LGBT+

Intimne fotografije sa Ostrva vatre, njujorškog kvir raja

Početkom sedamdesetih, Toma Bjankija pozvali su da provede vikend na Ostrvu vatre, u legendarnoj gej enklavi na obali Long Ajlanda. Četrdeset godina kasnije, njegove nežno ekstatične fotografije izložene su u Njujorku.
4.7.17

Tekst je objavljen na US i-D

Tom Bjanki je dobio svoj prvi SX-70 Polaroid foto-aparat na konferenciji u Majamiju. Nije baš neka boemska priča, ali treba imati u vidu da je Bjanki bio privredni pravnik iz Čikaga. Studirao je političke nauke u Nju Meksiku i pravo na Nortvesternu. Deset godina se bavio advokaturom, i kao trideset-četvorogodišnjak došao do mesta glavnog savetnika Kolumbija Pikčers u Menhetnu. Ali posle vikenda provdenog na Ostrvu vatre, gde je počeo da fotografiše svoje prijatelje i njihove ljubavnike, Bjanki se odlučio za kameru umesto za svoju teško zarađenu diplomu – koju je bukvalno pocepao i parčiće izložio na svojoj prvoj solo izložbi.

Reklame

Bjankijeve fotografije izdate u kolekciji Fire Island Pines: Polaroids 1975-1983 predstavljaju prelep, neprocenjiv zapis iz ključnog perioda kvir istorije. Većim delom dvadesetog veka, kvir osobe morale su da se kriju i mrze same sebe. Tek sedamdesetih, ljudi su širom Amerike počeli da rade na kulturnom oslobađanju i stvaranju novog načina življenja.

„Ja sam se rodio na Srednjem zapadu, što vam dovoljno govori o tome kolika je promena bila u pitanju za mene. Svet u kom sam do tada živeo nas je zanemarivao, zvao nas je perverznjavima", priča Bjanki za VICE. Genijalna ideja Ostrva vatre, plaže od 36 milja na rubu Long Ajlenda, bila je u tome „što su to sve osmilili ljudi koji su zamislili neki drugačiji svet i počeli da rade na njemu. Odvojili smo to jedno parčence sveta za nas, gde smo mogli da budemo na sigurnom, da se smejemo, da se igramo na plaži, da nas niko ne osuđuje sa strane. Tako smo privukli najbolje i najgenijalnije gejeve u Americi."

U urbanim sredinama, policija je rutinski vršila racije po barovima, javnim toaletima, i poznatim mestima za okupljanje homoseksualaca. Biti gej moglo je da vas košta posla, doma, života. Ostrvo vatre bilo je utočište na kom su mnoge gej osobe po prvi put mogle da se osete slobodno – da se opuste, plešu, dele tuš, plivaju goli, ili samo da se po prvi put drže za ruke na javnom mestu.

Zbog anti-LGBTQ pritiska, mnogi Bjankijevi prijatelji i susedi u Pajnsu (jednom od nekoliko malih mesta između peščanih dina na Ostrvu vatre) u početku nisu želeli da ih fotografiše. Ipak, instant magija Polaroida omogućila im je da vide isto što i mi vidimo danas, 40 godina kasnije: Bjanki je kvir intimi prilazio sa poštovanjem, odobravanjem, ljubavlju, razdragano i nežno.

Kolekcija Fire Island Pines: Polaroids 1975-1983 je po prvi put izašla 2013. i bila vrlo dobro primljena. Sadrži 350 fotografija iz arhive od ukupno 800. Bjanki je takođe izdao potresan tekst u kom opisuje ovo doba i ona koja su usledila: strah, konfuziju, bes, i smrt koji su pratili AIDS epidemiju. Osim što se bavi fotografijom i poezijom, Bjanki je takođe jedan od osnivača biotek kompanije koja radi na lekovima protiv AIDS.

Ova serija fotografija bila je izložena u Throckmorton Fine Art tokom poslednjih dana Prajd meseca. Zahvaljujući ljudima kao što je Bjanki i generaciji koju je fotografisao u zlatno doba Ostrva vatre, kvir osobe su uspele da stid i stigmu zamene ljubavlju i podrškom. „Razvili smo se kao zajednica, zaista naučili da na sebe gledamo kao na posebna bića, od ključnog značaja za društvo u kom smo živeli", kaže Bjanki.

Kolekcija Tom Bianchi: Fire Island Pines Polaroids 1975-1983 izložena je u Trokmorton galeriji lepih umetnosti sve do 16. septembra 2017.