Beograd se gradi, mašala! Ubrzano menja obrise. Ruši se staro, podižu novi megalomanski objekti.O parama neću da pričam, one nisu tema ovog teksta, i sasvim su banalne spram pravih muka koje običan čovek mora da pretrpi u ime srećnijeg sutra. Ponekad i po više puta zaredom, ako im se sreća tako zalomi. Tako su žitelji pravca Kumodraž- Miljakovac-Voždovac tek zaboravili s čim su se nosili tokom obnove Ulice vojvode Stepe, kad eto ti ih u sred novih urbanističkih promena. Gradski oci sad žele da unaprede saobraćajnu infrastrukturu Bulevara oslobođenja od Autokomande do Slavije. Dosta je bilo tandrkanja po izlokanoj „žutoj" traci, gde je tumbanje preko šina izbijalo kamen iz bubrega. Ima sve da klizi, kao u razvijenim zemljama. E, sad, što radnje traju, narod će više da se raduje njihovom kraju. Do tog dalekog dana (kažu, u februaru), ovako izgleda pokušaj da se iz tog pravca dopre do centra.
Reklame
On počinje vežbom kombinatorike umiksane sa preciznim predviđanjem ili vidovitošću. Da li je bolje da se datom mestu priđe iz Kumodraške ili pomenute Vojvode Stepe, ili putem uz Banjičku šumu? Kako god da okrene, najebao je. Bulevar uz Banjičku šumu se takođe rekonstruiše, dok je u dve druge ulice saobraćaj drastično redukovan.Ovo pokazuju retki aktivni ekrančići na stanicama. Kod onih drugih, što služe samo za ukras, potrošićete brdo para na SMS-ove. Na radost fantomskog preduzeća BUS PLUS kome ste napunili džepove. Na Autokomadi ovo postaje ništavno. Tu počinje glavna zajebancija, pa vam uvek haotična Mostarska petlja dođe kao zagrevanje.Bukvalno.
Jer, ni jedna klima na svetu ne može da obradi toliko dahtanje. Ni jedna otvorena prednja vrata. Stoga dahće i vaše vozilo javnog prevoza, ili, više, štuca sa odloženim dejstvom. Da li to majstor hvata ladovinu davno potkresanih platana, il' ga je spopao entuzijazam, pa uz bučan otpor motora, poterao uzbrdo?Što vas zavara, nakratko i ushiti, dok autobus ne stane, nakon svega 10-ak metara. Zaustavljen kolonom prethodno udenutih vozila. Gde si poš'o, kad nema preticanja, vidiš li kolonu iz suprotnog smera – autobuski odijum je još stidljiv, a pun potujene tenzije. Majstor je ipak na strani putnika, premda tako ne deluje. I, srećom, ne gubi nadu u brzi pomak. Ne pušta gas ni za trenutak, pa vam telo vibrira kao na stolici za masažu. Živci hoće da eksplodiraju, a točkovi se ni ne pomeraju. Ako je neko unutra hteo da zine i nešto lane, ljuto se zeznuo. Užareni vazduh tu je pomešan sa izduvnim gasovima, usisanim unutra kroz poluotvorene (dokle se moglo) prozorčiće. Vonj ugljenikovih otrova sa primesama ustajale prljavštine transportnih, ili više – teretnih vozila, potire sveži znoj umlaćenih putnika. Mada, ne nužno svež, ali, srećom, sezonski oslobođen mirisa dinstanog luka.
Reklame
I od nas srećnih što nas vlasti tako paze, pa nam uvek naprave na interesantno, ima i srećnijih. Onih što su uspeli da sednu. Kad mogu da cokću na opšte stanje iz svoje povlašćene pozicije. Sve mlateći lepezama ili priručnim pomagalima.
Za konkretniji izraz bunta nemaju snage, pa i coktanje ubrzo prelazi u mumlanje. A onda nemo otiranje telesnih izlučevina ubljazganom maramicom, ili rukom. Sa facom kao u predsmrtnom ropcu. Izraz lica se pomalo razneži ako vlasnik zapadne u slatki dremež. Sa sve lokvicom pljuvačke u koju se uliva potok razmazane šminke.Ili štroke, zavisno od situacije. Tako ispada da ste srećniji ako stojite, što je i statistički utemeljenije. Ali, tad opasnost vreba iz drugog ugla, iz pazuha bližnjih. U koje se zabijate kad god majstor naglo cimne, pa zakoči. Od toga vam se toliko zavrti u glavi, da niste sigurni da li vi to odašiljete neprijatne olfaktorne vibracije. Koliko se sećate - juče ste se kupali.Ovo preispitivanje, kao i iskustveno stečen zaključak o sveopštem smradu, bar će da prolongira početak svađe.- Jeste li normalni, šta ste otvorili prozore, radi klima - neko će posejati klicu razdora kad majstor nagari sledećih par santimetara.- Ma, da, pa da se pogušimo, zar ne vidiš da je autobus iz praistorije - takvi i slični komentari tek su uvertira u ono što nas zbilja tišti. Smanjenje plata i penzija, izbeglice (oni su nam za sve krivi, da njih nije, mi bismo odavno – ohoho- prosperirali), naši i vaši na vlasti. Kakofonija glasova konkuriše upornom zvuku motora i dezavuiše napore majstora. Jer, brm-brrm-brrrrm, šklopoc, tandrk, i evo vas već kod Infektivne klinike. Zračnom linijom od Franša – da pljuneš. Ovo je tačka kad unutrašnji bes kulminira i pokulja u vidu eskaliranih prethodnih aktivnosti. Dolazi do kletvi i psovanja, po svakoj mogućoj osnovi.
Reklame
Atmosfera je kao pred smak sveta, u pravi čas, jer već se opasno primičete Hramu svetog Save. Tad se obustavljaju kavge, i ubrzano krsti u pravcu mesta gde je spaljen otac nacije. I odakle, iz belog mermera, bog sve posmatra i pravi nacrt konačne računice. Vaša je potpuno pobrkana usled očigledne relativnosti vremena i prostora. Mogućnosti da 200 metara pređete za 15 minuta, koji, istovremeno, deluju kao večnost. Šta je sledeće: da proniknete u tajnu crne rupe? Baš to vam sledi, ili neka taktička vežba ovog fenomena. Svuda oko najveće crkve na Balkanu protežu se jendeci, rovovi i krateri.
Ogradice uredno označavaju granice tora, takozvanog autobuskog stajališa. Odatle se krive šije iščekujućih. Koji su uglavnom srećni što ni prvi ni drugi autobus nisu njihovi, budući dupke krcati. Valjda će sledeći biti komotniji. Uh, to je neki „kumodra3" ili „zagarazu", čiju krajnju destinaciju teško tumačiš, onako izmožden i ubiven. Za to vreme, građevinski radnici kao da se zabavljaju. Ili vam se tako čini iz predkomatoznog stanja? Šlemovi im, koje zovu „robijaški", položeni na zemlji. Ko bi to stavljao na glavu na plus 40? Dovoljno je, valjda, što nose žuti prsluk. Da ih neko slučajno ne nagazi ako krene peške. Jer, tu se ponovo ovaploćuje pravilo, negovano vekovima, da jedan kopa il' drlja ašovom, dvojica naređuju, dok trojica leže. Planduju. Mora da šljakaju na dnevnicu – vaš um će i dalje stremiti materijalnom. Ali, to vodi do vraga, do tendera, zloupotrebljenog budžeta, nakarikanih poreza, novca od honorara za arhitektonska rešenja koji se većim delom vraća partiji, prodaje šinske gvožđurije… I tako dalje.
Reklame
A rekosmo da tekst posvećujemo drastičnijim posledicama. Po psihu aktera, dodatno narušenu forsiranjem najgoreg u čoveku. Jer, do izlaska iz stanice kod Hrama, svi su putnici već zavađeni. Što su se krstili, krstili su se, sad mogu da se vrate u svoje normalno stanje. Zadrtih zakerala, spremnih da se za svoju ideju pokolju. Majstor, ovo, srećom, instinktivno oseća, pa se prosto strmekne ka Slaviji. Izverzirano zaobilazeći rupetine. Slalom doprinosi potunom slomu nerava. Srbi, braćo, pokajte se, dok još ima vremena. Uh, sreća, pretekli ste!Evo fontane kojoj se obradujete kao bolan zori, makar bila i prauzrok svih opisanih sranja. Tu ćete sići, da se bar očima napojite vodom iz muzičkog gejzira. Hoćete, sutra malo, ili Mali, kako se uveliko sprda po društvenim mrežama sa svim mogućim deminutivima. Autobus će da prešiša preko Slavije. Džaba šlagvort - stani, majstore, ima izlaz. Nadležna stanica je ukinuta, a prva sledeća je kod Pravnog fakulteta. Neće vam kod vozača upaliti ni molbe, ni pretnje ni preklinjanja. Red je red - nema stajanja van za to propisanih punktova. Nije lud da ostane bez posla zbog neke budale. Eventualno, ali samo u retkim situacijama, ta budala će da izvuče korist iz prisustva saobraćajaca. Njihova pomoć stiže u najodsudnijim trenucima. Svesni svoje moći i odgovornosti, ipak im se omakne da zapadnu u trans na najkompleksnijem skveru prestonice (nije li ovo politički nekorektna izjava?). Ali, kako drugačije da tumačiš to što puštaju reku automobila iz jednog pravca, do god se tok ne zakoči, a sirene ne zagluše hitove Majkla Džeksona. Tad, kad je majstor najnervozniji, ili bezvoljno prepušten čekanju da saobraćajca popusti hipnoza, možda će vam se smilovati. Zanemariti kamere i udovoljiti cviljenju.Možda će vam se opet posrećiti i vi ćete konačno dotaći tlo trga Dimitrija Tucovića, što je sad zgodniji naziv skvera zbog subjektivnog osećaja u leksičkoj vezi sa prezimenom u istoriju oteranog socijaldemokrate. Međutim, nije sve opisano čist sadizam vlasti, niti bez valjanog plana. Vežbajte da pešačite, novi je kulturno-zdravstveni model koji se preporučuje sa najviše istance. Da ste tako krenuli, odavno biste bili na projektovanom cilju. A ne ovde samo kontrirali. Da nećete, možda, i cisternu sa vodom na plus 40? Uostalom, gde ste pošli, jel vam lepo rekla Nada Macura – nigde bez preke potrebe! A vi bi' tu da mi se švrćkate, nezahvalnici jedni Šta još hoćete, dobili ste demokratiju! I veću od one kojoj ste težili. Svako ima pravo da misli šta hoće i ovo iskaže na FB-u ili u autobusu. Može da smrdi do mile volje. Da radi šta mu padne na pamet - bez posledica.Toliko ste srećni, da prosto niste svesni.Da ste srećniji, ne bi valjalo. Bilo bi to previše sreće po glavi stanovnika i za razvijenije zemlje od Srbistana.