FYI.

This story is over 5 years old.

fenomeni

Pročitao sam svaki 'Imam 30 godina' tekst da vidim kako treba da se osećam

Dobro se osećam, valjda! Nemam pojma.
Fotografija via Whatshername

Napunio sam tridesetu, koja mi se već jedno duže vreme prikradala tako da, nema veze. U redu je. Mislim, ako me vežete za stolicu u podrumu i šibate kaišem i elektrode mi nakačite na testise i lampu nabijete u lice i držite me budnim 48 sati, možda bih priznao da sam mentalno negde između onog „sasvim sam OK sa četvrtom decenijom života" i onog „konstantno me užasava pomisao na smrt i crno ništavilo i da me neko zove dečko". Osim što me sad niko više nikada neće zvati „dečko" jer sam i tehnički, na papiru, postao čovek. „Čoveče", reći će neko i prisloniti mi pištolj na slepoočnicu i povući obarač, i gotovo, Mrtav Sam, ubili me gospodari iz VICE zato što sam se usudio da napunim trideset godina. Ne znam više šta vole mladi, ne razumem više Snepčet, ne uzimam dovoljno ketamina, dakle Zaslužujem Smrt. O slatka smrti, ničega se više u životu ne plašim osim milion malih paklova koje ti nosiš.

Reklame

Kao što rekoh, dobro se osećam.

Nažalost, poslednji sam od sve dece napunio trideset pa su svi mogući tekstovi na tu temu već odavno napisani. Trideseta je vreme za duboke misli, ali nikog ne boli dupe za tvoje duboke misli. Eto kako je kad se nađeš na pola puta od ranog odraslog doba i zrelog, tj. starog odraslog doba. Znate šta radim ovih dana? Puštao stare Spotify plejliste iz davnog doba ranih dvadesetih kada sam slušao nju rejv. Ako na ulici naiđete na ofucanog starca sa slušalicama, bolje me ne dirajte. Zauzet sam mislima o kulturnom značaju koji su The Klaxons imali, i setnim prisećanjem na Topman majice sa kragnama u dve osnovne boje.

Ne radi se, ipak o meni i mojoj ličnoj nostalgiji. Poenta je u tome da su me kao autora zajebale čitave generacije ljudi koji su pre mene stigli do tridesete, razmislili o tome, i onda iskenjali tekst kakav sam ja imao u planu.

Pogledajte VICE film: Ludački provod na Ibici:

Jedini spas meni kao autoru kom šefovi spremaju odstrel leži u tome da iščitam sve već napisane tekstove na ovu temu, obradim ih, i onda izbljunem svoju hibridnu verziju. Nema na čemu.

METODOLOGIJA

Izguglaću „šta naučio trideset". Nikad nisam guglao cele rečenice, neću sad pod stare dane da počinjem! Obradiću prvih pet rezultata pretrage.

LEKCIJE:

GOVNO SI BIO, GOVNO OSTAO

(via HuffPo)

Ne znam zašto, ali dosta ovih tekstova već u uvodu kreće sa prisećanjem na korene, i kao, treba da imaš u vidu da su ti koreni sranje i da se baš ovog posebnog dana prisetiš da potičeš iz govnjivog malog grada i koliko si mamu i tatu kao derište koštao. Hvala puno, Hafingtonu Poste, ništa bolje nego poletno krenuti u trideset i prvu!

Reklame

IDEALNO BI BILO DA SI DO TRIDESETE NAUČIO TRIDESET LEKCIJA, ALI NEKAD MORAŠ DA NA BRZINU SPRČKAŠ TEKST PA TI BROJ NAUČENIH STVARI BUDE ISPOD OPTIMALNOG

Jedna od listi navela je osam stavki. Osam. Trideset godina živeo, naučio samo osam stvari. Osam!

I TAKO TI JA ODEM NA SLADOLED U JEDNU MALU POSLASTIČARNICU GDE TAČNO ZNAJU KAKAV JA VOLIM, ONAJ PRAVI ITALIJANSKI, POŠTO SU PRAVI ITALIJANI, A ITALIJANI SE U TO RAZUMEJU I ŠTA SAM ONO HTEO DA KAŽEM

(via Lewis Howes)

Iz nekog razloga, mnogo ovih tekstova počinje setnim prepričavanjem sasvim banalnog razgovora koji je tridesetogodišnji autor vodio nekad pre tridesete, dirljivo podsećanje na davno prošlo pre-trideseto doba. Valjda su zaključci sledeći: 1) nikad u istoriji sveta nije bilo i neće biti doba u kom će čitaoci misliti da je zanimljiv tvoj preprič u pet pasusa nekog tamo razgovora sa nekom konobaricom. 2) tridesetogodišnjaci su svi do jednog apsolutno nepodnošljivi.

IMATI TRIDESET GODINA SAMO JE JEDNA FAZA APSTRAKTNE TRKE KA ODRASLOM DOBU, TRKE KOJU ISTOVREMENO DOBIJAŠ I GUBIŠ, ISTOVREMENO JE I BITNO I NEBITNO DOKLE SI DOGURAO, ISTOVREMENO JE OK I NE-OK ŠTO NE JEDEŠ UVEK KUVANO ZA RUČAK, ALI AKO SE JOŠ NISI SKUĆIO TO JE SASVIM JEDNOZNAČNO NE-OK

(via Cosmo)

Oko tridesete ljudi počnu da ti govore „Ma sve je u redu, nije problem što još nemaš pojma gde si krenuo", tako veselo ohrabrujuće da se momentalno zapitaš jebote, zar stvarno još nemam pojma gde si krenuo? Mislim, jeste teško zacrtati jasnu putanju – brak, kuća, deca, pas, depresija, starost, smrt – i kažu da život počinje u tridesetoj i da današnja trideseta nije isto što i trideseta u vreme naših roditelja, znači poredimo se istovremeno sa tom nezavidno klasičnom progresijom (kuća, pas, smrt) i sa onom kojom se kreću naši uspešniji vršnjaci (kuća, brak, deca, bezidejnost, sleganje ramenima, kola na kredit) a još i sa nekom svojom idejom odrasle osobe (mislim da sam najzad skapirao šta je to porez). Oba ideala „odraslosti" polako plove u daljinu, dok mi čekamo negde između i sve teže i bolnije balansiramo. I onda mi dođe tako neka lista i do te mere neiskreno krene da mi kenja kako je „SASVIM U REDU ŠTO NE ZNAŠ GDE UDARAŠ, NEMAŠ POJMA NI O ČEMU, NI O SEBI NI O ŽIVOTU, BEDNIČE, U REDU JE!" Tako da je jedini zaključak da je ili sasvim OK ili nimalo OK što sam nezreli tridesetogodišnjak. Amin.

Reklame

MAMURLUCI SU SRANJE?

(opet via Cosmo, jebiga Kozmo)

"Mamurluci", kažu liste tridesetoj nama svežim tridesetogodišnjacima, „mamurluci će vam, znate, od sad teško pasti". Meni su oduvek teško padali. Retko se razboljevam, tako da svaku mučninu koju sam u životu osetio vezujem direktno za preteranu količinu piva i tekile ulivenu u želudac. Svi znaju da su mamurluci sranje. Trideseta samo kaže da sam malo bliže smrti, da mi je ostao ograničen broj dana koje ću moći da provedem mamuran. Što je za mene dobra vest.

NE BIH REKAO DA JE OVA KOZMO LISTA MENI NAMENJENA, MOŽDA NIJE TREBALO DA JE ČITAM

(via Cosmo)

VREME JE DA UZALUD POKUŠAŠ DA RAZVIJEŠ POTPUNO NEUPOTREBLJIVU VEŠTINU, KAO KAD SI BIO MALI I HTEO DA NAUČIŠ DA SVIRAŠ TRUBU, SAMO JOŠ GORE JER KAD SU TVOJI RODITELJI BILI U TIM GODINAMA, VEĆ SU IMALI I TEBE I TVOG BRATA (via HuffPo)

„Kriza srednjeg doba i društvenog statusa" = što ne bih naučio italijanski preko leta

MNOGI NOVI TRIDESETOGODIŠNJACI OSLANJAJU SE NA BEZVEZNE ISPRAZNE JEFTINE NAZOVI SAVETE DA BI ZATAŠKALI ČINJENICU DA SU NA IVICI NERVNOG SLOMA ZBOG STAROSTI I ŽIVOTA I SVEGA, ALI SLUŠAJ, EVO DA TI KAŽEM, PROBAJ RECIMO DA PIŠEŠ DNEVNIK

(via Town & Country Mag???)

AKO NISI BRINUO O ZDRAVLJU PRETHODNIH DESET GODINA – SAD JE VREME DA POČNEŠ DA BRINEŠ; AKO JESI BRINUO O ZDRAVLJU PRETHODNIH DESET GODINA – ŠTO BRINEŠ, OPUSTI SE, BAR SI ZAJEBAO ONE ŠTO NISU NIKAD NI BRINULI

POTRUDI SE DA NEZABORAVNO PROSLAVIŠ TRIDESETI ROĐENDAN, JER TI JE TO POSLEDNJI DO ČETRDESETOG, JEL' JASNO?

Reklame

Proslavio sam rođendan prošlog vikenda, bilo je fenomenalno, svi ortaci su došli, skoro nijedan od brojnih neprijatelja, razvalili smo se od piva i ribe i prženih krompira, toliko smo pili celog dana da je počela da me boli glava od mamurluka dok još nisam ni otišao kući a kamoli legao da spavam i odspavao i probudio se. Ali realno, sad kad se setim, sve to zvuči užasno. Sad moram da sačekam još deset godina. Što nisam otišao kod neko na plažu?

(via Cosmo)

(via Standard)

Ako sa 30 godina treba da potrošim ceo vikend da bih otišao na tuđ rođendan na plaži, gde proslavljaju činjenicu da su oni napunili tridesetu a ne ja, i gde se od mene očekuje da dodam 200 funti da se iznajmi gajba i još platim 80 za prevoz, o piću i eventualnom poklonu da ni ne pričam – onda iskreno, nisam sposoban ni fizički ni vremenski da živim u tridesetim godinama. Prijaviću se da mi zakonski spuste godište za jedan.

TRIDESETOGODIŠNJACI SE ZABAVLJAJU ISKLJUČIVO „ŠTEDNJOM" I „TREZVENOM KENJAŽOM DRUGIMA ŠTO PIJU"

(via HuffPo)

VIŠE SU ME UBILI U POJAM OVI TEKSTOVI NEGO TRIDESETA, MISLIM KOJI VAM JE JEBOTE, MENI JE ROĐENDAN, NEMOJTE DA ME NAPADATE ŠTO NEMAM OROČENU ŠTEDNJU

Kad god su me ljudi pitali da li mi je frka što se bliži trideseti rođendan, iskreno sam im govorio da nije, da mi se završavaju dvadesete tokom kojih sam OK živeo, ne mislim da sam nešto propustio, idemo dalje. Ali sad kad sam pročitao sve ove tekstove i liste saveta, mislim samo sledeće 1) treba da mi je i više i manje stalo oko tridesetog rođendana; 2) trebalo bi da imam više para na računu, šta ako sutra umrem; 3) vreme je da odustanem od klabinga i počnem da učim da sviram neki tamo drveni instrument; 4) trebalo je da žešće proslavim rođendan; 5) sledeća okrugla cifra je bliže poslednjoj nego prvoj; 6) svi ćemo nekad umreti, svi do jednog; 7) italijanski sladoled; 8) pisanje dnevnika.

Reklame

Trideset mi je godina, nikad nisam putovao sam, nikad nisam uštedeo dovoljno da platim kiriju šest meseci unapred, jedva da bilo šta znam o bilo čemu. Kad će više ta smrt, ozbiljno? Nisam spreman za ovu surovu realnost. Daj neka dođe što pre.

Srećan mi rođendan!

@joelgolby

Još na VICE:

VICE vodič za muškarce koji su napunili tridesetu

Zašto i posle tridesete svaki čas trčim kod roditelja

Svi mi mladi i nezaposleni u Srbiji