Svi uvrnuti načini na koje smo u Srbiji štedeli da bismo kupili markiranu stvar

Svi se oduvek divimo osobama koje mogu da imaju sve. Maštamo šta bismo sve mi imali i radili da smo u takvoj situaciji. Ali, budimo iskreni, to nekad zna da bude baš dosadno. Zamisli da nikad ne moraš da štediš ni za šta? Zamisli da te nijedan komad skupe garderobe ne obraduje kao čokolada malo dete, ili da ti nijedan komad garderobe nije skup? Horor. Uvek će biti razmaženih malih bogataša koji imaju posebnu nekretninu u kojoj drže samo patike, a uvek će biti i nas maštovitih kreativaca koji smo smišljali hiljadu i jedan način kako bismo došli do tih jednih patika.

Zamolili smo nekoliko ljudi iz Srbije da se prisete svojih "svetih" komada odeće i obuće koje su mukotrpnom štednjom osvojili poput pehara. Od babinog nakita do surovog gladovanja, ovo su najuvrnutiji načini na koji smo štedeli da bismo kupili markiranu stvar.

U to vreme, pre desetak godina, bilo je mnogo važno da imaš kul ranac, to je bio odraz kulosti. Svi smo se takmičili čiji je ranac bolji, i skuplji, naravno. Ovaj ranac je bio nešto više od deset hiljada čini mi se, što je meni u srednjoj školi bila stvarno ogromna suma. Srećom, desilo se to da sam polomila nogu u školi i dobila pare od osiguranja. Mama mi nije dala sav novac, već samo deo, što nije bilo dovoljno da kupim ranac za kojim sam toliko žudela. Onda sam se setila kutije sa "porodičnim blagom". Znam da smo tu imali svakakve drangulije, i pomislila da niko neće da primeti ako otopim jedan prsten, pa sam to i uradila. Kupila sam ranac i dan danas ga nosim i uvek me podseća na slomljenu nogu i baking prsten koji ona još uvek traži misleći da ga je izgubila - Ivana, 29

Mnogo mi je bilo važno da imam ove patike, ali sam znao da niti mogu da zaradim za njih, niti će moji da mi daju taj keš. Tada, u četvrtom razredu gimnazije, išao sam na privatne časove matematike da me profesorka ne bi ostavila na popravni, jer sam imao tri keca. Dovoljno je bilo da četiri puta slažem da sam bio, a novac uštedim. Srećom, moji me nisu provalili, a ja sam se potrudio i više obraćao pažnju na času i popravio keca - Jovan, 22

Vrlo jednostavno - tri meseca sam sklanjala džeparac za školski odmor sa strane, u prevodu: nisam kupovala užinu i umirala sam od gladi. Bale su mi curele da odmoru kada su svi išli da kupuju nešto da jedu, a ja uglavnom dovlačila neka dosadna sranja iz kuće da bih pojela išta, na primer jabuku. Bilo je teško, ali se trud i gladovanje isplatilo. Bila sam jako ponosna što sam sama skupila pare da sebi nešto kupim. Naravno moji su me napali odakle mi novac i popizdeli kada sam im rekla da tri meseca skoro ništa nisam jela u školi. Mnogo sam volela te martinke i još uvek ih čuvam. Sećam se da mi je tada bilo mnogo važno da pokažem kako ne slušam narodnjake, a ako nosiš martinke to je značilo to, da si kao kul - Branka, 30

Ja studiram već malo duže nego što bi trebalo i moji su bili očajni što dugo nisam dala nijedan ispit. Ove patike sanjam dugo, a pošto ne radim, stvarno nisam mogla da tražim roditeljima tolike pare za patike, naročito ne u situaciji kada ne dajem ispite. Međutim, setila sam se da su mi roditelji rekli da će za svaki položeni ispit u ispitnom roku koji dolazi da mi daju 30 evra (jadni shvatili su štame jedino motiviše, a to je novac), i rešila da zagrejem stolicu. Mesec dana nisam izašla nigde samo sam štrebala, i isplatilo se. Položila sam tri ispita i patike su konačno postale moje. Trud se ponekad isplati, ali stvarno. - Isidora, 25

Za ovu majicu nisam baš štedela, ali se desilo da sam dobila ulogu u nekoj seriji i zaradila pare. Ono za šta već dugo štedim je crni adidas duks, za koji sam bila uštedela 8000 ali kad sam isla da ga kupim nije ga bilo. Nakon toga svaki put kad sam ga našla bilo mi je žao da dam tolike pare. - Dostana, 17

Pošto još uvek idem u srednju, nisam imao način da uštedim novac koji sam zaradio, jer ne radim. Nisam mogao ni da nađem posao jer idem u školu. Jedini način na koji dobijam novac jeste đačka knjižica na kraju godine, i posete rodbini. Razmislio sam malo, stavio računicu na papir i rešio da česšće posećujem rodbinu koja me inače smara, naročito babu i dedu, i batalim da džeparac trošim na cigare. Mislio sam da ću ovako skupiti novac za mesec dana, ali to se desilo tek za sedam meseci. Mislim da su me u jednom trenutku baba i deda provalili i da im je postalo sumnjivo, pa su smanjili sumu koju su mi davali, da bi se na kraju novac pretvorio u jeftine čokolade koje su mi poklanjali. Kako god, zajedno sa knjižicom na kraju godine, skupio sam novac i kupio ovaj dres koji do sada nisam nijednom obukao ali mi je mnogo bilo važno da ga imam. - Pavle, 16