Zašto su milenijalsi toliko opsednuti psima
Sve fotografije putem 'DOG Magazine'
psi

Zašto su milenijalsi toliko opsednuti psima

Analizirajmo našu duboku i sve veću ljubav prema čovekovom najboljem prijatelju.
Hannah Ewens
London, GB
4.8.18

Bila sam sa Lili, malim engleskim hrtom, manje od minut i ona se već grči kao da sere žilete. Smrdi na čips sa sirom i trulo meso. Njeno govance ima toliko jak i oštar miris da, uprkos tome što se nalazim na osam do deset metara od nje, smrdi kao da mi se posrala po cipelama. "Na jagnjetini je", kaže njena vlasnica Ali da bi mi objasnila. To nije eufemizam za nešto drugo, kao pseću menstruaciju; Lili samo bukvalno dobija mnogo pravog mesa.

Reklame

Ali i njena devojka su u ranim tridesetim i trenutno žive u severnom Londonu – preseljenje su isplanirali upravo zbog Lili, psa kog su želeli da kupe zajedno. Samo bi tamo imali neophodan prostor za nju: u Hempsted Hitu, gde sam im se pridružila u jutarnjoj šetnji. Sve se u njihovom životu vrti oko psa: noćni izlasci (ili nedostatak istih), frilenserske radne smene, teretana. Ali mi kaže: "Bila sam pre neki dan na Instagramu i videla da sam jedva nešto kačila 2017. godine i bila sam u fazonu: 'Šta smo mi to radili 2017?' To je zato što smo imali štene: bukvalno nismo izlazili. Na kraju sve vreme samo pričate o psima."

Pomalo kao da imate bebu!, dobacujem. "Nisam htela ja da budem ta koja će to reći", kaže ona, "ali imam prijateljicu koja mi je rekla: 'Gore ste prošli sa vašim štenetom nego mi sa našom bebom.'"

Slika via DOG Magazine

Kao generacija, milenijalsi su zaljubljeni u pse. Da budemo iskreni, većina ljudi voli pse, ali mi smo uzeli tu našu ljubav i pretvorili je u deo našeg generacijskog identiteta. Cičimo i gugučemo kad god ih vidimo kako se vodaju okolo. Povećali smo njihovo pojavljivanje u romantičnim komedijama kao mamac za dejting (momentalni svajp udesno). Mi smo hipohondri, ali im dozvoljavamo da jedu naš sladoled. Nema dovoljno imena za psiće, kučiće, kuce i keriće koje toliko volimo.

Pse su oduvek zvali Čovekovom najboljim prijateljem, ali ja sam čak spremna da ustvrdim da su se u poslednje vreme popeli još i stepenicu više. Sve donedavno, ljudi nisu isključivo komunicirali preko otkačenih psećih video snimaka. Sve donedavno, psi nisu imali sopstvene naloge na društvenim mrežama i nisu zakazivali susrete. Očigledno su se vremena promenila.

Jedna skorašnja studija je pokazala da 44 odsto milenijalsa svoje ljubimce doživljava kao "vežbu" za bebe, imajući u vidu da ova generacija stupa u brak i ima decu kasnije u životu od generacije pre nje. Sve više, međutim, oni nisu samo vežba, već alternativa deci. To je možda isključivo gradska opsesija, ali niko od mojih prijatelja u poznim dvadesetim ne govori otvoreno o želji da ima bebu; umesto toga, mi se stresemo kad vidimo dete kako se gega u našoj blizini, u javnosti, na zadnjim nogama. Mi želimo naše meke krznene prijatelje. One koji će nas voleti, neće cediti naše minimalne prihode i neće nam previše smetati u životu.

Kao što to kažu Bob (35) i Moli (29), vlasnici Bili, čivave: "Ne košta nas ništa, spava čitavu noć, a naši solo prijatelji i dalje žele da se druže sa nama." Za nekoga ko je samac, druželjubiv, usredsređen na karijeru, iznajmljuje stan i ne može da zamisli život za pet godina, a kamoli da ima kuću i bebu, to je dostižan san. Nešto za šta vredi odrasti.

Slika via DOG Magazine

"U dvadesetim i tridesetim, želite da se osećate odgovornim za nešto, ali ne želite da imate porodicu. I dalje se osećamo veoma, veoma mladi", kaže Džulijan Viktorija, urednik DOG-a, šik magazina za vlasnike pasa. Čitalaštvo DOG-a su milencijalci i uglavnom samostalni umetnici, kreativci i frilenseri. "Kad vidite gomilu majki kako sede okolo na kafi sa bebama u kolicima, e pa isto vam je i sa vlasnicima pasa", dodaje Džulijan. "Na kraju završite na istim mestima, u parku, upoznajete druge ljude koji šetaju pse. To je zajednica čiji deo mnogi mladi ljudi žele da postanu."

To je bila motivacija i za Ali, koja kaže: "Više je u pitanju bio način života, ukoliko to ne zvuči suviše ljigavo; da bismo više boravili na vazduhu i imali društvo tokom dana."

Očigledno je relevantno, takođe, to što su milenijalsi generacija frilensera. Kompanije to kapiraju; WeWork-tipovi kancelarija dozvoljavaju da psi sede sa ljudima tamo gde je to moguće, a neke kancelarije čak nude usluge šetača pasa. A nedavno je sprovedena anketa u redakciji VICE UK o dozvoljavanju zaposlenima da dovode pse na posao i kad se proširila glasina da je jedan član redakcije uporno kliktao "ne", mnogi su javno izrazili svoj gnev.

Dvadesetčetvorogodišnja Kejt drži „Pseći dnevni boravak“, londonski servis za čuvanje pasa, i kaže da su većina njenih klijenata uspešni ljudi u dvadesetim i ranim tridesetim, mešavina i cis i LGBTQ samaca i parova.

Reklame

"Imam mnogo kvir parova čiji su psi bukvalno njihova deca", kaže ona. "Ima mnogo samaca #singledogdads i #singledogmums. Ne mogu dovoljno da istaknem koliko im se život vrti oko njihovog psa! Vrlo, vrlo malo mojih milenijalskih klijenata ima decu."

Kejt mi pokazuje fotku malog sivo-belog šteneta po imenu Isla, koju će da pokupi za mesec dana. "Nikad ne bih mogla da uzmem psa da ne znam koliko je London dobro opremljen dnevnim boravcima za pse, pozajmljivačima i ljudima koji prosto žele da se staraju o psima, pošto ne verujem da će to uticati na moju karijeru ili život ili sposobnost da se potpuno vratim svojoj karijeri", kaže ona.

Slika via DOG Magazine

Ključni element Kejtine usluge jeste da klijente obasipa ljupkim apdejtima; otvara WhatsApp čet za svakog psa, koju ažurira sa pet fotografija i poruka tokom dana. Njen Instagram je ljupka mreža sastavljena od pasa, što je još nešto što vlasnici pasa obožavaju. Ona kaže da joj je samo ovaj nalog doneo brojne klijente.

Značajno je to da mnogi od pasa koje Kejt čuva imaju sopstvene Instagram naloge. Za neke vlasnike pasa, pas je prosto deo njihovog ličnog brenda. Zašto praviti bebu koja je samo vama slatka kad možete da imate predivnog čau-čaua koji će vam doneti gomilu lajkova? Budite grafički dizajner sa ši-cuom, tvorac aplikacija sa vučjakom, poslovna žena sa engleskim buldogom. Vaš ljubimac čak može da bude produžena ruka vaših uverenja i društvenih angažovanja (veliki sam fan @mildredthesausage, u vlasništvu ženskog para koji je nedavno nosio plašt od duge tokom meseca Prajda).

Reklame

Pas je takođe nešto što može direktno da se unovči ukoliko to želite. Ovi Instagram psi – upadnite u zečju rupu i pronađite bezbroj naloga sa na desetinama hiljada pratilaca – svi zarađuju novac, sa popustima na Liliz Kičen Brend ili sponzorisanim postovima za Pets Et Houm.

Slika Via DOG Magazine

Ako zanemarimo činjenicu da svaki aspekt našeg života uspevamo da pretvorimo u posao, psi su sjajan sadržaj. Džulijan iz časopisa DOG kaže nešto što mi ostaje urezano u mozak: "Kakvog god psa da imaš, on je simbol tvoje ličnosti. Kao ljudska bića mi volimo da ističemo tu poruku – privlači nas određena rasa pasa zato što se slaže sa našom ličnošću." Zato šaljemo fotku slatke čivave kako balavi svuda po stanu našem najboljem ortaku preko WhatsApp-a sa potpisom "ja kad mi sačuvaš ostatke hrane" ili osećamo da bismo bili utoliko verniji sebi kad bismo imali dugodlakog jorkširskog terijera sa mašnicom.

A kad ne možemo da izbegnemo post-ironični način na koji posmatramo svet ili nas ne prolazi iskreni bes koji osećamo prema novom ciklusu vesti, psi rade svoj posao. "Ima nečega u njima što ljude tera da postanu mekši, osećajniji", kaže Džulijan.

Upravo smo tokom ove nove ere usamljenosti naučili da se hormon ljubavi i zbližavanja, oksitocin, aktivira i u psu i u vlasniku dok gledaju jedan drugog. Generacija koja iskazuje velike nivoe anksioznosti i depresije i te kako je svesna da briga o životinjama doprinosi nižem krvnom pritisku i nivoima stresa. "Veliki je podstrek imati nekoga da vam trčkara po kući lajući od uzbuđenja samo zato što ste se vratili sa posla. Bezuslovna ljubav je sjajna", kažu Bobi i Moli za Bili. "Ona je urnebesna i uspeva da vas oraspoloži kad ste utučeni, samo kad kihne i izgleda zbunjeno, ili već uradi nešto tome slično. Ona je izvor velikog naleta serotonina, nemam nikakve sumnje u to."

"Oni zahtevaju mnogo, mnogo truda, ali shvatam zašto ljudi žele pse", rekla je Ali kad sam joj objasnila premisu našeg viđanja. "Morate se držati vaše male rutine. Ima nečeg umirujućeg u tome kad imate psa. Zapravo je divno."

I kako se približava kraj moje šetnje sa Ali i Lili u Hempsted Hitu, zaista se osećam spokojno i stabilno. Možda je do bogatog zelenila, sunčevog svetla kroz krošnje, blagog napora kojem sam izložila svoje bedno telo. A možda je stvarno i do psa.

@hannahrosewens