Divlji život Suz Rendal, legendarne fotografkinje Plejboja

A internet je, s druge strane, svom snagom udario na časopise. Vlasnik Penthausa je bankrotirao i ustupio Suz prava na mnoge njene slike, baš kao i Haj sosajeti. Ona i Hamfri zajedno su isplanirali onlajn arhivu njenih radova od 80.000 slika, suze.net. Posle spektakularnog uspeha – na hiljade pretplatnika plaćalo je 24,95 dolara mesečno – na vrhuncu sajta par je zarađivao 400.000 dolara godišnje.

Suz je bila pametna, ali je njena empatija bila ono što ju je izdiglo čitavu stepenicu iznad muškaraca u tom poslu. Ne samo po tome kako je pomagala modelima da se opuste, već i po utisku koji je odavala: da je tokom čitave karijere pomagala ženama da prebrode razne teške faze života. Džindžer Lin, jedna od najslavnijih porno zvezda svih vremena, smatra Suz zaslužnom što je uspela da se izvuče iz zavisnosti od droga, dok je Suz bukvalno oživela Brajanu Benks na jednom snimanju. "Ume da bude od koristi kad ste školovana medicinska sestra", jednom je prokomentarisala na podkastu ćerke Holi. Očigledno je osećala da je preuzela ulogu surogat majke – koliko god privremeno – za te mlade žene koje su defilovale pred objektivnom njenog foto-aparata.

Danas ona ne radi. Živi udobnim i mirnim životom sa Hamfrijem u planinama iza Malibua. "Srećom pa imam ranč od 30 jutara zemlje, tako da svaki dan jašem dva konja. Školujem se, učim, pokušavam da postanem dama." Pod tim ona misli da postane „dama dreser konja“, pošto joj deca više ne daju da sa konjima preskače prepone. Jedan konj ju je ritnuo u lice i ostala je bez oka. To znači da nema više fotografisanja. Umesto toga, ona dopušta fotografima da dođu na njen ranč i uslikaju nju. "Naređujem tim muškarcima i gledam ih stresirane kako se znoje, uzmem im novac i to je jedan predivan osećaj."

Suz Rendal započinje mnoge svoje anegdote rečju "srećom". Ali, ako mene pitate, nijedno od njenih dostignuća ne zvuči kao da je nešto posebno zavisilo od sreće. Možda malo od sudbine, ali ponajviše od svega: od petlje – neverovatne odvažnosti i hrabrosti da živi životom kojim je živela.

Nadmeni novinar pita ženu koja liči na Merilin Monro da li je sva prljavština koja je napisana o njoj istinita. Ona prvo odgovara vragolastim pogledom. "Jeste, istina je. Ne mislite valjda da sam sve to mogla da izmislim, zar ne?" Neki misle, odgovara on. "E, pa onda imaju bujnu maštu", odgovara ona, dok joj oči šetaju od njega do kamere, besramno flertujući s oboje.

Novinar – iz australijske emisije Tekuće pitanje – postaje još gori, postavivši pornografkinji Suz Rendal pitanje koje odlikuje stavove mnogih muškaraca prema ženama koje su se sedamdesetih usudile da unovče svoju seksualnost: "Jeste li spremni da uradite baš sve za novac i slavu?"

Njen odgovor glasi: "Spremna sam da uradim sve u čemu uživam, a ja uživam u seksu. I uživam da pričam bezobrazno i da malo rizikujem i šokiram ljude, ali samo malo. Znate, morate da budete svesni koliko daleko smete da idete. Ne smete da odete" – podignuta obrva pre osmeha – " predaleko."

Suz Rendal je na kraju došla do novca, ali nije postala slavna. Njeno ime trebalo bi da je najlegendarnije u pornografiji – bila je prva Plejbojeva fotografkinja koja je fotografisala potpuno obnaženu ženu, prva žena koja je prodala svoje golišave fotografije Sanu, dominantnom u svetu kojim inače dominiraju muškarci – ali je uglavnom nepoznata bilo kome izvan tog posla.

Ona retko daje intervjue, a knjiga koju je njen muž napisao o njenim divljim danima – Suz – više nije u štampi, dok polovni primerci na Amazonu dostižu ceni i od više stotina funti. I zato, kad je nedavno pristala na telefonski intervju, bila je to retka prilika da čujemo nešto o "sjajnoj zabavi" koju je imala u poslednje 72 godine.

"Moja porodica me je podsticala da se suprotstavljam siledžijama i da ne dozvolim da me zastrašuju nastavnici, jer su umeli da budu nefer", kaže ona govoreći o detinjstvu koje je obeležilo početak buntovnog života. "Bila je naša porodična tradicija dići glas i neprestano dovoditi autoritet u pitanje. To pomaže svima; društvo ume stravično da vas iskoristi."

Suz je odrasla u Vusteru, u Engleskoj, s ocem profesorom fizičkog vaspitanja na lokalnom koledžu i majkom medicinskom sestrom. Ona se seća živopisnog seoskog krajolika, jahanja konja i privatne škole – koja "mi nije bila ni od kakve koristi". Svađala se sa upravnicom, često bila izbacivana sa časa, nosila pogrešnu uniformu i plela ispod klupe ukoliko je čas bio dosadan.

Posle škole radila je kao medicinska sestra u bolnici Sent Džordž u Londonu i uživala u tome. Ali "sve se promenilo" na njen 22. rođendan, kad je upoznala muža i životnog partnera Hamfrija Knajpa. "Od dobre devojčice postala sam neko ko je duboko zakoračio u taj svet", kaže ona. "Bila sam napola devica kad sam ga upoznala."

A taj novi svet podrazumevao je duvanje, svingeraj i članstvo u sve rasprostranjenijem društvu slobodne ljubavi. Anegdote o ovom periodu kratke su i slatke. Bio je tu amsterdamski festival Vlažnih snova, koji je želeo da produbi komunikaciju među ljudima preko golotinje i seksa. Prema Hamfrijevim rečima, "terali su vas da po čitav dan gledate porniće i onda da se po čitavu noć krešete. Svuda su na podovima bili dušeci. Bilo je pet puta više muškaraca od žena. Ljudi bi dolazili pravo sa ulice da gledaju i govorili: 'Zar ne možeš to bolje!?'" Bile su tu nedeljne svingerske žurke ("kao u crkvi: morali ste da se pojavite"), od kojih je na jednu upala policija tražeći drogu. Pošto su svi bili goli i nisu mogli da budu pretreseni, Suz kaže da je jedina opcija za policiju bila da zapleni akvarijum u slučaju da je smeđi talog na njegovim zidovima bio hašiš.

Seks je bio besplatan, ali London nije, a nisu to bili ni piće i droga. Hamfri je bio neafirmisani pisac koji je radio na svojoj prvoj knjizi, Dominantni muškarac, a Suzina plata nije bila dovoljna da pokrije životni stil koji su zamislili ili čak samo osnovne troškove stanarine. Oglas u Internešenel Tajmsu za toples modele – koji je nudio 100 funti dnevno, deset puta više od Suzine nedeljne plate od 10 funti – doveo je do kratke karijere obnaživanja za objektiv foto-aparata. Soba koju su Hamfri i Suz iznajmljivali, blizu Hajd Parka, pripadala je Magnumovom fotografu Dejvidu Hurnu, koji je Suz rekao: "Za ime sveta, ne skidaj odeću", pre nego što joj je dao posao u ženskom nedeljniku Petikout magazin, gde je počela da radi kao standardni model.

"Priča se o tome da u pornićima morate da radite sve što vam muškarci kažu, ali u modnom biznisu je mnogo gore", kaže Suz o dinamici moći u industriji. "Zaista ste ugroženi. Morate da flertujete i radite sve živo s umetničkim direktorima, samo da biste dobili posao. Letite u Pariz i Milano i gde sve ne, ali to vas ne vodi nikuda. Ionako nikad nisam volela da radim za druge, da preklinjem za posao ili popušim nekom da bih dobila posao ili radim šta god već." Nije valjda stvarno tako? "U modnoj industriji? U Francuskoj i svuda drugde. Muškarci svi imaju patku i žele da im se ona digne. Svima im je za to potrebna pomoć, doduše, ali… Bilo je to veoma smešno."

Sa 28 godina, manično ushićena nakon što je fotografisana za Vog, Suz je odmarširala do Bond Strita, navela direktora svoje banke da joj odobri kredit i kupila foto-aparat. Iza scene na foto-sesijama slikala bi prijateljice modele obnažene i uskoro počela da prodaje te fotografije Sanu za njegovu slavnu Treću stranu – što je bio pomalo trenutak otkrovenja. "Čak sam slikala Džeri Hol i prodala to Sanu", kaže ona smejući se. "Nije joj baš bilo drago kasnije."

Vrlo brzo ovo je za Suz počelo da deluje kao životni poziv. Bilo je u tom trenutku veoma malo fotografa golotinje u Velikoj Britaniji – "nije bilo kul" – a kamoli ženskih fotografa, što je verovatno razlog zašto su joj tabloidi nadenuli nadimak "buntovna Suz s foto-aparatom".

"Uvek je veoma dobro kad se nešto ne odobrava u društvu", kaže ona. "Mogla sam lako da budem čak i gangster. Muškarci su me mrzeli zato što sam stekla toliku prednost nalazeći se sa druge strane aparata", dodavši da, dok su se muški fotografi trudili da se usredsrede na tehnikalije snimanja, ona se usredsređivala na same devojke, od kojih su mnoge bile modeli po prvi put u životu. "Muškarcima je mnogo stalo do postavke, urednika, biznisa, pa zaboravljaju na modele – ali vi ste onoliko dobri koliko se dobro model oseća", ističe Suz. "Opustite ih, naterate da vide tu ribu iza aparata koja ne zna šta radi ili se glupira, i počnu da se smeju i ne shvataju sve ozbiljno."

I tu se krilo zlato.

Taj talenat da izvuče najbolje iz modela naveo je Suz da stakne novac (ali ne i slavu) koji sam pomenula ranije. Kad se Hju Hefner "zaljubio" u fotografije koje je Suz – tada sa 29 godina – napravila sa norveškim modelom Lilijan Miler, on je doveo obe avionom u Plejbojevu glavnu redakciju u Čikagu. "Da sam bila muško, nikad me ne bi doveo zajedno sa Lilijan; ne bi imao šta da radi sa mnom", kaže ona – ali novi golišavi model kog je slikala druga žena? Hef je bio radoznao.

Lilijan je morala da bude na naslovnici, ali bilo je očigledno da Suz neće dobiti da to radi. Osoblje iz čikaške redakcije Plejboja reklo joj je da je fotografisanje golotinje težak i ozbiljan posao – drugim rečima: prepusti ti to muškarcima. "I onda sam ja rekla: 'Oh, do vraga, pa onda ću morati da prodam fotografije Penthausu, jer sam totalno dekintirana.' I tako su morali da kupe te fotografije", smeje se ona.

Holi – Suzina ćerka i njen najveći fan, koja je pošla stopama majke u svet fotografije za odrasle – kaže mi: "Moja mama je veoma šarmantna i lako joj polazi za rukom da sve na kraju bude po njenom. Dobro joj je išlo da flertujući postigne sve što želi a potom da se probije na silu tamo gde treba. Koristila bi obe strane svoje ličnosti: bila bi ženstvena, šarmantna, seksi žena, ali u nekim drugim prilikama – kad joj je odgovaralo – umela je da bude drčna. Bila je to opojna mešavina koja mislim da je odbijala mnoge ljude."

Suz se smeje na ovu opservaciju. "Kao žena, imate ogromnu moć ako ste dovoljno hrabre da se suprotstavite muškarcima."

U Plejbojevoj vili, Suz je fotografisala Lilijan za naslovnicu časopisa, što je bila prva potpuno obnažena duplerica za Plejboj koju je uslikala neka žena. Kad je potvrđeno da će Suz potpisati ekskluzivni ugovor za Plejboj, Hamfri je doleteo u Ameriku i par je uzeo stan u Istočnom Los Anđelesu. "Hefner je bio veoma ljubazan – pomogao mi je da dobijem zelenu kartu", priseća se Suz. "Bio je veoma velikodušan čovek, zato što je u životu samo želeo da kreše žene."

Plejboj je u velikoj meri bio klub s isključivo muškim članstvom – ali urednica za fotografiju za Zapadnu obalu Merilin Grabovski bila je ključni igrač i ona je uzela Suz pod svoje. "Naučila me je mnogo o stajlingu i šminkanju, a bila je veoma kritična, tako da sam mnogo naučila od nje", kaže Suz. "Mislim da je to radila samo da bi nervirala muške fotografe" – koji su već bili iznervirani onim što su doživljavali, s pravom ili ne, kao poseban tretman koji je Suz dobijala od samog starta. Ona se seća, na jednom od ranih snimanja, da joj je ogorčeni muški asistent rekao da "sama ubaci svoj prokleti film u aparat". Uprkos nepoštovanju, rado se priseća asistenata koji su joj pomogli u životu. "Znate, muškarci jesu prilično korisna bića. Njih ne smete ponižavati, njih morate iskorišćavati."

Suzine godine provoda počele su istinski upravo u Plejboju: mučne i blistave visine hedonizma koji su ona i Hamfri oduvek priželjkivali. Sredinom sedamdesetih zaticali biste ovaj par u Plejbojevoj vili tri do četiri večeri nedeljno, kada je Suz mikrodozirala esid (iako se onomad to još nije zvalo "mikrodoziranje") da bi ostajala svesna dok pije alkohol. Bila je to retka prilika da jedan član redakcije ima privilegiju da se pridruži zabavi – a dovođenje muža bilo je apsolutno zabranjeno. "U vilu ste mogli samo ako ste devojka – niste sa sobom dovodili dečka", kaže Suz. "Ali oni su znali da ja ne bih došla bez Hamfrija, tako da sam imala poseban tretman. Ako ste žena i ne plašite se, možete da imate ogromnu prednost u odnosu na te sićušne muškarce."

Suz priča o žurkama kao da usput pominje nedeljnu šetnju psa, o drogama i šampanjcu kao da su rutinsko seckanje noktiju u kadi. Neobavezno pominje svoju tehniku kad je u pitanju započinjanje žurke u vili: "Ne uče ih tamo u Americi kako da se pravilno predstave – oni samo stoje okolo. Svi ti slavni ljudi… teško je započeti žurku sa njima. Imala sam običaj da plešem, slikam ih i užasnem."

Slikate?, pitam. Njen muž se ubacuje: "Pleše bez gaćica."

"Ne, nikad nisam nosila gaćice", kaže Suz, kao da je sama pomisao na nošenje donjeg rublja vređa.

Čak je i Holi čula za te priče: "Jednom kad sam srela Hefa, rekao mi je da su je zvali Slikačica, zato što bi dolazila u vilu bez gaćica. To ju je ložilo, a oni su je terali da izvodi tu svoju predstavu svake noći."

Suz u to vreme nije znala, ali tom poslovnom odnosu nije bilo suđeno da potraje.

Prema Suznim rečima, Hef se osetio izdanim kad je ona otkrila sočne detalje u svojoj biografiji iz 1977. godine i pokušao da je natera da izmeni neke od njih – ali njihova grandiozna svađa zapravo nije izbila sve dok nije počela da promoviše knjigu.

Legenda kaže da je Lari Flint – ozloglašeni izdavač pornografije i osnivač časopisa Hastler – ucenjivao Hefnera nekim fotografijama koje je imao sa Hefom i devojkom koja nije bila Barbi Benton, njegova tadašnja zvanična devojka. "Hef uvek misli da može sve da reši", kaže Suz dok objašnjava šta je tada smislio osnivač Plejboja: "'Pozvaću ga na žurku u nedelju,' pomislio je on. 'I sve će ispasti kako treba.'"

Suz se upoznala sa Larijem na žurki u nedelju i ispostavilo se da se neobično dobro slažu.

"On mi je rekao – nesvestan da niko ko čita Hastler ne čita knjige – 'Oh, Suz, zašto ne slikaš samu sebe za Hastler i tako promovišeš tu svoju knjigu?'" I tako je Suz slikala samu sebe za Hastler, kao što je to radila za Plejboj, samo mnogo provokativnije, radeći „roze snimke“: fotografije na kojima se vidi vulva. "Lari je jako duhovit, na naslovnicu je stavio tekst: 'Fotografkinja Plejboja u roze izdanju'. E, pa to je za Hefnera bilo previše", priseća se Suz. "'Mi nismo pornografi!', rekao je i izbacio me iz vile. Nikad se više nisam vratila."

Naravno, Suz Randal je i sama "hastler". "Izradila" je Larija da joj da trogodišnji ugovor, koji je zamenio njen ugovor sa Plejbojem, i provela godine i godine radeći u tom časopisu, postavši tako jedna od retkih koji su se suprotstavljali nadaleko poznatom izdavaču teškom za saradnju. "I kao što to uvek radim, posvađala sam se sa Larijem; ne mogu tačno da se setim zašto", kaže ona.

Prelazak na slobodnjački status odgovarao je njenom temperamentu i dobro je poslužio ostatku njene karijere, na način koji ni ona niti bilo ko u tom poslu nije mogao da predvidi. Biti "slobodan" značilo je da ona drži sva prava na svoje fotografije, za razliku od muških fotografa na dobro plaćenim ugovorima. "U ono vreme nisam znala da sam vlasnik svojih fotografija; uradila sam to samo zato što sam nevaljala devojka koja ne voli kad joj se naređuje", kaže ona. "Kad se pojavio internet, bila sam vlasnik više slika nego bilo ko – imala sam sreće, udarila sam na internet svom snagom."

A internet je, s druge strane, svom snagom udario na časopise. Vlasnik Penthausa je bankrotirao i ustupio Suz prava na mnoge njene slike, baš kao i Haj sosajeti. Ona i Hamfri zajedno su isplanirali onlajn arhivu njenih radova od 80.000 slika, suze.net. Posle spektakularnog uspeha – na hiljade pretplatnika plaćalo je 24,95 dolara mesečno – na vrhuncu sajta par je zarađivao 400.000 dolara godišnje.

Suz je bila pametna, ali je njena empatija bila ono što ju je izdiglo čitavu stepenicu iznad muškaraca u tom poslu. Ne samo po tome kako je pomagala modelima da se opuste, već i po utisku koji je odavala: da je tokom čitave karijere pomagala ženama da prebrode razne teške faze života. Džindžer Lin, jedna od najslavnijih porno zvezda svih vremena, smatra Suz zaslužnom što je uspela da se izvuče iz zavisnosti od droga, dok je Suz bukvalno oživela Brajanu Benks na jednom snimanju. "Ume da bude od koristi kad ste školovana medicinska sestra", jednom je prokomentarisala na podkastu ćerke Holi. Očigledno je osećala da je preuzela ulogu surogat majke – koliko god privremeno – za te mlade žene koje su defilovale pred objektivnom njenog foto-aparata.

Danas ona ne radi. Živi udobnim i mirnim životom sa Hamfrijem u planinama iza Malibua. "Srećom pa imam ranč od 30 jutara zemlje, tako da svaki dan jašem dva konja. Školujem se, učim, pokušavam da postanem dama." Pod tim ona misli da postane „dama dreser konja“, pošto joj deca više ne daju da sa konjima preskače prepone. Jedan konj ju je ritnuo u lice i ostala je bez oka. To znači da nema više fotografisanja. Umesto toga, ona dopušta fotografima da dođu na njen ranč i uslikaju nju. "Naređujem tim muškarcima i gledam ih stresirane kako se znoje, uzmem im novac i to je jedan predivan osećaj."

Suz Randal započinje mnoge svoje anegdote rečju "srećom". Ali, ako mene pitate, nijedno od njenih dostignuća ne zvuči kao da je nešto posebno zavisilo od sreće. Možda malo od sudbine, ali ponajviše od svega: od petlje – neverovatne odvažnosti i hrabrosti da živi životom kojim je živela.