Moj brat je tema mojih fotografija još otkako se rodio pre 25 godina. Ali kada sam aktivno počela da beležim aparatoom njegovu zavisnost i put ka oporavku, razlog je bio što je on to zahtevao. Želeo je da ga slikam kad god bismo se videli jer je hteo da poseduje vizuelni zapis svega što je radio - da bi zapamtio i mogao da se seti koliko je grozno. Bila sam srećna što želi da me uključi u svoju borbu na ovaj način, da zabeležimo taj užasno težak poduhvat koji je preduzeo.
Reklame
Moj brat se navukao na fentanil još pre nego što je ova droga postala opšte poznata. Zbog toga mi je još strašnije što je danas sve više ljudi navučeno na nju. Mislim da on danas više ne razmišlja o tome. Fentanil mu više nije na radaru, ali možda je to samo moja pusta nada.Nemoguće je imati vezu sa nekim ko neprekidno koristi drogu. Izgubi se uporište, stalno se osećate kao dadilja. I ne samo to, nego što moj brat nije želeo da bude sa mnom u takvim stanjima.
Zaista mislim da je moj brat jedan od najpametnijih ljudi koje poznajem - jedan od najzanimjivijih, najčudnijih i najzabavnijih. Kada bi nestao na mesec dana, bila bih zabrinuta i tužna. Ali istovremeno, radi se o deset godina njegovih borbi, te sam morala da napravim određenu mentalnu distancu da bih sebe zaštitila. Ova serija fotogrfija je moj način da se povežem sa njim jer sam morala da napravim tu emotivnu granicu. I dalje je imam, ali smo povezani preko ovih fotografija.Naučila sam da nemam nikakva očekivanja. Vadila sam ga iz zatvora. Pokušao bi prvo sa majkom, a ako bi se njoj smučilo, okrenuo bi se ka meni. Svakako bi me zvao kad bi mu neko bio potreban, ali bi se češće javljao kada bi se izvukao iz neke krize. Možda zato što sam očvrsnula i smučilo mi se da se bavim njegovim sranjima. Sem kada bi se našao na ivici smrti ili ostao na ulici, nisam imala previše da mu ponudim. I zato mudro bira kada da me pozove.Najduže što je do sada izdržao bez droge je dve godine. Svakako, bila sam neverovatno srećna našim odnosom i njegovim načinom života tokom tih meseci. Imao je posao, radio je, izgledao je srećno. Uživala sam u vremenu koje smo provodili zajedno. I njegove fotografije iz tog doba pokazuju to zadovoljstvo. Definitvno postoji veza između njegovog izgleda i navučenosti. Kada ga vidim, odmah znam u kom je stanju.
Reklame
Pretpostavljam da su mi ove fotografije način da ga zadržim uz sebe. Ili bar delove njega. One nisu moj brat, već moja sećanja na njega. Mislim da sam odavno prihvatila činjenicu da živi tim rizičnim načinom života, da bi mogao da nestane jednog dana. I skoro da sam morala da se pomirim sa tim. Jer ne mogu da provodim dane razmišljajući samo o tome.Znam da ne postoji ništa što mogu da kažem da bi se on promenio. Sve sam pokušala, sve sam rekla. I on je sve pokušao - tretmane, terapije, oporavak. Ali možda je to razlog što je želeo ove fotografije. Ne možemo da razgovaramo o najvažnijem pitanjem u njegovom životu, te zato komuniciramo vizuelno. Ovaj serijal je način da fizički prikažemo vezu kakvu želim da smo imali, žudnju za povezanošću.Želela bih da su ove fotografije rešenje svih izazova našeg odnosa brata i sestre. Čak iako nam omogućavaju način da komuniciramo, nije sigurno da mogu da poprave našu vezu.
