trenutno sam pod kaucijom za sudski postupak u Montrealu koji je zakazan za maj. Takođe sam skoro bio osuđen u Torontu pa sam istovremeno i na uslovnoj slobodi. Nisam mogao da putujem dok nisam priznao krivicu na suđenju u Torontu. I u Montrealu ću priznati krivicu, što je još para za njih.

Za šta si tačno osuđen i koja je kazna?

Imao sam ilegalnu prodavnicu vutre u Torontu, za to su me osudili. I dobio sam jako veliku kaznu, 200,000 dolara. Srce mi se slama kada pomislim da moram da dam 200 hiljada dolara državi, ali alternativa je da odem u zatvor na četiri i po godine. Ne znam šta ću da radim, ne želim da im dam novac, ni nemam toliko para. Mogao bih da nabavim te pare kada bih prodavao travu.

Kada sam imao prodavnicu vutre u Torontu, zaradili smo million dolara za samo 15 dana.

Ne mogu da ponovim to ukoliko nije ilegalna prodavnica trave. Ne želim da otvaram legalnu prodavnicu, to je toliko doadno i ne isplati se. Ako imaš legalni šop onda moraš da kupuješ od države, to nije nimalo zabavno. Bolje me ubodite u srce. To je kao neki distopijski mračni roman u kojem moraš da kupuješ droge od države, samo što je stvarno.

Kad smo kod distopijskih romana, da li si razmišljao da pišeš fikciju?

Reklame

Pa imam dosta priča, ali ne stižem sve da ispričam. Na primer, neke stvari naučiš kada ziviš u putu. Ja sam sa sinovima i tadašnjom ženom dve godine proveo u putu. Bili smo na jednom kineskom ostrvu blizu Malezije. Nije bilo skoro nijednog čoveka, ali je bilo mnogo životinja. Jedan dan smo se kupali u južnom kineskom moru. Bilo je baš idilično. U jednom trenutku smo videli majmuna koji je potrčao prema našim stvarima čim smo ga primetili. Uzeo je svu našu hranu i pobegao.

Moja tadašnja žena je ostala u vodi, a momci i ja samo ga pojurili u džunglu. Majmun se popeo na drvo i baš je bio srećan. Čak je uzeo zalogaj jabuke i pljunuo na nas, jako arogantno. Rekao sam sinovima nešto što sam pročitao u knjizi o Iban plemenu sa ostrva Borneo koji su lovili majmune i gorile. Rekao sam im da uzmu penise u ruke da odemo ka majmunu i mlatimo zajedno penisima. Ne paničite, rekoh, čitao sam o ovome!

Na tri. Jedan, dva, tri – mlatili smo kurčevima ka majmunu.

Majmun je skroz poludeo. Lice mu se zacrvenelo, kosa mu se nakostrešila. Mi smo vrištali od smeha, ali smo se i uplašili. Majmun je poludeo jer smo imali veće kurčeve od njega. Pljuvao nas je i gađao našom hranom. Kada smo pokupili hranu, rekao sam deci da možemo to da uradimo još jednom pre nego što dođu i ostali majmuni. Sećam se koliko je odlepio, bio je potpuno van sebe. To je nešto što verovatno ne čuješ svaki dan.

Da, jebote.

Haha.

Ispričaj mi kako si dobio titulu Princ vutre?

Reklame

To je počelo kada su novine Seattle Washington 1996. objavile članak o meni gde su me nazvali ‘Kanadski princ vutre’. Pisali su o meni jer sam imao problem sa prohbicijom. Posle toga sam dobio poziv od ljudi iz CNN-a koji su videli taj tekst i želeli su da urade priču o mojoj misiji da svi gaje vutru. Tada sam prodavao mnogo semenki i koristio sam pare od toga da lobiram inicijative za legalizaciju medicinske marihuane u Vašingtonu, Koloradu, Arizoni i Aljaski. I mnoga ta mesta sada imaju legalnu travu.

Ali ta operacija nije mogla dugo da traje jer me je primetio američki državni tužilac. Zbog toga sam bio u zatvoru pet godina. Izručili su me iz Kanade u američki zatvor. Prvo je bilo 29 do 40 godina, ali smo u pregovorima smanjili i ja sam prihvatio, jer je bila najbolja opcija. Tako je moja saradnica izbegla zatvorsku kaznu što mi je bilo jako važno jer je imala rak kože i umrla je, a nisam hteo da umre u zatvoru.

Znači zaslužio si ime.

E da, CNN je uradio tu priču koja je izašla u oktobru 1997. Tu sam pričao kako sam slao semenke u Ameriku, šta sam radio s parama, šta mi je bio cilj - da prerastemo Vladu na revolucionaran, ali miran, botanički način koristeći kapitalizam. Ta kampanja je bila jako uspešna i inspirisala je mnoge ljude da nas imitiraju, što mi je bilo važno.

Kada sam pričala ljudima da ću te intervjuisati bili u fazonu jao beli, cis*, strejt muškarac iz Kanade je aktivista za vutru - kakav heroj. Da li dobijaš mnogo takvih komentara i kako reaguješ?

Reklame

Mene mnogi ljudi smartaju za levičarskog aktivistu iako sam libertarijanac i kapitalista. To je zato što je pažnja većine ljudi jako površna u najboljem slučaju. Pošto sam libertarijanac često govorim stvari koje vređaju i konzervativce i levičare. Obe grupe su jako netolerantne, to je baš očigledno. Stvar je u tome što oni nemaju pojma. Oni ne znaju da li sam ja pušio kurac, ne znaju da li imam vaginu, oni samo pretpostavljaju ove stvari.

Reći ću ti da sam imao seks sa muškarcima i ženama. Sjajno sam se provodio sa svima.

Ne znam da li sam zbog toga bi, ali poslednjih dvadeset godina su uglavnom bile žene. Kada si mlad i kada piješ radiš lude stvari. Ali ta ideja da možeš da koristiš stereotipe, kao on je muškarac, on je cis. To je taktika koju koriste da delegitimizuju moje akcije i moj aktivizam. Ako ne želiš da dekonstruišeš tuđe ideje, mnogo je lakše da ideš ad hominem i vređaš ljude. Mišljenje, ideje im nisu važne, važan je samo status i klasa.

Svi imaju neke privilegije. Samo luzeri koriste takva poređenja. Uspešni ljudi ne koriste takva poređenja. Nikada nisam upozno uspešnu osobu koja to radi, oni svi kažu istu stvar - naporan rad i istrajnost, možda i vera u Boga. Ljudi koji napadaju druge zbog različitih privilegija kao što je bela koža nikada neće biti uspešni jer imaju taj mentalitet žrtve. I nikada ne treba da se porediš sa drugima - nikada.

Kako bi ocenio našu travu?

Imate dobru vutru. Dao bih sedam za efekat i devet za ukus. Bila je baš ukusna i bio sam sa nekim kul ljudima tako da je 10 za celo iskustvo.

Gde je najbolja vutra u celom svetu?

Morao bih da kažem Kanada, odnosno Britanska Kolumbija da budem precizan, onda Kolorado, pa Kalifornija, Montreal, Sijetl, Portland i Barselona. To su top mesta. Amsterdam isto ima dobru vutru ali je uvoze iz Španije.

*Cis se odnosi na cisrodnu osobu - onu kojoj se poklapaju rod i pol. Suprotno od transrodne osobe.