Pitali smo stručnjaka koliko dugo je bezbedno da zadržiš prdež

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Kanada.

Svi mi smo, osim one uvrnute i retke podvrste čovečanstva koja voli da ga javno raspali, zadržavali prdež u sebi neprijatno dug vremenski period – zaboga, neki od vas ga verovatno upravo zadržavaju.

Bilo da to činite zbog toga što ste izašli s nekim, nalazite se u „finom“ društvu, obavljate neke poslove, u teretani ste, ili ste na poslu i ne želite da ustanete pre nego što zavedete svoj članak, svi mi smo osetili tu nadimajuću, ponekad bolnu nelagodu. Osećaj je bez veze, neprijatan je, i trajaće dok se, uh… ne pobrineš za to. Ali da li je to nezdravo?

Pa, većina nas to zapravo ni ne zna.

Ovo je nešto što se Kler Kolins, profesorka nutricionizma i dijetetike na fakultetu zdravstvenih nauka Univerziteta u Njukastlu, Australija, takođe zapitala. Kolins je za VICE rekla da je prvi put ispitala efekte zadržavanja daha iz dupeta kada je jednom prilikom gostovala na radiju, i kada ju je slušalac koji je pozvao pitao za to. Istražila je odgovor i rekla je da joj je bio toliko zanimljiv da je pomislila da „mora to da podeli sa svetom“. Ova potreba da podeli svoje debelocrevno znanje rezultiralo je člankom u The Conversation pod nazivom, Provera zdravlja: šta se događa kada zadržavate prdež.

U ovom članku, Kolins istražuje sve što biste poželeli da znate o fenomenu koji vam pretvara dupe u trubu. Koliko je normalno: srednja ukupna zapremina od 705 mililitara gasa u toku 24 sata. Da li u avionu prdimo više zbog širenja gasova: da. Da li ishrana bogatija vlaknima dovodi do više prdeža: ne, ali da „ishrana sa višim nivoom psilijumskih vlakana dovodi do dužeg inicijalnog zadržavanja gasova, ali zapremina ostaje ista, što znači da će prdeži biti ređi, ali jači“.

Mi ovde u VICE smo odlučili da kontaktiramo Kolins i da saznamo sve što možemo o prdežima, da bismo to mogli da prenesemo tebi, poštovani čitaoče, zato što brinemo o zdravlju tvog sfingtera. Evo šta smo saznali.

VICE: Koja je najveća zabluda koju ljudi imaju kada je u pitanju zadržavanje gasova?
Kler Kolins: Ta da mogu da ga zadrže sto posto (a takođe i da niko osim njih nikada ne mora da pusti vetar).

Šta biste posavetovali nekome ko je na važnom izlasku i ne sme da prdne?
Nemojte da jedete jedan do dva sata pre izlaska (veća je verovtnoća da ćete puštati vetrove u roku od oko jednog sata posle jela). Na sastanak nemojte da idete peške, to takođe pospešuje pokrete gasova u utrobi.

Postoji li ograničenje koliko može da se zadrži?
Nisam sigurna. Mislim da tu ima mnogo varijabli: koliko gasova ima, koliko su vam jaki analni sfingter i mišići guzova.

Može li to da ima štetnih posledica po organizam?
Po tom pitanju je istraživanje bilo nejasno, kada je reč o tome da li doprnosi upali creva ili ne. Ali zbog činjenice da se neki od tih gasova reapsorbuju i onda izdišu na usta – ne bih vam predložila da od toga napravite ’umetnost’, zato što biste mogli da imate zaista gadan zadah.

Pomenuli ste upalu creva, šta je to?
To su mali džepovi ili baloničići koji se razviju u vašoj utrobi kada je pod pritiskom. Mogu da se upale ili inficiraju.

Upravo ste rekli da bi gas mogao da bude reapsorbovan u sistem i da prdež u suštini može da se, uf, izdahne na usta. Kako to funkcioniše?
Gas kroz zid creva dospeva u krvni sud, i dok krv teče nazad u pluća da odloži ugljen-dioksid i uzme još kiseonika, ispušta gasove koje je pokupio u crevu, i mi ih izdišemo na usta.

Da li smrdi kao tipični prdež koji izlazi na drugu stranu?
Apsolutno da.

Mislite li da je ovo važno polje istraživanja?
Mislim da je od pomoći kada se proučavaju neke od tih bazičnih stvari. Istraživanje je pomoglo da se odredi koja količina gasova je normalna, i koja je uloga ovih gasova u zdravlju i bolesti.

Ovaj intervju je redigovan zbog dužine i jasnoće. Ceo članak Kolinsove o prdežu možete pročitati ovde.

Pratite Meka Lamura na Tviteru.