Roditelji studenata iz unutrašnjosti Srbije o tome koliko ih košta studiranje

Studirao sam dva puta. Prvi put je bilo potpuno neuspešno, dok je drugi pokušaj prošao dosta bolje. Zapravo, verovatno drugi pokušaj ne bi bio uspešan, da prvi nije propao. Da nisam upisao pogrešan fakultet na samofinansiranje i obnovio godinu, stvorivši neverovatan osećaj krivice, možda se ne bih trgao iz te postsrednjoškolske letargije. Koštao sam roditelje, a nisam nikako uzvraćao i osećao sam se loše. Zbog toga me je drugi pokušaj studiranja koštao možda ukupno hiljadu dinara. Doduše, studirao sam u rodnom gradu i živeo kod roditelja, što je sve ostale troškove svelo na minimum.

Znam da studiranje u Srbiji može biti skupo. Ako dolazite iz unutrašnjosti u neki od univerzitetskih gradova, a ne uspete da uhvatite budžet i smeštaj u studentskom domu, mesečni troškovi mogu biti dosta visoki. Razgovarao sam sa nekoliko roditelja aktuelnih studenata o tome koliko ih trenutno košta "ulaganje u decu".

Ćerke su potrudile da smanje troškove studiranja, jedna više, a jedna malo manje. Jovana je upisala fakultet u Nišu, koji je automatski jeftiniji od Beograda u kome Sanja studira. Jovana je na budžetu, tako da tu nema troškova, ali pošto je Sanja na samofinansiranju, na to ode 70 hiljada dinara godišnje. Obe žive sa cimerkama. Meni bi naravno bilo draže da žive zajedno, ali pošto je to nemoguće, onda bolje ovako. Na taj način troškovi stanovanja ne ispadnu više od 100 evra po, da kažem, ćerci. To uključuje naravno i plaćanje računa. Mesečno im dam barem po 10 hiljada dinara da imaju za trošak. Jovana je i tu u plusu, jer prima državnu stipendiju, što je nekih 8-9 hiljada mesečno. Ali ja se zaista ne žalim, jer znam da će se jednog dana isplatiti. Njima, ne meni.

Ukupan trošak: oko 56 hiljada dinara mesečno.

Željko je upao na budžet, pa je to u startu bilo olakšanje. Postojale su dve opcije, da bude u centru i traži cimera ili da bude negde dalje, ali da živi sam. Njemu je više odgovaralo da živi sam, pa smo za troškove stanovanja izdvajali sve skupa 110 evra. Ali stan je bio u Apelovcu (kraj u Nišu), pa je gazdi značio svaki dinar, zato je i cena bila niža. Hranu je uvek donosio od kuće, pa i sad to radi. Prošle godine smo kupili garsonjeru, tako da više ne plaća iznajmljivanje, ali je malo odužio studiranje, pa mora zbog produžavanja apsolventskog roka da plaća neke ispite. To me je koštalo 12 hiljada, tri hiljade po ispitu, ali valjda će ih položiti, pa neće morati da plaća više, tako da to računam kao jednokratan trošak. Troškovi su se menjali vremenom, još je Željko po apsolviranju počeo da radi, pa sada sam plaća deo računa.

Ukoliko ne računam garsonjeru, pošto smo je platili u kešu, ne šaljem mu mesečno više od 10 hiljada dinara.

Aleksa je upisao privatni fakultet, pa školarina košta dve hiljade evra na godišnjem nivou. Ali smo se dogovorili da mu plaćamo školarinu i stan, a da sve ostalo plaća sam. Stan na Zelenom vencu plaćamo 150 evra mesečno. To su sa školarinom jedini troškovi koje imamo. Sve ostalo plaća sam, možda mu dva puta mesečno pošaljemo neku hranu. Drago nam je da se sam snalazi.

Ukupan mesečni trošak: oko 38 hiljada mesečno.

Sve je skupo. Prava mogu da se studiraju i u Kragujevcu, ali su Mašu svi nagovarali da upiše u Beogradu. Prvu godinu je upisala na budžet, ali nakon toga nikako ponovo da stekne uslov. Stan plaćamo 160 evra, plus nekih jedanaest hiljada dinara mesečno ispadnu troškovi infostana, struje, interneta i svega što njoj sad može da treba. Na sve to dodajte još minimum 15 hiljada mesečno za život, na hranu se ne troši mnogo, valjda, jer je ponekad donosi od kuće, ali uvek ima troškova sa strane. U tu sumu računam i sve troškove za fakultet koji nisu školarina. Školarina izađe 95 hiljada dinara. Ona se ne plaća mesečno, ali kada bismo podelili na 12 meseci, to ispadne po skoro 8000 dinara. Zapitam se ponekad odakle mi taj novac.

Ukupan trošak: oko 40 hiljada dinara mesečno

Jedini način da Nikola dođe u Beograd da studira bio je da upadne na budžet, što je on i uradio. U protivnom to nikako ne bih uspeo da platim. Pošto je na budžetu, stekao je i uslov za studentski dom, pa smeštaj plaća jeftinije – oko 2.000 dinara mesečno. Hrani se menzi ili sprema sam, tako da su troškovi takođe u nekoj granici normale. Ipak, moram da mu šaljem novac svakog meseca za ostale stvari, prevoz, izlaske. Obično je to oko 8000 dinara, ali nekada bude i više ukoliko ima nekih dodatnih troškova oko fakulteta ili drugih stvari. Ne mogu da se žalim, stvarno se trudi da nas ne košta previše.

Ukupan trošak: oko deset hiljada dinara mesečno

Još na VICE.com:

Najbolja i najgora stvar kad si student u Beogradu

Od čega najčešće boluju studenti u Beogradu

Zašto studenti u Beogradu toliko vole da idu u čitaonice