Jedi ovo

Šta se događa u našem organizmu kada jedemo bube

Kao prvo, to bi moglo da bude korisno.
1.2.19
Bube na tanjiru
Fotografija: Lawren Lu / Stocksy

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Redovno konzumiranje sirovih ili pripremljenih insekata je normativ za dve milijarde ljudi sa kojima delimo ovaj mali, plavi kliker. Samo u Tajlandu, 20.000 farmera uzgaja 7,500 tona skakavaca godišnje. Iako se velika većina grickanja buba odvija u tropskim zemljama u razvoju, pogrešili bismo kada bismo doneli preuranjeni zaključak da je to tako zato što očajna vremena zahtevaju očajničke mere.

Reklame

U određenim delovima Azije, Afrike i Južne Amerike, insekti se smatraju za delikates. Takođe su poznati po tome što ih je jeftinije uzgajati neko živinu i stoku, mnogo su manje pogubni po životnu sredinu i, kao što ću sada da istaknem, jednako su hranljivi kao govedina, svinjetina, piletina i riba – ako ne i više. Takođe, voda će u nastupajućim decenijama postati još dragoceniji resurs, a uzgajanje 50 kilograma proteina iz cvrčaka zahteva svega jednu dvehiljaditinu vode koja je potrebna za uzgajanje iste količine proteina iz stoke.

Tako da ne čudi to što Ujedinjene Nacije apeluju na sve nas da krenemo njihovim stopama i zavolimo ukus 1900 vrsta jestivih insekata kojima se mnogi već slade. 2013, Organizacija za hranu i poljoprivredu UN je objavila izveštaj koji detaljno opisuje zašto bi bube mogle da budu hranljivo, pa čak i ukusno rešenje za narastajuće svetsko stanovništvo koje treba prehraniti. Oslanjajući se na sadržaj tog izveštaja, evo nekih od stvari koje bi mogle da se dogode kada bi vam zglavkari postali jedna od okosnica ishrane.

Možda biste sprečili anemiju

U avgustu mi je jedan Airbnb gost pobegao iz stana, nakon što je video jednu-jedinu bubašvabu. Njega i njegovu devojku nimalo nije dotaklo moje objašnjenje da je ovo Njujork, i da nije nimalo neobično videti nekog insekta, i da to nije nikakav razlog za uzbunu. Govorim vam ovo da bih demonstrirao da bubašvabe kod ljudi izazivaju osećaj odvratnosti koji pomrači racionalno razmišljanje, i naterati ljude da jedu ta, priznajem, ogavna stvorenja neće biti lako, čak iako im se kaže da porcija bubašvaba od 100 grama sadrži 24 mikrograma vitamina B12 – skoro deset puta više od preporučene količine.

Trebalo bi da vam bude stalo do B12. Vegani često uzimaju B12 kao suplement, zato što ga je teško naći u proizvodima koji nisu životinjskog porekla. Ovaj vitamin održava telesne nervne i krvne ćelije zdravima, a takođe pomaže i u stvaranju DNK, genetskog materijala u svim ćelijama. Ako ne uzimate dovoljno te stvari, verovatnoća da ćete oboleti od bolesti kao što su anemija, srčana oboljenja, i oštećenja nervnog sistema postaje veća. Ovaj vitamin je takođe od ključnog značaja za zdravu kožu, kosu i nokte, pošto pomaže u reprodukciji ćelija i neprekidnom obnavljanju kože. B12 takođe potpomaže proizvodnju metionina iz homocisteina, kaže Džordan Valdez, predstavnik za medije nutricionističke i dijetetske Akademije države Njujork. "Metionin je odgovoran za proizvodnju hemikalija od kojih nastaju DNK, RNK, hormoni, proteini i lipidi", kaže on. "Takođe je odgovoran i za hemoglobin i od esencijalnog je značaja za razgradnju proteina i masti".

Ako ne možete da podnesete da jedete bubašvabe, možda biste mogli da probate sa termitima ili cvrčcima (a za gadljive, ali radoznale, tu je brašno od cvrčaka), kao izvorom B12. Prema Crickstart-u – kompaniji koja proizvodi pločice, napitke, krekere i grickalice od cvrčaka – ovi insekti sadrže sedam puta veću količinu B12 od lososa, i preko 50 puta veću količinu od piletine. Jedna jedina porcija od 100 grama brašna od cvrčaka Čapul daje 100 preporučene dnevne količine B12. Kompanije kao što su Exo Protein takođe proizvode grickalice i pločice koje mogu da pomognu u tranziciji, a kada postanete spremni, rado će vam prodavati cele pržene skakavce u pet aroma koje su vam malo poznatije od "zemljane".

Mogli biste da nabacite malo mišića i imate malo više energije

Brašneni crv, latinskog naziva Tenebrio molitor, je larva brašnene bube. Iako se u nekim kulturama tradicionalno smatraju za gamad koje jede zrnevlje, u drugima ih rado začinjavaju i peku. Kućne muve su odvratni, dosadni jedači govana, ali s druge strane, veoma su hranljive. Porcija od 100 grama sadrži skoro 20 grama proteina – gotovo punu šolju za kafu. Nivo cinka, magnezijuma i nijacina probija plafon, i ne samo da daleko nadmašuje sve ostale proučene insekte – već i lososa, piletinu i govedinu, sa kojima su ih istraživači uporedili. Nijacin, poznat i kao vitamin B3, pomaže organizmu da pretvara ugljene hidrate u glukozu, koju organizam koristi za proizvodnju energije.

Od svih glavnih jestivih insekata, brašneni crv sadrži najvišeproteina. Porcija od 100 grama (što je otprilike jedna činija pahuljica) sadrži 24 grama. Da bismo to pojasnili, reći ćemo da je to više od atlantskog divljeg lososa, po pitanju količine proteina. Ekvivalentna porcija sadrži samo 19,84 grama. Dok stotinu grama mlevenog goveđeg mesa sa 90 posto krtine sadrži samo malo više proteina, 26 grama. Brašneni crv takođe može da se pohvali višim nivoom amino kiselina, izolucina, leucina, valina, tirosina i alanina; manjom količinom masti; a dolazi bez metana koji je jedan od faktora koji najviše doprinose klimatskim promenama.

Ishrana bogata brašnenim crvom i njegovim derivatima kao što su proteinski prašak brašnenog crva ubrzava metabolizam na dva načina. Kao prvo, pomaže u održavanju mišićne mase, a doprinosi i njenom uvećanju. Valdez kaže da se za održavanje mišićne mase preporučuje unos od 25 do 30 grama proteina prilikom svakog obroka, što iznosi oko 109 grama brašnenih crva (nešto više od jedne pune šolje). Kao drugo, sav taj dodatni protein može da stimuliše termičke efekte hrane, pošto telo sagoreva više energije obrađujući protein nego ugljene hidrate i masti. Takođe ćete osećati veću sitost posle poslastice Tenebria molitor: 2012. su istraživači sa Univerziteta u Lionu u Francuskoj otkrili da svareni dijetetski proteini stimulišu nešto što se zove mu-opioidni receptori, koji smanjuju apetit.

A verovatno će vam i sniziti krvni pritisak

Da se vratimo cvrčcima – ovi mališani sadrže sličnu količinu kalijuma koliko i govedina. Ishrana svim tim cvrčcima bogatim kalijumom može da vam pomogne da predupredite niz srčanih problema, pošto je jedna od mnogih stvari koje kalijum radi to da snižava krvni pritisak. Jedna studija ljudi sa visokim krvnim pritiskom otkrila je da konzumacija minerala snižava sistolični krvni pritisak – a ovo je najviša cifra – za oko osam jedinica.

Kalijum je takođe sjajan za smanjenje nadimanja, koje izaziva natrijum iz slanih namirnica koje volimo. Valdez, koji je takođe i registrovani dijetetičar i osnivač Genki Nutrition, službe za nutricijsko savetovanje, objašnjava da kalijum neutrališe natrijum, tako što ublažava napetost zidova krvnih sudova, što rezultira nižim krvnim pritiskom. Kalijum takođe i pomaže u regulaciji natrijuma, izbacujući višak natrijuma putem urina. "Oboje su strogo regulisani i potrebna je njihova ravnoteža", kaže on. "Jedan nije važniji od drugog".

Mogli biste da ojačate kosti

Prema USDA, odrasli bi trebalo da unose 1000 miligrama kalcijuma dnevno. To možete postići tako što ćete pojesti šaku punu larvi crnih muva. Porcija od 100 grama sadrži 934 miligrama. Pre nego što ustuknete, znajte da ove larve takođe mogu da se pohvale sa više cinka i gvožđa (oboje su važni za vaše kosti) nego bilo koji drugi insekt koga biste se usudili da pomenete – i više od lososa, piletine ili goveđe krtine. Stotinu grama gusenice kraljevskog moljca obezbeđuje 14 miligrama cinka, što je samo malo više od 11 miligrama, koliko je preporučena dnevna količina za muškarca, ili 8 miligrama, ako ste žensko. Valdez mi kaže da cink takođe igra ulogu i u funkcionalnosti imuniteta, zarastanju rana, sintezi proteina, sintezi DNK, deobi ćelija, i čula mirisa i ukusa.

A ne bi vam bilo zgoreg da zavolite ukusu ovih gusenica, zato što ta ista porcija sadrži skoro četiri puta veću količinu gvožđa od preporučene. To možda zvuči kao previše, ali nije razlog za uzbunu; jedna studija je pokazala da moramo da unesemo 10 do 20 miligrama gvožđa po kilogramu telesne težine, da bismo primetili bilo kakve neželjene efekte. Valdez objašnjava da je gvožđe, preko hemoglobina, od esencijalnog značaja za prenos kiseonika iz pluća u telesno tkivo, a takođe je bitno i za rast, razvoj, normalno funkcionisanje ćelija i sintezu nekih od hormona i vezivnog tkiva.